Абу жахи тарвузи Bryonia alba L



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet319/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   315   316   317   318   319   320   321   322   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Муртак илдизчаси
- уруғ ичидаги муртак илдизчаси.
 
Муртак куртак
– уруғни муртагидаги куртак поячани бирламчи куртаги. 
Муртак муфта
– гулли ўсимликларни гул тутган новдасининг учини 
ташқи қисми, қуюқ цитоплазмали ҳужайралардан иборат. 
Муртак поя
– уруғ муртагидаги поя бўлиб, учки куртакка эга ва у ўсиб, 
ўсимлик танасининг асосини ташкил қилади. 
Муртак туганаклар
– 
Orchideaceae
оиласи ўсимликларида уруғларнинг 
унганидан кейин новда ва илдизларга айланадиган туганаксимон ўсимталар. 
Муртак тўқима
– муртакнинг махсуслашмаган ҳужайралари. 
Муртак халтачанинг гаусторийси
– муртак халтачанинг пастки қисмини 
ўсимтаси, уруғмуртакни халазал қисмига кирадигани, бунда антипод бир то-
монга сурилиб қолади. 
Муртак халта гулли ўсимликларининг урғочи гаметофити
– уруғмур-
так нуцеллусининг ўртасида жойлашган. Энг кўп тарқалган муртак халта етти 
ҳужайра: тухум ҳужайра, иккита синергид, учта антипод ва иккита поляр ядро-
ли марказий ҳужайралардан иборат. 
Муртак халтачани қўшспорали шаклланиши
– мейозни биринчи икки-
та диада ҳужайралар ҳосил бўлади, улар ўзаро тўсиқ билан ажралган. Диада 
ҳужайралар ҳар бирининг ядросида иккинчи марта мейоз рўй беради. Юзага 
келган ҳужайралардаги гаплоид ядролар тўсиқ билан ажралмайди. Ядро тетра-
даси қўш ядроли иккита ҳужайрага айланади. Кичикроқ ҳужайра эрта ҳалок 
бўлади. Пастдагиси тез ўсиб ѐш муртакчага айланади, табиатига кўра иккита 
мегаспора ядро хусусиятларига мос келади. 
Муртак халтачаси, муртак қопчаси
(
saccus embryonalis
) - нуцеллюсдаги 
ҳужайралардан бири (археспоралардан бири) икки марта бўлиниб, 
хромосомалар сони редукцияланади. Янги ҳосил бўлган тўртта ҳужайрадан 
биттаси тез ўсиб, катталашади ва қолган учтасини ҳамда нуцеллюснинг 
анчагина қисмини сиқиб чиқара бошлайди. Ана шу катталашган ҳужайра мега-
спора (макроспора) бўлиб, муртак халтачаси дейилади. 
Муртак ядро
– гаметанинг конъюгациясини амалга оширгунгача ядроси, 
бошқа жинсдаги гамета ядроси билан қўшилиб, янги ядрони ҳосил қилади. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   315   316   317   318   319   320   321   322   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish