Ev
Валент зона
6 .5 -ч и зм а. Э к с и т в н н и н г х,осил
булиш и.
138
Юкрри энергияли нурланишлар таъсирида каттик жисмларда
Хосил буладиган нуксонларни радиацион нуксонлар дейилади.
Бундай нурланишлар — каттик рентген нурланиши, у — нурла
ниш, юкрри энергияли электронлар, нейтронлар окимидир.
Радиацион
нуксонлар
назариясида
бирламчи
нуксон
Ф ренкел жуфти булади деб \исобланади, кейинчалик бошка
иккиламчи нуксонлар юзага келади. Агар атомни тугундан
уриб чикариш учун керак энергия E j — булса, атомга нурла
ниш томонидан бериладиган Ед энергия Е^ дан катта булса,
атом, албатта тугундан чикиб кетади, агарда бу атомда Ed дан
ортик, энергия колса, у бошка атомни уриб чикаради ва \.к .
Бирок;, радиацион нуксон \о с и л килиш нинг бусагавийдан
пастрок энергияга тегишли механизмлари бор. Бу механизм-
ларнинг м о\ияти шундаки, аввал кристаллнинг электронлари
системачаси уйготилади, энергия кристалл атомларига узати-
лади ва бирламчи радиацион нуксонлар \осил булади. Бу
уйготиш кристаллнинг рентген квантлари, паст энергияли
электронлар ва \атто ултрабинафша фотонлар билан нурлаш
йули билан амалга оширилади.
BfcaFa
ости
нуксонлар
хрсил
булиши
куйидаги
боскичлардан иборат:
1.
Квантнинг ютилиши ва экситон хрсил булиши;
2.
Экситоннинг икки ионда (масалан, иш корий — галоген
кристаллда галогеннинг икки ионда) жойланиш и, яъни квази
молекула \о си л булиши;
3.
Кулон итаришиш окибатида квазимолекуланинг ту
гунлараро атом ва вакансияга парчаланиши.
Радиацион нуксонлар х°сил булиш ининг бошка йуллари
Хам
мавжуд (плазмонлар механизми, ионизацион механизм ва
бошкалар.).
Радиацион нуксонлар, одатда, катта кинетик энергияга эга,
ва шунинг учун улар кристалларда жуда харакатчан булади.
Радиацион
нуксонларнинг
узаро
ва
бошка
радиацион
булмаган нуксонлар билан учрашуви эхгимоллиги катта. Бу
холларда
юз
берадиган
таъсирлашиш
окибатида
нуксонларнинг бирлашмалари ва хатто йирик уюмлари хосил
булади..
Кристалл атомларининг уз тугунларидан у — квантлар
таъсирида жилиб кетиш э\тим оли кичик. Лекин у — нурланиш
6.2.6. Радиацион нуксонлар
>39
фотоэфф ект, Комптон эф ф екта, электронлар ва позитронлар
жуфтлари тугилиши окибатида вужудга келади.
Нейтронлар
окими моддага тушганда унинг бир к^исми
ютилиб, нуксонлар пайдо кдлади.
Кристалл атомларнинг уз тугунларидан
у — квантлар
таъсирида жилиб кетиши э\тим оли кичик. Лекин, у — нурла-
ниш фотоэффект,
комптон эффект, электронлар ва пози
тронлар жуфтлари тугилиши окибатида вужудга келади.
Кейинги даврда модцашунослик со\асида бир вак,тда
цаттик, жисмда мавжуд булган (киритилган) турли киришмалар
бир-бири билан таъсирлашиши окибатида модданинг айрим
ф изик
хоссалари
жиддий
узгариши
мумкинлиги
ва бу
узгаришлардан амалда самарали фойдаланиш мумкинлиги
аникутнмокда.
6.3. Каттик, жисмларда чизигий нуксонлар
Нуксонларни улчамлар жи\атидан синфларга ажратганда
бир улчовли (чизигий) нуксонлар айтиб утилган эди, бу
нуксонларнинг улчамлари икки йуналишда жуда кичик (<я) ва
учинчи йуналишда х,ар канча узун булиши мумкин. Бундай
нуксонларни
дислокациялар дейилади.
Дислокациялар х,осил булишини карайлик. Кристаллнинг
бир кисмига таш ки куч таъсир килаётган булсин (6.6а- чизма).
6.6 -ч н зм а. Д и сл о к ац и я \о с и л б у л и ш и н и н г к етм а -к е т боск,ичлари: а) кр и стал л -
га силж м тиш кучи к у и и л и ш и ; б) атомлар тскисликлари букилиши; в) экстратскиелик
хрсил булиши.
Кучнинг кандай булишига караб кристалл эластик ёки
пластик деформацияланади. Иккинчи х,олда таъсир этувчи
кучнинг бирор бусагавий кийматига — силжиш кучланишига
эришилганда сирпаниш вужудга келади. 6.6 а- чизмада узун
чизик билан кандайдир фаразий текислик (сирпаниш текисли-
140
ги) тасвирланган, атомлар текисликлари унинг юкррисида
Унгга силжийди, унинг пастидаги кристалл к;исми эса
кузгалмайди.
Кристаллографик (атомлар) текислигининг деформацияла-
нувчи кием и (ярим текислик) унгга бирор масофага силжий
ди. (
6.6
б- чизма) ва кейинги атомлар ярим текислигини де-
формациялайди.
Биринчи яримтекислик куч таъсири ортганда ок;ибатда
кейинги юкориги ярим текислик устига тушади, пастки ярим-
текислигидан узиб куяди (
6.6
в- чизма). Узилган яримтекис
лик «ортикча», озгина деформацияланган иккита оддий (атом
лар) текисликлари орасига «киритилган» (кистирилган) булиб
Колади.
Янада каттарок ташки силжитиш кучланиши мавжуд булса,
«ортикча» экстратекислик уз навбатида келгусини жилдириб,
унинг Урнини эгаллайди, бу жараён токи намунанинг юкориги
Кисми пастки кисмига нисбатан
в
Бюргере вектори кадар
силжимагунча давом этади (6.7- чизма).
Шундай килиб, дисло-
О О О О О О О О О О О О О
кация ёки дислокация чи-
О О О 0 4 0 ’О JD О О О О О О
зига
деб
кристаллнинг
О О 0 О О О 0 О О О О О О О
с ил жиган со\асини сил-
р р р р» р о О О О О О О О
жимаган со\асидан ажра-
о
О О О О О О О Q O JB О О
тиб турувчи чизикни айти-
О О О О О О
s f
О О А) О О О
лааи. Бюргере вектори
в
О О О О О
OJp О Оу>
О О О
кТ>ИГТЯТ
1
П
Do'stlaringiz bilan baham: |