А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


УМУМИЙ ГУШУНЧАЛАР. СИНХРОН МАШИНАЛАРНИНГ



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet149/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

10.1. УМУМИЙ ГУШУНЧАЛАР. СИНХРОН МАШИНАЛАРНИНГ
и ш л а ш
 
п р и н щ ш и
Айланиш тезлиги 
(п)
узг армас булиб, статор токининг час-
г 
рп 
г  
-
~
тотаси 
f —
нисоат оркали боглик; булган узг ар ув чан то.с 
машинаси 
си нхрон машина
деб аталади.
2 33
www.ziyouz.com kutubxonasi


А

т 
I

1
1 0 . 1 - р а е м .
10.2- ра е м.
Синхрон машиналар электр генераторлари, двигателлари ва 
реактив к у в в а т компенсаторлари сифатида ишлатилади. Барча 
электр машиналари каби у ла р хам кайтувчанлик х ус у си я ти г а 
эга. Синхрон машиналар, асосан, барча электр станцияларда 
уч фазали электр генераторлари сифатида ишлатилмокда. З а ­
монавий иссиклик электр станцияларида куввати 800 кВа ва 
ундан ортик булган генераторлар урнатилган. Гидравлик электр 
станциялардаги генераторларнинг куввати бирмунча кам б у ­
либ, 500 — 600 кВА ни ташкил этади. Атом электр ста нция ла­
рида эса битта блокнинг куввати 1.5 минг MBA га етади.
Статор ва ротор синхрон машинанинг асосий кисмлари х и ­
собланади. Статорнинг у з а г и узаро изоляцияланган э л е кт ро ­
техник пулат япрокчалардан йигилган булиб, цилиндрсимон 
ях лит корпуснинг ички сиртига махкамланади. Статор уз аги-
нинг ички кисмидаги пазларга уч фазали уз гар ув чан ток чул- 
гамлари жойлашгирилади (10 1 - раем).
Машина у ки га махкамланган контакт х алкаларига рогор 
чулгамининг икки учи маркамланган булиб, халк ал ар сирти- 
да к у з г а л м а с ток уловчи чутк ал ар сирпанади. Ротор учун 
доимий ток манбаи сифатида куввати унчя катта б улмаган 
у з г а р м а с ток генератори — уйготгич ишлатилади. Одатда, уй- 
ротгичнинг к уввати синхрон машина кувватининг (1 — 3)% ини 
ташкил этади. Айрим х олл ар да синхрон генератор хосил кил­
ган токни тугрилаш нули билан доимий ток хосил килинади. 
10.'2- раемда синхрон машинанинг электр схемаси тасвирлан- 
ган 1 0 . 3 - раемда эса синхрон машинанинг асосий турлари к ур - 
> сатилган.
Яккол куринадиган кутбли синхрон машиналарни тайёрлаш 
технологиясини х ам да конструкциясининг механик м у с та х ка м -
2 34
www.ziyouz.com kutubxonasi


10.3- р а е м
лигини таъминлаш учун уларни айланиш тезлиги 1000 айл/мин 
дан кам булган долларда ишлатиш учун тавсия этилади. Аник 
намоён кутбли генераторнинг бирламчи двигатели сифатида, 
купинча, гидравлик турбина ишлатилади. Шунинг уч ун б у н ­
дай генераторлар 
г и д р о г е н е р а т о р ла р
деб аталиб, уларнинг 
айланиш тезлиги 60 дан 750 айл/мин оралигида булади. Тез-
ликнинг бундай катта ораликда узгариши гидроетанцияларда 
с у в босими ва иерофининг турлича булиши билан богликаир.
Гидрогенератор кутбларининг сони гидротурбинанинг тезлиги- 
г а боглик долда бир неча у нтагача булиши мумкин (10 3- 
расм, 
б).
Масалан, турбинанинг айланиш тезлиги 75 айл/мин 
ва стандарт частота 50 Гц булганд а 
Р =
60 
f/n2
= (60 • 50)/75= 
= 40 жуфт к утб ёки 80 та к утб булади.
Яккол куринмайдиган кутбли машиналар, асосан, роторнинг 
айланиш тезлиги катта 1500, 3000 айл/мин булганда куллани­
лади. Бундай машина роторининг конструкцияси буртиб чик- 
маган к утб сифатида, яъни уйготиш чулгами жойлаштирила- 
диган пазли цилиндрсимон шаклда ясалади (10.3- раем, 
а). 
Яккол куринмайдиган кутбли генераторларнинг бирламчи д ви ­
гатели сифатида б у г турбинаси кулланилгани уч ун бундай 
генераторлар 
т у р б о г е н е р а т о р л а р
деб аталади.
Синхрон двигате лл ар куввати бир неча ^н минг киловатт- 
гача ва яккол куринадиган кутбли килиб ишлаб чикарилади.
Синхрон машиналарнинг ишлаш принципи ротор ч ул гам и­
га узгармас ток берилганда, у з г ар м ас магнит майдони досил 
булиши ва ротор билан бирга айланиб статор чулгамларини 
кесиб утиб, ул ард а частотаси / га тенг булган ЭЮК инд ук - 
циялашига асосланган.
Агар статор чулгамларига н а г р уз к а каршилиги ZH ни у л а-
сак, генерагорнинг фаза чулгамларида досил булган 
iA, ip
ва
2 3 5
www.ziyouz.com kutubxonasi


ротор тезлигига тенг булган 
айланувчан 
магнит 
майдони 
хосил килади. Шунинг учу н 
бундай электр машиналар, ро- 
торнинг айланиш тезлиги с т а ­
тор магнит майдонининг а йла ­
ниш тезлигига тенг булгани 
у чу н
си нх ро н м а ш и н а л а р  
деб юритилади. Куввати нис­
батан катга булмаган (100 кВА 
гача) машиналарнинг у з г ар м ас
ва у з г а РУвчан ток чулгамла-
10.4- р а е м .
ри,купинча узаро урин алмаш-
ган булади (10.4-расм). Истеъ­
молчи уланадига н чул гам роторга, уйготиш чулгами эса ста- 
торга жойлаштирилади.

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish