Абдураҳим ортиқов саноат иқтисодёти


 Асосий фондлардан фойдаланиш кўрсаткичлари



Download 1,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/117
Sana25.02.2022
Hajmi1,78 Mb.
#262740
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   117
Bog'liq
Sanoat iqtisodiyoti. Abdurahim Ortiqov. Darslik 2009.

10.4. Асосий фондлардан фойдаланиш кўрсаткичлари 
Асосий фондларни такрор ишлаб чикариш, режалаштириш, ҳисоб-китоб 
қилиш, улардан фойдаланишнинг самарадорлигини ифодалаш учун жуда кўп 
кўрсаткичлар керак бўлади. Уларни бир неча гуруҳларга булиш мумкин: 
асосий ишлаб чиқариш фондларининг кийматини ифодаловчи 
кўрсатккчлар; 
улардан фойдаланиш даражасини, уларнинг самарадорлигини ифодаловчи 
кўрсаткичлар; 
ишлаб чикариш фонди билан қуроллантириш даражасини ифодаловчи 
курсаткичлар; 
- интеграл кўрсаткичлар. 
Бу кўрсаткичлар тизимида айниқса, фонд қайтими кўрсаткичи ва 
фондорентабеллик кўрсаткичи алоҳида ўрин эгаллайди. 


Фонд кайтими бир сўмлик асосий фонд иштирокида қанча маҳсулот ишлаб 
чикариш мумкинлигини ифодалайди ва қуйидаги формула ёрдамида 
хисобланади: 
Фк = Q/Фас, 
Бу ерда: Фк — фонд кайтими (сўм ҳисобида); 
Q — ишлаб чикарилган махсулот щшмати (сўм ҳисобида); 
Фас — асосий фондларнинг ўртача йиллик қиймати. 
Фонд сигими фонд кайтимига тескари кўрсаткич бўлиб, маълум 
микдордаги маҳсулот ишлаб чикариш учун қанча асосий фонд кераклигини 
ифодалайди ва қуйидаги формула асосида хисобланади: 
Фс = Фас/Q 
Мехнатнинг фонд билан таъминланганлиги хар бир ишловчи ҳисобига 
канчадан асосий воситалар тўғри келишини билдиради ва у қуйидаги формула 
билан ифодаланади: 
Фбт = Фас/Хйм, 
Бу ерда: Хйм — ходимларнинг йиллик ўртача микдори (киши ҳисобида). 
Асосий фондлардан фойдаланишни ифодалайдиган кўрсаткичлардан яна 
бири жиҳозлардан фойдаланиш кўрсаткичларидир. У жиҳозлардан экстенсив ва 
интенсив фойдаланиш коэффициентларини ўз ичига олади: 
а) экстенсив фойдаланиш коэффициенти (Кэ). У жиҳозларнинг режали иш 
вақти фондида (Тжр) ҳақиқий ишлаган вақти (Тжх) даражасини кўрсатади: 
Кэ Тжх/ Тжр, 
б) интенсив фойдаланиш коэффициенти (Кин). У жиҳозларнинг минимум 
маҳсулот ишлаб чиқариши мумкин бўлган миқдорига (Мч) нисбатан ҳақиқий 
ишлаб чикарган маҳсулот микдори (Мх) даражасини кўрсатади: 
Кин - Мх/Мм. 

Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish