Abdalieva P. Pedagogika nazariyasi va tarixi


MILLIY  G`OYA, MILLIY MAFKURANING PEDAGOGIK ASOSI



Download 0,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/35
Sana29.12.2021
Hajmi0,65 Mb.
#76720
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35
Bog'liq
pedagogika nazariyasi va tarixi 3
Html Haqida Qullanma, Toshkent Davlat Sharqshunoslik Universiteti, 10-laboratoriya ishi, 1
MILLIY  G`OYA, MILLIY MAFKURANING PEDAGOGIK ASOSI 
VA INSONNING  NODIR  BETAKRORLIGI 
 
ReJA. 
1. Milliy g`oyaning ma`nosi va pedagogik mohiyati. 
2. Milliy mafkuraning ma`nosi va pedagogik mohiyati 
3. Insonning nodir va betakrorligi milliy ma`naviyatimizning asosi. 
 
Tayanch tushunchalar    Goya, milliy g`oya. Milliy mafkura, ma`naviyat, insonning 
nodir va betakrorligi, ong, fikr, qalb,  ruh, ma`rifat. 
Adabiyotlar. 
1.  I.A.Karimov    «Milliy  mafkuramiz  xalqni  xalq,  millatni  millat  qilishga  xizmat 
qilsin»   Tafakkur  jurnali  T.-1998 
2.  I.A.Karimov  «Donishmand  xalqimizning  mustaqil    irodasiga  ishonaman»  
«FIdokar» gazetasi  iyun 2000 y 
3.    I.A.Karimov  «Milliy  istiqlol  mafkurasi-  xalq    e`tiqodi  va    buyuk  kelajakka 
ishonchdir» T-2000 
4. «Milliy istiqlol g`oyasi. Asosiy tushuncha va tamoyillar» T-2000 
5. Jaloliddin Rumiy «Ma`naviy- masnaviy» Toshkent Shark 1999y 
  
Boy  ma`naviy  qadriyatlarimizga    munosabatni    belgilashda  Prezidentimiz 
I.A.Karimov  maqsad,  faqat  ilmiy  madaniy    merosni  urganish  emas,  balki  betakror 
xazinamizning  ilmiy,  amaliy  tamoyillarini  yangi  davrga  xizmat  qiluvchi  qirralari, 
hikmatlarini 
  ochish,  ularni  haetga 
tadbiq  qilishdan 
iborat 
ekanligini 
mustaqilligimizning ilk kunlaridanoq belgilab  bergan edilar. 
 
Prezidentimiz  tomonidan    ma`naviyatni  iqtisoddan  ustuvor  deb  e`lon  qilinishi 
milliy davlatchiligimizning,  milliy mafkuramizning asosini tashkil qiluvchi  ulug`bor 
milliy  g`oya  edi.  Bu  milliy  g`oya  chuqur  ilmiy  asoslarga  ega  bulib,  juda  tug`ri 
tanlanganligini  duneviy,  diniy  fanlar  va  haet  isbotlomaqda  hamda  butun  dune 
hamjamiyati tan  olmoqda. 
I.A.Karimov  milliy  g`oya,  milliy  mafkura  har  kungi    haet  sharoitidan    kelib 
chiqishi bilan birga har bir fuqoroning  davlatning millatning istiqbolidan ham kelib 
chiqishini  «Fidokor»  gazetasining  muhbiri  bilan  (2000  iyun)  Donishmand 
xalqimizning  mustahkm  irodasiga  ishonaman    nomli  muloqatda  baen  qilgan  edilar. 
Chunki  mafkura-jamiyatda  yashaydigan  odamlarning  haet  mazmuni,  ularning 
intilishlarini  uzida  mujassamlashtiradi.  Har  qanday  inson,  tabiyki,  murod-maqsadsiz 
yashay  olmaydi.  Binobarin,  toki  haet  mavjud  ekan,  mamlakatlar,  davlatlar  va  
ularning    manfaatlari  bor  ekan,  ular  tarakkiet    yulini,  ertangi  kun  ufqlarini  uzining 
milliy g`oyasi, milliy mafkurasi orqali belgilab olishga intiladi. Prezidentimizning bu 
fikrlarini  g`oya.  Mafkura,  milliy  g`oya,  milliy  mafkura,  ma`naviyat  atamalarining 
etimologiyalari  ham tasdiqlab beradi. 
 
Ma`naviyat-arab  tilidagi  ma`no  eki  ma`naviyatup  ma`noi  g`oya    suzlaridan 
olinagn bulib ruhiy holat degan ma`noni anglatadi. 
 
Goya-  insonlarning    eziz  niyatlar.  Fikri    asosidagi    amalga    oshirilaetgan 
jarayonlar, istiqbol rejalari tamoyillaridan iborat. 
 
Mafkura-muayan    tuzum  davrida  insonlarni    davlat.  Jamiyat  uz-uziga,  xalqi 
olamga munasabatlari va ular  rivojining ma`naviy ilmiy tizimidan iborat. 


 
Insoniyat  tarixi-g`oyalar  tarixidir.  g`oya  inson  taffakkuri  mahsulidir,  milliy 
g`oya  esa  millat    tafakkurining  ma`sulidir.  Maqsadimiz  aniq  mustaqil  huquqiy 
demokratik  davlat,  erkin  fuqarolik  jamiyati  asosida  xalqimizni  farovan  haetga 
erishtirish,  shu  maqsadga  erishish  yulida  fikr  erkinligi.  Faoliyat  ozodaligi  asosida 
insonning  asl    qadri  mohiyatini  ruebga  chiqara  borib,  inson  qazinasini  ochish  Bu 
haqda  prezidentimiz  I.A.Karimov  Fidokor  gazetasi  (iyun  2000)  muhbirining 
savollariga    javoblarida  Uz  mustaqil  fikriga    ega  bulgan,  uz  kuchiga.  uzi  tanlagan 
yulning  tug`riligiga  ishongan  inson  doimo  kelajakka  ishonch  bilan  qaraydi.  U 
jamiyatdagi  fikrlar xilma-xilligidan chuchimaydi, balki zamonaviy bilim  va falsafiy 
qarashlariga  haet  haqiqatiga  suyangan  holda  har  qanday  g`arazli  niyat  tahdid  va 
intilishlarni    fosh  qilishga  qodir  buladi  Fikr  va  faoliyat  erkinligi  aslida  insonning 
nodir va betakrorligiga asoslangan. Chunki  insonning  uzligini anglash. Uni nodir va 
betakrorligini  anglashdan  iboratdir.  Birinchidan  bu  uning  uzida  yashiringan 
imkoniyatlarini ruebga chiqarish uchun asos bulib, istakni shaqllantirsa, ikkinchidan 
boshqalarnni ham betakror ulug` siymoligini anglash  orqali insonlarni hurmat qilish, 
ulug`lashni keltirib chiqaradi. Uchinchidan. Boshqalarning ham nodir, betakrorligiga 
ishonch,  ularni  hurmatlash  qalbni    g`arazdan  poklaydi.  Turtinchidan  esa.    har  bir 
kishining  betakrorligini  anglash  asosida  kishilarda  boshkalar  bilan    muamala  va 
munosabatning  moddiy  ilmiy.  Ma`naviy-  madaniy  manfaat  kasb  etishni    insoniyat 
ijtimoyiligiga  tabiyiy  zarurat  tug`iladi.  Shu  yuqoridagi    sifatlarning    shaqllanishi 
komillik sifatlarining asoslaridan iboratdir. 
Komillik sifatlarini tulakopli shaqllantirish uchun esa faqat nasihatlar da`vatlar 
etarli  emas.  Insonning  ma`naviy    faolligi  amaliy-kasbiy  faolligi  bilan  
uyg`unlashganda  barkamollar  sifati  shaqllanadi,  rivojlanadi,  aynan  shu  yuqoridagi 
tushunchalarni  tug`ri  anglash  ta`lim  tarbiyaning    metodologik  asoslarini    tug`ri 
tanlashga  erdam  beradi.  Chunki    ta`limning  sub`ektivlik,  demokratik,  huquqiy. 
Insonparvarlik asoslari insonlarning nodir. Betakrorligini  ruebga  chiqarishdir. 
Yuqoridagi  sifatlar  inson    ma`naviyatini    tarkibiy  qismlarini  tashkil  etadi. 
Prezidentimiz  «Ma`naviyat  haqida  gap  ketar  ekan,  men  avvalo  insanni  ruhiy 
poklanish  va  yuksalishga  da`vat  etadigan,  inson  ichki  olamini  boyitadigan    qudratli 
botiliy kuchni tasavvur qilaman»
1
 deb aytib  utganlar. 
Har bir inson tukis haetga tula imkonlar bilan yaratilgan. Ammo  har bir  kishi 
uziga    xos  uquv,  qobiliyat  va    imkoniyatlarga  ega.  Demak  har  bir  kishi  uzining 
shaxsiy  haet  yulini  topa  olsa,  shu  vaqtda  uning  haeti  jushkii,  faoliyati  ijodkor, 
mehnati  unimdor,  foydali  yul  buladi  .  Kishi        haqiyqiy  baxtierlikka  mehnat 
jarayonida  erishadi.  Chunki  u  hayot    yulini  topsa,  shaxsiy  ijodiy  ishtirokida  uta 
boshlaydi,  bu  vaqtda  unga  g`oyibana  ruhiy  madad  beriladi,  moddiy  ma`naviy 
yaratuvchanlik  uning  istiqboli,  yangi  g`oyaviy  fikrlar  uni    amaliy  ijodiy  yullarga 
chorlay  boshlaydi.  Shuning  uchun  ota-ona,  oila  a`zolari  bog`cha,  maktab  umumiy 
ta`lim  tarbiya muassasalari har bir bolani oquvchi, qiziqishi qobiliyatiga asosan kasb 
egallashga  mas`uldir.  Insonlarning  nodir  va  betakrorligini  talabalarga,  yoshlarga 
duneviy  diniy ishlarni uyg`unligida tushuntirib erish ma`naviy zarurdir. Shu vaqtda 
yoshlar    ayrim  g`ayridiniy  oqimlar  aslida  g`ayri  ilmiy  ekanligini  ozod  va  erkindir. 
Insonning  ozod  va  erkinligi    shunchallikni,  hatto  uning  imon  e`tiqodi  Olloh  taolo 
tomonidan majbur qilinmaydi. Bu haqda Qur`oni Karim Shuaro surasining 4 oyatida 
                                                           
1
 Уз Рес Олий Мажлис  VIV сессиясида нутки «%збекистон  ХХIасрга интилмокда» 


G`Zero  iymon  e`tiqod    nochor,  noilojlikdan  emas,  balki  qalb  qanoati  bilan  ixtieriy 
bulishi lozimdirG` deyilgan. Inson  ma`naviy ruhiy siymodir. Uning  tanasi moddiy,  
latif  va  ruhiy  qismlardan  iborat.  Moddiy,  ya`niy  biologik  tanani  latif  bioenergetik 
maydon-tana  urab  olgan.  Bioenergetik    tana  insonning  moddiy    tanasidagi  hamma 
haetiy jarayonlarni uyg`unlashtirib turuvchi haetiy energiya  manbaidir. Ammo haetiy 
jarayonlar insonning ruhiy quvvati-bioenergetik tanasi erdamida boshqariladi. U oliy 
nerv sistemasining  fiziologiyasi bulib olam bilan hamma vaqt  uzviy aloqada buladi. 
Ong  osti  har  bir  kishilarning    taqdiri,  yuli  ,  oliy  maqsadi  va    aziz  niyatlar  asosidagi 
haet  modeli.  Hozirgi  ilmiy  ahloqiy  asoslarga  kura  u  homila  3  oyligidaeq  beriladi. 
Endi rivoji ota-onaga, oiladagi muhitga bog`liq. 
Agar kishi  uz haet yulini topsa, uning ongi mustaqil  rivojlanib borib ong osti 
yunalishiga tusha olsa xuddi  tulqinlarning  mos kelishi kabi insonda ma`naviy  ruhiy 
mutonasiblik sodir bulib, u mukaammal kamolat yuliga kiradi. 
Ong  osti  va  ong    uyg`unligi  vijdon  erdamida  amalga  oshiriladi.  Vijdon 
kishilarning  ongi,  ong  osti  va  qalbi  mutanosibligini  amalga  oshiruvchi  ma`naviy-
insoniy  tuyg`u,  sifat.    Agar  vijdonni  sodda  qilib  tushuntirish  lozim  bulsa,  vijdon-
insonning qalb amri bilan  bajargan ishlarning (faoliyati0 ruhiy merosidir. 
Ong  osti    Duneviy  va  haetiy  haqiqat  asosidagi    inson  shaxsiy  faoliyatining  
ma`naviy ruhiy yuli. 
Inson  ongi    uning  idroki.  Aqli    orqali  haetiy  va  duneviy  haqiqatni  fahmlash 
asosida ma`naviy istiqbolli faoliyat darajasi. 
Fahmlash, tanglash- biror haqiqatni  qalban  ruhan fikriy sezish. 
Inson fikri-uz ongi va idroki asosida haeti hamda duneviy narsalar, jarayonlar 
haqidagi muloqodaviy faoliyat 
 
Aql- kishining uz idroki, qalbi va fikri asosida duneviy haqiqatlarni anglash va 
ularga uz faoliyatida ma`naviy insoniy nuqtay-nazardan amal qilishdir. 
 
Inson  qalbi-shaxsiy  ong,  ma`naviyat  uzviyligi  asosida  insonni  hisssiy  va 
amaliy faoliyatga undovchi kuch. U vijdon, ong, fikr bilan uyg`unlashib qalb nigohi,  
kuzi va quvvatiga aylanadi. 
Inson ruhi- insonni har qanday tusiqlardan olib uta oladigan, uni ulug` ezgu 
ishlarga boshlovchi ma`naviy quvvat. 
 
 


 

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2022
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
axborot texnologiyalari
ta’lim vazirligi
zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
nomidagi toshkent
guruh talabasi
o’rta maxsus
toshkent axborot
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
davlat pedagogika
rivojlantirish vazirligi
pedagogika instituti
vazirligi muhammad
haqida tushuncha
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
respublikasi axborot
toshkent davlat
O'zbekiston respublikasi
tashkil etish
vazirligi toshkent
bilan ishlash
Toshkent davlat
matematika fakulteti
saqlash vazirligi
Ishdan maqsad
o’rta ta’lim
ta’limi vazirligi
fanining predmeti
pedagogika universiteti
haqida umumiy
uzbekistan coronavirus
sog'liqni saqlash
koronavirus covid
coronavirus covid
qarshi emlanganlik
respublikasi sog'liqni
vazirligi koronavirus
risida sertifikat
vaccination certificate
sertifikat ministry
covid vaccination
moliya instituti
fanidan tayyorlagan
umumiy o’rta
fanlar fakulteti
fanidan mustaqil
ishlab chiqarish
Toshkent axborot