А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

(2.57)
sr, 
( o ) d o -
 
— — г чу ' d o . 
2/rv/
Такрорийликлар туда такримоти функцияси
(2.5S)
(2.59)



2 )
(2.60)

v '/
V',’
(2.61)
in ——г- = ' 
) + е * Ё,
(2.62)


эластик куч к о э ф ф и ц и е н т . Ю цоридаш икки генгламани бир- 
биридан айирсак,
т г ~
= -Д ? + е * Ё е . 
(2.63)
dt~
Бунда, s -  м+ - м_,/я,:1 = т~' + т_ { .
Электродинамикадан маълумки, ионлар кубик кристаллида 
эф ф ектив майдон
Ё С = Ё + ~ Р ,  
(2.64)
бунда Ё  — диэлектрикдаги уртача майдон, кугбланиш вектори
Р = N „ ] p * s + a E e l  
(2.65)
УУ„— кристаллнинг бирлик \ажмидаги ячейкалар сони а
а , + а_ - 
электрон кугбланувчанлик. (2.64) ифояани (2.65) га куйсак,
Р = N,  
<2.66)
\ - * Л Ё ± а
3
Бевосита у л ч а н л ^ д к г а н а  катталикни чицариб ташлаш учун 
электрик индукция вектори ифодаси П = Ё  + 4пР - еЁ  дан ф ой -
f —
I -
даланамиз, бундан Р = ------ Е  . Ю цори такрорийликли майдонда
п
(со —> °°) ионлар унинг кетидан улгуриб боролмайди, шунинг учун 
s—>0 булади. Бу \олда,
а = 4
----- ’ 
(267)
j 1 (£„ + 2)
ва
Р  

n L * J F 1 ~ )  
.у +
А Ё  
(2.68)

4тг
(2.64) ва (2.6Х) ифодалардан фойдалансак, 
бундаги
d ' s
2
-
е * ( г
* 2) •
т, 
- = - m r(o;s + ---------------Е
(2.69)
d r  
3
46


t .? > . 
(2.70)
m r 
9 m ,
«Нормаланган» четланиш
w = 
N tlm r s , статик диэлектрик
N„ 
4 ;r(f„ + 2)2
ЛОИМИЙ f„((0 —> 0), ЯЪНИ 
= -----? * " ---------- 5------ (2.71) КИ-
m r 
9
ритилса, (2.69) тенглама
с /2и> 
т -
n

^ - t o i w + t o ^ - j —
E 
(2.72)
кури ниш га келади ва
"V 
4тг
4тг 
булади.
Ионлар \аракати ни та\пил кдгшш учун
(2.73)
(2.74)
ва
(2.75)
деб олами 
j
. Бу \олда (2.72) ни
i L (w, + w , ) = ,-ы 2 w, - щ  — w, 
(2.76)
dt - 
f ,
куриниш га келтириб, уни иккмгага ажратамиз:
d 2W, 
, _ 
/•> 7 /'л
rp- = -ru0 >v, , 

(2.76)
dt
d 2w
, f„
tv,. 
(2.76” )
r f r
f
Агар \v, n
a
ни A e\p|/(£//; с я )| ясси тулк,ин куриниш ида
 
'*
гасвирласак (о, •= w„ на 
<», 
келиб чицрди. И ккинчи
томопдан, (2.75) шартларга кура.
,Я ’ Г Ч
(2.77)
i
-
oiw
, '
l/U/j- о;
47


Бундам А, 1 q (солиноидал w, тулк,ин кундаланг), А, II г/ (п отен ­
циал тулкин буйлама) эканлигини курами з.
иисбатни Л инден - Сакс - Теллер муносабати дейилачи.
F,,)f„, булганидан буйлама тулкцнлар такрорпйлиги ш, кундачанг 
тулк^и нларининг м, дан катта. Тажрибада м, ни улчаш осон, шу- 
нинг учун (2.78) ифодадан (ot ни аник^таш учун фойдаланиш
мумкин.
2.5. Кристалл панжараси тебранишларининг квантланиши. 
Фононлар
Кристалл атомлари тебраниш ларими бошка усул билан, айнан 
корпускуляр (зарравий) ну^таи назардан к,араб чик^иш \ам мум­
кин. Тулкцнларнинг зарравий хоссалари кристалл атомларининг 
\а р к^ндай чакрорийликдаги тебраниш лари энергиясининг энг 
улуш»-* (квапти) мавжуд булишлигида намоён булади. Бу 
хосса кристалл панж арасининг элементар зарралар билан узаро 
таъсири жараёнида яккрл куринади. Бу жараёнларда крнсчатл 
панжараси уз тебраниш лари энергиясининг бир квантини (баъзан 
кетма-кет бир неча квантни) беради ва шу квант микдорича эн ер­
гиями олади. Демак. кристалл панжараси тебраниш лари энерги я­
си кваитлангап булади. Худди ёруглик тулк^инини ёруглик квант- 
лари — фотонлар ок,ими сифатида тасвирланганига ухшаш, кри ­
сталл панжараси тебраниш лари энергияси квантига ва унга мос 
квази имбпулсига эга булган квази зарра — фонон тушунчаси ки- 
ритилган. Ф онон сузи товуш зарраси деган маънони англатади. 
Ф он онн и н г энергияси 
Fi l = t u o tl
булиб. унинг квази иммулси
p q = hq 
ва у товуш ч с п и гида \аракат к,илади деб \исобланади.
р векторнинг квази имнулс деб айтилиш иниш боиси шуки, би-
ринчидан. \а р кандай квази зарралар каби ф ононлар ,\акикий зар­
ралар. т н ташки, гтапган системалардагина мавжуд булади. Ф о н о н ­
лар фак,аг крисгаллардагпна мавжуд булиб, улар крмсталлдан (м а­
салан, бушлицца) ч ш ф б кета олмайди. Хацикий зарралар — элек- 
тронлар, атомлар эса кристачлдан чик,иб кегиб. ундан ташцарида
(2.78)
48


мавжуд була олади. И ккинчидан, квази зарралар туцнашганда ква­
зи импульс с а ^ а н м а й д и . Ф ононлар эса узаро тукнаш иб йук, 
булади, бунда ту^нашган фононлардан энергияси фарк, киладиган
бошца такрорийликли янги ф онон туш лади.
Э ркин зарранинг энергияси зарра импульси йуналиш ига 
богликмас, квази зарранинг энергияси эса (кристалдда атомлар 
даврий 
жойлашганлиги 
туфайли) 
квази 
импульсга 
даврий 
бокланган.
Ф ононлар спин моментлари булмаган зарралар сифатида Бо­
зе-Э йнш тейн статистикасига буйсунади. Бинобарин, ф ононлар-
нин г <оц такрорийликли, ^£t)q квант энергияли \олатдаги сони
П ланк ифодаси билан ифодаланади:
Одатда ушбу энергияга ян а нол энергия деб аталадиган хдд 
куш илади, унда
Кристалл 
атомлари 
тебраниш лари 
такрорийликлари 
ора- 
ликини ёки фононларнинг энергетик спектрини аник^айлик. 
Бунда тебраниш лар такрорийлиги cov = О дан бош ланиб, улар-
н и н г энг катта такрорийлиги а>„, мавжуд, бунда тебраниш такро­
рийликлари сони (танланган тармок, учун) N атомдан иборат кри- 
сталлда 3N га тенг булади. Такрорийликлар такримоти зичлиги 
учун (2.59) ифодани крбул кдисак, у хрлда
(2.79)
Ш у \олатдаги барча фононлар энергияси:
(2.80)
(2.82)
о
49


М аксимал <«,„ такрорийлик урнига тавсифий температура тушун- 
часини киритилади:
в ticom/ k . 
(2.83)
Бу 0 температурани Дебай температураси дейилади. М аксимал 
тебраниш лар такрорийликлари а>,„ ва бинобарин 0 турли каттик, 
жисмлар учун турличадир.
2.1 - жадвап
Кристаллар
Тузилиш и
0 , К
М ис
ё.м.куб
365
Алюминий
ё.м.куб
438
Натрий
\.м .куб
164
М агний
Гексагон
290
Fe
\.м .куб
478
Ni
ё.м.куб
446
G e
Олмос
377
Si
Олмос
674
Дебай температураси тушун- 
часи к;аттик жисм ф изикаси- 
нин г куп масалаларида ф ойда- 
ланилади. 
Таж рибанинг
курсатишича, 0 Дебай тем пера­
тураси мутлак Т  температурага 
боглик; 
равиш да 
бир 
мунча 
узгаради. К упчилик кристаллар 
учун бу богланиш унча сезилар- 
ли эмас, аммо баъзи \олларда у 
сезиларли булади. М асалан, ме­
тал In учун келтирилган 
2.9- 
чизмада 
паст 
температуралар 
со\асид а Дебай температураси 0(7) \атто минимумга эга булади. в 
эластиклик доимийларига боглик;. Кучли атомлараро таъсирли 
(олмос) кристалларда 0 н ин г к;иймати ю^ори.
0 нинг \а р хил усул билан аник^анган «.ийматлари \а м бир- 
биридан фарк, кил ад и.
Дебай температураси юкрри (7>0) ва паст (Г < 0) температура 
со\аларин и ажратиб туради. Ю крри температураларда мумкин

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish