А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов


Баъзи кимевий элементларнинг



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet86/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

Баъзи кимевий элементларнинг 
X
 электроманфийлиги 
катталиклари
Z
Элемент
X
Z
Элемент
X
Z
Элемент
X
3
Li
0.95
16
S
2,6
32
Ge
2,0
5
В
2,0
27
Co
1,7
33
As
2,0
8
0
3,5
28
Ni
1,8
47
M
1.9
14
Si
1,9
29
Си (2)
2,0
79
Au
2,3
15
P
2.1
30
Zn
1,6
82
P b ( 2)
1,6
135


Т адкщ отларнинг курсатишича, сукиладиган кириш ма атом 
гк радиусининг асосий атом га — радиусига нисбати 0,59 дан 
кичик булиши керак.
Шундай к,илиб, киришма 0 < гк / га < 0,59 булганда сукилиш 
эритмаси, 0,85 < гк / га < 1,15 булганда урин эгалаш эритмаси 
^осил цилади. 0,59<гк / га< 0,85 со^а эса умуман каттик, эрит- 
малар \осил булиши учун мак,бул эмас.
Хак,ик,ий шароитда кристаллга киришма атом ташки му^итдан 
киради. Эрувчанликни микдоран аникдаганда кристалл ва ташки 
фаза (мух,ит) орасидаги термодинамик мувозанатни та>ушл кдлиш 
лозим. Ташки фаза сифатида ё 6yF (газ), ёки суюк фазани караш 
мумкин, чунки улар каттик жисмларни легирлаш (уларга кириш­
ма киритиш) амалиётида кенг кулланади.
Иккала х,олда ^ам легирлаш жараёни мувозанатдан кам 
ф арк киладиган шароитда олиб борилади.
6.2.5 Нуктавий нуксонлар анивдайдиган хоссалар 
ва уларнинг узаро таъсири
Хусусий ва кириш мавий нуксонлар каттик жисмларнинг 
амалда барча хоссалари таъсир курсатади. Заряд ташувчилар 
кристалл буйича \аракат килганида нуктавий нуксонлар билан 
Хам тукнашадилар.
И кки кетма-кет тукнаш иш орасида утган вактни релакса­
ция вакти (эркин югуриш вакти) дейилади. Бу вакт киришма 
^осил килган нуксоннинг табиати, хрлатй, зичлиги ва темпе- 
ратурага боглик булади (бу \акда ярим утгазгичлар бобида ба- 
таф силрок тухталамиз).
Металларда хона температураси ва ундан юкорида заряд 
ташувчилар ^аракатчанлигини кристалл панжараси атомлари 
тебраниш лари билан тук,нашишлар аникпайди, бу эса темпе­
ратура ортиши билан металлнинг электр каршилиги ортиши- 
ни такозо кил ад и.
Ярим 
утказгичларда 
нуктавий 
нуксонларнинг 
асосий 
а\ам ияти такик^панган зонада донор ва акцептор сат\лар \осил 
килиб, ярим утказгичнинг электр, фото электр ва бошка хос- 
саларига таъсир килишдир.
Д иэлектрикларнинг хоссаларини асосан уларнинг х,ажмий 
тузили ш 
\арактеристикалари 
аниклайди, 
уларда 
нуксонларнинг а^амияти нисбатан кичик.
136


Нуксонларнинг а\ам ияти \ак,идаги масалалар келгуси бир 
неча бобларда караб чикилади.
Амалда барча нуктавий нуксонлар кристалларда богланган 
хщ атда булади. Масалан, икки вакансия узаро бокпаниб, д и­
вакансия хосил цилиши мумкин. И ккинчи мисол якка вакан- 
сияларнинг киришма атомлари билан узаро таъсиридир. Кристал­
ларда нукронлараро узаро таъсирлар сони жуда катта. Биз бир не- 
часинигина курсатиб утамиз.
И кки к,арама-к,арши ишорали кириш ма ионлари 
ионлар 
жуфтини хосил килиш и мумкин.
Ж уфтни таш кил килган ионлар як;ин масофаларда тургани 
туфайли улар орасида электрон ва ковакнинг бевосита таъсири 
юз бериб, ковак йукрлиши мумкин. Бу жараённи киришмалар 
аро рекомбинация дейилади.
Кристалларда янада мураккаб нуксонлар таркибига ки- 
риш мавий атомлар кириш и мумкин.
Бундай мураккаб (бирлашма) нуксонлар каттик, жисмлар- 
нинг куп ф изик хоссаларига таъсир к,илади. Масалан, улар за­
ряд ташувчилар ^аракатчанлигига, каттик жисмлар иссикдик 
утказувчанлигига, уларнинг механик хоссаларига, киришмалар 
диффузиясига ва б.га м у\им таъсир килади.
Ярим утказгичларда А — марказлар яримутказгичда эриган 
кислород атомининг вакансия билан узаро таъсири ма^сули 
булади, ионлар кристалларида F — марказлар электронни ту- 
тиб олган анион вакансияларидан иборат.
Улар ишкорий металлар галогенидларида рангини белги- 
лайди. F — марказлар ютадиган ултрабинафша нурлар, тулкин 
узунликлари куйидагича:

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish