А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

(2
п) г 
4
булади, бунда V — кристалл соз^аси >;ажми, 
dVq 

dqxdqydqz 
эса q- 
фазодаги кичик х;ажм. Бир тармокдаги тебранишлар тула сони 
z=N, барча тармокдардаги тебранишлар тула сони 2=3sN, яъни асо­
сий соха атомлари эркинлик даражалари сонига тенг (N  — 
сохадаги элементар ячейкалар сони, бир атомнинг эркинлик да- 
ражаси 3 та деб хисобланади).
2.4. Изотроп контиииум такр«бида кристалларда тебрашшлар 
ва туладшлар
Мазкур бобнинг мук;аддимасида айтилганидек, кристалл пан­
жара динамикасини тадкдкдашда иккинчи услуб — бу континиум 
такриб булиб, унинг асосида к;аттик; жисм бир бутун эластик ту- 
таш мухдгдан иборат деган фараз ётади. Бу такриб кристалл пан­
жараси доимийсидан анча катта булган, яъни кристаллнинг атом- 
лардан 
узилишли 
тузилишини 
щсобга 
олмаса 
б^ладиган 
узунливдаги тулкинлар хрлида энг яхши натижалар беради.
Биз куйида ионлар кристаплида узун акустик ва узун оптик 
тулкинлар хрлларини куриб чик;амиз:
А) Узун акустик тулкинлар х;олида континуал такриб эластик- 
лик назариясини куллашга баробардир. Агар мух^тгникг г 
иуктасида 
t 
вакдаа силжишни 
u(r, t) 
деб белгиласак, бир жинс, 
изотроп, эластик континиум учун хажмий кучлар йук^игидаги 
Харакат тенгламаси
р 
(М + A)graddivu + MV2u, 
(2.47)
at
4 2 '


бунда, М ва Л — Л амэ доимий коэффициентлари, р — бир жинс- 
ли континиумнинг доимий зичлиги (бу тенглама х,ажм бирлиги 
учун ёзилган, унинг унг томони эластиклик кучларини ифолайди). 
Эластиклик. назариясвдан маъдумки, divil - в — >;ажмнинг г
нук^ада хажм элементининг бир бутун сифатида бурилиш бурчаги. 
(2.47) тенгламанинг хар икки томонида дивергенция (div) амалини 
бажарсак, 0 к^гсилиш учун
туллии тенглама оламиз, бунда V] -  ^(2М + Л )/р 
к^силиш
тутпдлнлари тезлиги.
(2.47) 
тенгламанинг х;ар икки томонида ротор (rot) амалини 
бажарсак, буралиш бурчаги учун
тул^инлари тезлиги. V,)V, эканлига равшан, чунки биринчи 
холда иккинчи холга нисбатан эластиклик ^аршилиш каттадир.
Шу ерда таъкидлаш керакки, Юнг модули ёки буйлама эла­
стиклик модули Е  билан М  ва А орасида (изотроп моддада)
куйидаги богланиш бор: Е 
+.? М } 
g 0I1IK^ эластиклик
М  + А
модуллари хам Узаро боклик, моддада мусгакдл эластиклик модул- 
лари иккита ( М ва Л ёки Е в а v, кейинги модулни Пуассон коэф-
фиценти 
дейилади: 
v = — г р — - . 
У 
намуна 
кундаланг
$лчаминккг 
нисбий 
узгаришини 
буйлама 
улчами 
нисбий 
узгаришига нисбатини бшщиради.).
х уки буйлаб тарк;алаётган ясси тулщнни ^арайлик.
(2.48)
(2.49)
тулк^н тенглама хосил 
1диламиз, бунда
буралиш
(М + А)
йA sin(<»/ - qx).
(2.50)
Бундан:
вdivu = ~Ax(q)cos(a>t - qx).
(2.51)
43


ва ф = — го tu 
2
-Л Jo
V
cos(ft)/ - qx) + Azku
V
cos(cttf - до), 
(2.52)
бундаги j 0 ва k 0- y  ва z укдар бирлик векторлари. (2.51) дан кури- 
ниш ича, кисилиш тулк,инлари кундаланг тулкиплардир.
(2.48) 
тенглама ва (2.49) тенгламанинг ф таш кил этувчилари 
учун куриниш и бир хил, ш унинг учун (2.48) тенгламани караб 
чик;иш кифоя. 0 к;исилиш тулкинларини L к;иррали кубда 
Караймиз. х, у, z координаталар укларини кубнинг кирралари 
буйлаб йуналтирамиз. Чегаравий ш артларни барча 6 та куб ёкида 
(х=у=z=0; x=y=z= 1) 8=0 булсин деб танлаймиз. (2.48) ечимини
0=/lsin(ftX)sin( a x)sin(/>_y)sin(cz) 
куриниш да кидирамиз. (2.53) ни (2.48) га куйсак,
= v, у/а2 + Ь2 + с 2 .
СО
Чегаравий шартларни каноатлантириш учун 
a L  = п {п,
b L  = п2л ,
cL = щ п
(2.53)
(2.54)
(2.55)
деб олиш керак, бунда п , , п2л3 - бутун мусбат сонлар ёки нол;
(2.55) ни (2.54) ифодага цуямиз:
UJ
=

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish