Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Абдура^им Эркаев
Хаки кий ватанпарварлик учун шахе уз она тилига, урф- 
одатларига, маданий меросига, халкига, мамлакати бугу- 
ни ва келажагига ишонч билан караши, уларга ихлос 
кУйиши, севиши лозим. Узининг худбин манфаатларини 
эл-улус. Ватан манфаатларидан купрок севадиган киши 
ватанпарвар эмас. Ёки *ар кандай шароитда хам Ватан ман- 
фаатларига содик колишга, огар захматдан, кийинчилик- 
лардан куркиб, фидойилик курсатишга иродаси ва садо- 
кати етмайдиган шахе, у канчалик кенг билимли булма- 
син, Ватанни севиши хакдца канчалик куп гапирмасин, 
ватанпарвар хисобланиши мумкин эмас.
Айни пайтда Ватанга мухаббат кур-кУрона булса, ку- 
тилган самарани бермайди. Ватан нищи шахенинг танки- 
дий мулох,аза юритишини, камчиликларни куриб, уларни 
бартараф этишга, мамлакати, халки, миллий кадриятла- 
рини такомиллаштиришга интилишини тусиб кУймаслиги 
керак. Миллат рахнамолари, зиёлилари, ёшлари мамлакат 
ахволини юксак идеаллар билан таккослаб идрок этсалар- 
гина, унинг келажагини уларга мослаб яратишга харакат 
килсаларгина, ватанпарварлик самара берадиган эътикод 
даражасига кутарилади. Виз миллий маънавиятимизни юк- 
салтирмокчи эканмиз, эътикод масалаларига жиддий эъти- 
бор берморимиз, таълим-тарбия жараёнида унинг унсур­
лари Узаро уйгун шаклланишига эришмогимиз лозим.
Собит гоялар, карашлар, ахлокий, хукУКИЙ, эстетик, 
диний меъёрлар, инсонга жамият томонидан кУйилади- 
ган бошка мафкуравий талаблар маънавий мухитни таш­
кил килади. Маънавиятнинг мохиятини «маънавий мухит» 
тушунчасисиз теран англаб олиш мушкул. Шу боис кис- 
кача «маънавий мухит» устида тухталиб Утамиз.
Маънавий мухит шахени хам, бутун авлодни хам му- 
айян йуналишда шакллантиради, тарбиялайди, ижобий 
хислатларини юзага чикаради, уларни номакбул таъсир- 
лардан химоя килишга уринади. Маънавий мухит хар кан­
дай ютукдар ва кашфиётларнинг (четдан кабул килинган- 
ларининг хам) такаирини белгилайди: ё ривожлантира- 
ди, ё унутилишга махкум этади, ёки деформация килиб, 
Узига мослаштиради.
Маънавий мухит — бу жамиятнинг хиссий, аклий ва


Маънавият ижтимоий цодиса сифатида
33
жисмоний камолотда эришган уртача савияси асосида ву­
жудга келган талаблари ва уларнинг амалга ош иш тартиби. 
М у\ит, одатда, баркарорликка, бир текислик ва бир хил- 
ликка интилади. У нинг талаблари ва таъсири х^аммага бир- 
дек, уртача булади. Унинг талабларига жавоб бериш учун 
кимлардир уз устида ишлайди, такомиллашади, усади ва 
\.к .
Кимлар учундир умумий маънавий му^итнинг талабла­
ри камлик кдлади. Бундай шахслар ёки ижодий гуру^лар- 
нинг имкониятлари тулик, юзага чщ м асдан к;олиш хавфи 
тугилади. Ш у боисдан умумий маънавий мухдт доирасида 
нисбатан алоадцалашган табак;авий, касбий (профессионал) 
ёки гуру^ий мухдглар — субму^ит мавжуд. Субму^итлар узаро 
бир оз фарк; кдлади. Фарк; уларнинг муайян ижтимоий гуру^, 
табак;а ва синфларнинг психологияси ва сиёсий мавк^еи, 
интилишлари таъсирида вужудга келади. Аммо бу фарьутар 
ортик^а ба^оланмаслиги ва маънавиятга большевистчасига 
мутлакдаштирилган синфийлик нукраи назаридан ёндашиш 
учун асос булмаслиги керак. Субмухдт умумий мухдгдан 
ажралиб кета олмайди ва пировардида унинг асосий ва фун- 
даментал талабларига б^йсунишга мажбур булади. Демак, 
маънавият кенг маънода — бу кдрор топтан муносабат: бах,о- 
лаш, к^ллаб-кувватлаш ёки инкор килнш, акулий ва щ с и й
мухртг, ижтимоий х;одисаларга нисбатан фаоллик ва 
\.к .
Му- 
хдт маънавиятнинг эн г умумлашган узлуксизлик шакли, 
маданият эса узлукли (дискрет) шаклидир.
М аънавият и нсон билан б о т и к ; иж тимоий хрдиса бул- 
ганлиги сабабли, уни тугри таэушл кдлипг учун и кки са- 
волга жавоб бериш лозим. Б иринчиси — инсоннинг узи 
нима, унинг мо^иятини, табиатини нима таш кил кд л а­
ди? И ккинчиси — и н соннинг яш аш дан мак;сади нима, у 
нимага интилиш и керак?
МАЪНАВИЯТ ВА ИНСОН ТАБИАТИ
Э нг к;адим замонларданок; 
акд
ва иж тим оийлик инсон 
табиатини таш кил этувчи тамойиллар деб хдсобланган. 
И нсонга акдли мавжудот ва «ижтимоий хайвон» деган таъ- 
рифлар берилган. Арасту и нсонни «сиёсий ^айвон» (Zoon 
politicon) деб атаган.
Б и зн и н г бую к бобокалонларим из Ф оробий ва И бн 
С ино *ам ю нон фалсаф асининг, хусусан, Арасту ва Аф-
3 — А. Эркаев


34

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish