А. Тешабаев, С. Зайнабидинов, И. Каримов, С. Власов, В. Абдуазимов



Download 0,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/86
Sana14.07.2022
Hajmi0,93 Mb.
#799518
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   86
Bog'liq
2. Укув кулл. Сирт физикаси

 
 
 
 
 
 
 
 
 


60 
7.2. Сиртда юз берадиган секин релаксацион ходисаларни 
тажрибада тадқиқлаш 
Сиртдаги ҳолатлар мувозанатий
тўлдирилганлигини уларнинг сиртдаги 
Ферми сатҳига нисбатан жойлашиши 
ва кристал температураси аниқлайди. 
Албатта, қайси бир таъсир оқибатида 
тизимни 
мувозанатдан 
чиқарилса, 
секин” 
сатҳлар 
тўлдирилганлиги 
ўзгаради. Ташқи таъсир йўқолганда бу 
сатҳларда мувозанатий заряд ўрнашиб 
 
боради. Мазкур кинетикани ўрганиш 
яримўтказгич сиртининг энергетик 
спектри ҳақида бир қатор мухим 
маълумотлар беради. Сиртий сатҳлар 
номувозанатий 
тўлдирилганлигини 
пайдо қилишнинг бир неча усуллари 
бор. Энг тарқалган усул майдон 
7. 2-расм
эффекти усулидир. Германий ўтказувчанлигининг ўзгармас
кўндаланг электрик майдон пайдо қилинган ва ва йўқ қилингандаги ўзгариши 
секин релаксацияси ўрганилган
(7.2-расм). Қиёсан паст частоталар 
сохасида майдон эффектининг частотага 
боғланиши олинганда (7.3-расм) 
эффектининг кучли даражада пасайиши 
заряд ташувчиларнинг “секин” ҳолатларга 
тутилиши билан боғлиқ эканлиги 
кўринади.
Частота 
ортганда 
камроқ 
ташувчилар 
“секин” сатҳларга тутилади. ω>100 Гц 
бўлганда бу сатҳлар ишламайди, чунки 
улар билан зона орасида заряд ташувчилар 
алмашинуви юз бериб улгурмайди,
частота яна ҳам ортганда сигнал 
ўзгармас қолади. Муҳим натижалар:
7.3-расм
1.
Нам ва қуриқ атмосфера шароитида частотавий боғланиш турлича; 
2.
Частоталарнинг етарлича кенг сохасида ўтказувчанлик 
ўзгариши ℓ

ω га пропорционал;
3.
Кўндаланг электрик майдон синусоидал бўлганда ўтказувчанлик 
ўзгаришига пропорционал сигнал ўшандай частотали синусоида 
бўлади, яъни у юқори частотали гармоникаларга эга бўлмайди.
 


61 
“Секин” 
ҳолатлардаги 
мувозанатий 
зарядлар 
зичлигини 
ўзгартиришнинг бошқа бир усули кристал сиртини ёритишдир. Бу ҳолдаги 
сиртий сатҳларнинг сиртдаги Ферми квазисатҳларига нисбатан жойлашиши, 
бинобарин, уларнинг тўлдирилганлиги ўзгаради. Ёритиш тўхтатилганда 
сиртий заряднинг ўз дастлабки қийматига секин қайтиши кузатилади. Яна 
бир усул - намуна температурасини жуда тез ўзгартириш усулидир. Тажриба 
қуйидагича ташкил қилинади. Намунани - 44
0
С гача совитилади, “секин” 
сатҳларнинг мувозанатий тўлдирилганлиги ўрнашади. Агар намунадан уни 
хона температурасигача қиздирадиган ток ўтказилса, у ҳолда мувозанатий 
тўлдирилганлик 
бузилади, 
бу 
эса 
сиртий 
потенциал 
ва 
сиртий 
ўтказувчанликнинг ∆V
к 
ва ∆σ ўзгаришига олиб келади. Қиздирувчи ток 
узилганда намунани тез совутилади, сиртдаги заряд, сиртий ўтказувчанлик 
ўзининг -44
0
С га мос келадиган қийматларига қайтади. Бу усулдан паст 
температуралар сохасида фойдаланилади. Сиртий сатҳлар мувозанатий 
тўлдирилганлиги 
ўзгаришини 
юзага 
келтирадиган 
учала 
усулдан 
фойдаланилганда 
∆σ 
ва 
∆V
к 
нинг 
релаксацияси эгри чизиқлари бир хил 
бўлар экан. ∆σ нинг учала усулдаги 
релаксацияси эгри чизиқлари (7.4-расм) 
да келтирилган. Р-N -ўтиш чегарасида 
жойлашган 
секин 
сатҳларнинг 
мувозанатий 
тўлдирилганлигини 
ўзгартириш учун р-n ўтишга тескари 
кучланиш бериш керак. Бунда р-n ўтиш 
орқали тескари ток ўзгариб боради. 
Кучланиш узилганда тескари ток аста 
секин сўниб боради, бу сиртий сатҳларда 

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish