Абдураҳим ортиқов саноат иқтисодёти


-жадвал  Ўзбекистон саноатида асосий фондларнинг структураси (2001 йил бўйича)



Download 1,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/117
Sana25.02.2022
Hajmi1,78 Mb.
#262740
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   117
Bog'liq
Sanoat iqtisodiyoti. Abdurahim Ortiqov. Darslik 2009.

-жадвал 
Ўзбекистон саноатида асосий фондларнинг структураси (2001 йил бўйича) 
Асосий фондларнинг тузилиши билан концентрация, ихтисослаш
кооперация, комбинациялаш, янги корхоналар қуриш ва қайта қуришга капитал 
сарфлашнинг технологик тузилиши, корхоналарнинг ҳудудий жойлашиши
тайёрланадиган маҳсулотнинг хусусияти ва ҳажми чамбарчас боғлиқдир. 
Масалан, ишлаб чиқарилган маҳсулотнинг ҳажми қанча кўп бўлса, ишчи 
машиналар ва асбоб-ускуналарнинг тутган ўрни шунча юқори бўлади. 
Технологик тузилиш асосий фондларнинг қисмлари нисбатини кўрсатади 
(18-жадвал). 
18-жадвал 
Жадвалда келтирилган маълумотлардан кўриниб турибди-ки, Республика 
саноати асосий фондларининг технологик тузилмасида унинг пассив қисми 
кейинги йилларда бир оз кўтарилган. Галдаги вазифа уни пасайтиришдан 
иборат бўлиши керак. 
Тармоқ тузилиши саноат тармокларидаги асосий фондларнинг таркиби 
билан ифодаланади (19-жадвал). 
 
 


19- жадвал 
Асосий фондларнинг тармоқ структураси (фоиз ҳисобида)* 
Манба: Промышленность Республики Узбекистан. Статистический 
сборник, 2000г., стр. 34 
Худудий тузилма асосий фондларининг ҳудудий тақсимланиши ва 
уларнинг нисбати билан белгиланади. 
Такрор ишлаб чикариш структураси янги қурилиш ва қайта куриш, қайта 
қуроллантириш ва асосий фондларни кенгайтиришнинг нисбати ва тутган 
ўрнини ифодалайди. 
10.2. Асосий фондларни баҳолаш 
Амалиётда асосий фондларни баҳолашнинг қуйидаги турлари кўлланилади: 
1) дастлабки тўла қиймат орқали белгиланган баҳо; 2) қийматини қайтадан 
тиклаш орқали белгиланган баҳо; 3) қолган қиймати орқали белгиланган баҳо; 
4) ишлаб чиқаришдан чиқариб ташлаш баҳоси. 
Дастлабки тула қиймат оркали белгиланган баҳо (Об) асосий фондларнинг 
сотиб олинган баҳоси (Сб), асосий фондларни олиб келиш учун қилинган 
транспорт харажатлари (Хт) ва монтаж харажатлари (Хм)ни ўз ичига олади: 

Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish