Қурилиш материалларининг механик хоссалари; мустахкамлик; сиқилишдаги эгилишдаги ва чўзилишдаги мустахкамлик чегарасини аниқлаш



Download 344,11 Kb.
bet1/4
Sana25.02.2022
Hajmi344,11 Kb.
#277461
  1   2   3   4
Bog'liq
2 лаб иши Кириш Механик хоссалар


2-Лаборатория иши.
Қурилиш материалларининг механик хоссалари; мустахкамлик; сиқилишдаги эгилишдаги ва чўзилишдаги мустахкамлик чегарасини аниқлаш.
Умумий маълумотлар
Материалларнинг механик хосси унинг барча ташқи кучлар таъсирига қаршилик кўрсатиш қобилияти, мустаҳкамлик чегараси билан характерланади.
Механик хоссаларга - материалнинг сиқилиши, чўзилиши, урилиш, ишқаланиш кучларига бардош бера олиш қобилияти ва уларнинг қаттиқлиги, пластиклиги, эластиклиги, мўртлиги киради.
Материалнинг ташқи кучлар таъсирида хосил бўладиган ички зўриқишларга синмасдан (бузилмасдан) қаршилик кўрсатиш қобилияти унинг мустахкамлиги деб аталади. Мустахкамлик кўпчилик қурилиш материалларининг мухим хоссаси хисобланади. Бино ва иншоотларнинг конструкцияларига уларнинг материалини ичидаги зўриқиш кучлари (сиқувчи, чўзувчи, эгувчи, кирувчи ва хоказо кучлар) доимо таъсир этиб туради.
Кўндаланг кесими белгиланган катталикда олинган элементнинг кандай катталикдаги ташқи кучга бардош бера олиши материалнинг мустахкамлик кўрсаткичига боғлиқ. Материал жуда мустахкам бўлса, элементнинг кўндаланг кесимини камайтириш мумкин. Қурилиш материалларининг мустахкамлиги сиқилиш, эгилиш ва чўзилишдаги мускахкамлик чегараси билан ифодаланади.
М а т е р и а л ва а с б о б – у с к у н а л а р: Синаладиган намуналар, гидравлик пресс, техник тарози, тарози тошлари, штангенциркуль.
Т а ж р и б а н и б а ж а р и ш т а р т и б и. Мустахкамлик намуналарни (1 - расм) лабораторияда гидравлик прессда сиқиб кўриб ёки узиш машинасида чўзиб кўриш орқали аниқланади.
А. Материалнинг сиқилишдаги мустахкамлик чегарасини аниқлаш.
Материалнинг сиқилишдаги мустахкамлик чегараси деганда шу материалдан тайёрланган намунанинг емирилишига(бузилишига, синишига) сабаб бўладиган кучга мос бўлган зўриқиш тушунилади. Сиқилишшдаги мустахкамлик чегараси Rс МПа қуйидаги формула бўйича аниқланади:
Rс ; МПа; (1)
бу ерда, P-бузувчи куч, Н;
F-намунанинг кўндаланг кесим юзи, cм2.



Намуна

чизма

Хисоблаш фомуласи

Ашё тури

Ўлчами, см

а

Куб



R=P/a2

Бетон
қоришма

10х10х10;
15х15х15;
20х20х20;
0,7х0,7х0,7.

б

Табиий тош

5х5х5

в

Цилиндр



R=4P/ d2

Бетон қоришма

D=15; h=30

г

Табиий тош

D=h=5;7;10;15

д

Призма



R=P/a2

Бетон



а=15;15;20;
h=40;60;80

ж

ёғоч

а=2; h=3

з

Қоришмада боғланган намуна



R=P/S

Ғишт

a=12 ; b=12,3
h=14

и

Иккига бўлин-ган цемент-қум призма



R=P/S

Цемент

a=4
S=25 см2

е

Цилиндрда сиқилаётган чақиқ тош




Download 344,11 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish