А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV



— 

в, 
в2 + в3 
(6.25)
<—
Дислокацион 
реакцияларнинг 
махсули 
нуксонларнинг 
бошка турлари булиши э\тимоллиги мавжуд. Масалан, икки 
дислокация учрашиб вакансия хосил кила олади. Кдттик жис-
O O O Q O O O O O O O
о о о 0 о о ° о о о о  
о о о О о о о о о о о  
0 0 0 < ? ° 0 0 0 0 0 0
- 0 Л 0 ' ф 0 £ 0 0 р 0 0 
о О о
О о О О о  
О О О О О О О о О о
о о о о о о о о о о
О О О О О О О О О О  
О О О О О О О О О О  
О О О О О О О О О О  
--- о О О О О £ о О О о
О О О О О
о о о о
о О о о о о о о о  
О О О О О О О О О  
О О О О О О О О О  
О О О О О О О О О  
О О О О О О О О О  
0 0 0 0 £ 0 0 0 0
О О О О О О О О  
з * © О О О О о о 
ь
6.8- чи зм а. К р и стал л д а ф аза
142


мдаги киришмалар билан дислокацияларнинг узаро таъсири эла­
стик ва электр йусинда юз бериши мумкин.
Кристаллда чузувчи кучланиш хосил киладиган киришма 
атом дислокация атрофидаги кисилган соха томон кучади, 
Кисувчи кучланиш хосил киладиган 
атом эса, — чузилган 
соха томон кучади. Бундай узаро таъсир чегаравий дислока- 
цияларга хосдир. Дислокацияларнинг электр узаро таъсирла- 
шишида унинг энергиясини кулон потенциали аниклайди ва 
шунинг учун Иг га пропорционал.
Металл кристалларда куп микдордаги эркин электронлар 
дислокациялар ёки нуктавий нуксон майдонини экранлайди, 
ш унинг учун металларда бу узаро таъсир мухим эмас. Ярим 
утказгичлар ва ионлар кристалларида экстра текислик пасти- 
даги атомларнинг узилган кимёвий богланиш лари электр по­
тенциал х°сил килади, улар акцепторлик (электронни кабул 
Килиш) хоссасига эга. 
Ш унинг учун 
п — тур ярим 
утказгичларда бу богланишлар утказувчанлик электронларини 
тутиб олади ва дислокацияларга манфий заряд беради, у эса 
мусбат ионларни (ёки ковакларни) тортувчи электр потенциал 
Хосил килади.
Хар кандай механик ишлов хам макро кучланишдир ва 
бинобарин, дислокациялар хосил килиш га олиб келади.
Кдттик металларда бос им остида ишлов — чузгилащ, 
болгалаш, сургалаш — дислокациялар пайдо булишига сабаб 
булади. Ю кори кучланиш жойларида дислокациялар вужудга 
келади, кейин улар купаяди. Бундай пластик деформациялар- 
дан таш кари, дислокациялар кристалларни кесиш, сайкаллаш 
жараёнлари окибатида хам пайдо булади. Кристалланиш ж а­
раёнида температура градиентлари мавжуд булиши дислока­
циялар манбаи булиши мумкин. Кристалларни устириш ж а­
раёнида пайдо булган дислокациялар юкорида тавсифланган- 
ларидан ф арк килади. Бирламчи хамиртуруш кристалл дисло- 
кациялари устирилган кристаллга мерос булиб утади (меросий 
дислокациялар). Кристалл бош ка моддадан ясалган таглик би­
лан 
контактлашганда 
номослик 
дислокациялари 
намоён 
булади. Бундай дислокациялар An[Bv — Ge, АИВ6 - AirrBf ва 
Хоказо каби яримутказгич гетеротузилмаларни эпитаксия усу- 
лида устиришда катта урин тутади.
Д ислокацияларнинг 
каттик жисм хоссаларига таъсири 
Кандай?
143


Дислокациялар асосан каттик, жисмларнинг механик хос­
саларига, биринчи навбатда уларнинг мустахкамлик характе- 
ристикаларига таъсир курсатади. \ак ,и к и й кристалларда дис­
локациялар махкамланиши эф ф екта мавжуд. Бунинг бир неча 
механизмлари 
бор: 
ёт 
зарралар 
(кириш малар) 
билан 
махкамланиш; дислокацияларнинг «чирмашиши». Биринчи ме­
ханизм факат баъзи холларда мухим. Бу холларнинг бири Кот- 
трел атмосфераларининг хосил б^лишидир, Ёт зарралар - асо­
сий кристаллникидан бош ка моддаларнинг м икроскопик ки- 
ришмалари эриган модда томонидан ушланади ва суюлмани 
совутиб котирганда унда к °лади. Бу зарралар асосий модда 
билан биргаликда котишма хосил килади.
Д ислокацияларнинг чирмаш иш и равишида хам дислока­
циялар бир-бирини тормозлайди. Энг мухим 
масала 
дислока­
цияларнинг заряд ташувчилар (электронлар ва коваклар) энер­
гиялари спектрига киритадиган узгаришларидир. Олдин 
айт- 
ганимиздек, дислокация электронларни кабул килувчи акцеп­
тор вазифасини утайди. 
Бундай карашда дислокациялар 
таъсири ковалент кристаллга киритилган кириш ма атомлар 
таъсирига ухшайди. Бундай акцептор сатх/тар бир — бирига 
якин булиб, Узаро таъсирлашиб, дислокацион энергетик зона- 
ни вужудга келтиради. Дислокацияли яримутказгичда элек­
тронлар зичлигини хисоблашда электр нейтраллик шартида 
дислокациялар зарядини хам хисобга олиш керак булади. 
Яримутказгичларда дислокациялар харакатчан заряд ташувчи- 
ларни сочиб юбориш оркали уларнинг харакатчанлигига 
таъсир килади. Д ислокациялар заряд таш увчиларнинг яш аш
вактига мухим таъсир курсатади. Д ислокациялар атрофидаги 
Хажмий 
заряд номувозанатий электронларнинг ушланишига 
Халакит 
беради. Д ислокация электронларнинг яхши ёпишиш 
марказлари булади. Барча каттик 
жисмларда 
дислокациялар 
дифф узия жараёнига таъсир курсатади.

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish