«МАЪНАВИЯТ» ТУШУНЧАСИ, МОХ.ИЯТИ,
ТУЗИЛМАСИ ВА ИЖТИМОИЙ ВАЗИФАЛАРИ
М аънавият У збекистонда янги ж ам ият куриш нинг ик;-
тисод билан бирга устун йуналиш ларидан \исобланади.
«Халцнинг маънавий рухини муста^камлаш ва ривожлан-
тириш — Узбекистонда давлат ва жамиятнинг энг м у р м
вазифасидир»,
— деб таъкидлаган эди мустак,илликнинг
илк йилларидаёк, И слом Каримов. Уз ф и к р и н и ян а давом
этгириб у: «М аънавият — инсоннинг, халк;нинг, ж ам ият
нинг, давлатнинг куч-кудратидир», деб ба^о беради1.
«М аънавият» расм ий хужжатларда, илм ий адабиётлар-
да, матбуотда тобора кенг кулланилиш ига к;арамасдан, у
илмий туш унча сиф атида алохдда махсус ва атрофлича
кейинги йилларда урганила бошланди.
Хаттоки совет даврида узбек тилида чоп этилган «Ф и
лософ ия лурати»да бу тушунчага урин \а м берилмаган. Ва-
\о л ан к и , «маънавият» ва унинг Узагидан ясалган «маъна
вий» туш унчаларининг кулланилиш доираси кескин кен-
гайиб, уларни нг лугавий ва тер м и н о ло ги к мазм унлари
ш унчалик б о й и б борм окдаки, бу м аънавиятни ало^ида
илм ий туш унча сиф ати да Урганишни, у ни н г м аданият,
онг, таф аккур, дунёкараш , рух,ият *амда бадиий, сиёсий,
ахлокий цадриятлар ва
к. тушунчалар тизимидаги урни-
ни ани кдаш н и, улар билан узаро муносабатларини тах,-
лил к д л и ш н и так;озо этмокда.
МАЪНАВИЯТ ТУШУНЧАСИ ШАКАЛАНИШИ ХД&ИДА ФАР АЗ
М аънавият тушунчаси жуда кенг мазмунга эга. Чунки
бу туш унча узок; тарихий даврдан ривож лан и б келган.
Унинг атама сиф атида ш аклланиш ига ислом фалсафаси,
ило*иёт ф ан и — калом , кейинчалик, айник;са, тасаввуф
катга таъсир курсатган.
1
Ислом Каримов. Узбекистан: миллий истик^ол, и^тисод, сиё-
сат, мафкура. 1-китоб, Т., 1996 йил, 80—81-бетлар.
8
Абдурщим Эркаев
Кундалик \аётда «маънавият» купинча инсоннинг ва
жамиятнинг моддий ишлаб чикаришга бевосита оид булма-
ган аклий фаолияти ма^сулотларига (маънавий маданияти-
га) \ам да ахлокий, диний карашларга ва иймон-эътикод
амалиётига нисбатан ишлатилади. Рус тилида бизнинг «маъ-
навият»га «духовность» тушунчаси мос келади. Лекин «ду
ховность» узбек тилига айнан агдарилса, «маънавият» эмас,
«ру^ият» ёки «ру^оният» булади. Fap6 тилларида ^ам бу ту-
шунчани ифодалайдиган атама «ру\» узагидан ясалган.
Бизнинг тилимизда бу туш унчанинг дастлабки ш акл-
ланишиёк; рус ва Европа тилларидагига нисбатан бош ка-
ча кечган.
«Духовность» асосида «дух» тушунчаси ётибди. «Дух»
яхудий ва христиан анъаналарига к^ра икки мазмунда кул-
ланилади: 1) р у \ ва 2) нафас. Хар икки мазмун \а м Худо-
га бориб такал ад и. Худо одамни яратгандан кейин, унга
пуфлаб р у \, яъни жон ато этган. Д ем ак,
р у \
— бу Худо-
н инг нафаси — инсоннинг жони, ички дунёси, к^лби. Тав-
ротнинг 2-боби 7-оятида шундай дейилган: «Худованди
карим ернинг туп рощ яан одам ясаб, унинг димогига *аёт
наф асини пуфлади. Ш у йусинда одам ти ри к ж он б^лди»1.
Худонинг узи :\ам рух сифатида вокеъ булиши мумкин
(христианларда Худонинг уч ш амойилидан бири рувдир):
Тавротнинг 1-боби 2-оятида укиймиз: «Ер хали ш аклсиз
ва б^м-буш булиб, тубсизлик узра коронгалик ^укм сурар
эди. Худонинг р у \и эса сув юзида парвоз этар эди»2. Шу
боисдан христианларда инсон ^айвондан фаркли уларок
наф акат ю ракка, балки к;алб (душа)га
\ ш
эга, дейилади.
«Духовность» инсонда «Худонинг учкуни», ^айвонот
оламида учрамайдиган, унга Худо ато этган фазилатлар —
онг, тафаккур, иймон-эътикод, ахлок ва му^аббат (иш к)-
дир. И нсон тафаккурига хос булган ижодкорликка, умуман
инсоннинг иктидорига, истеъдодига, инсоний интилиш -
ларию э\ги ёж лари га «духовность» деб каралган. Балки,
ш унинг учун булса керак, материалиста к фалсафа «духов
ность» урнига купрок «духовная культура» (маънавий ма-
даният) ва «сознание» (онг) туш унчаларини ишлатади.
1 Инжил. Тавротдан Ибтидо. Забур. Библияни таржима кдпиш
институт Стокгольм. 1992 й.
2 Уша асар.
Do'stlaringiz bilan baham: |