А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

9.35- раем.
226
www.ziyouz.com kutubxonasi


a) S
> 1
 
д ) 5<о
телнинг айлантирувчн моментига нисбатан) айланиб колади» 
Бундай золда асинхрон машина двигаталь режимидан гене­
ратор режимига утиб
бирламчи 
двигателнинг механик энер­
гиясини электр энергияга 
айлантиради 
(9.36-раем, 
б).
Асинхрон машина генератор режимида айланувчан магнит 
майдонини хосил килиш учун электр тармогидан зарурий р е ­
актив энергияни олади, лекин тармокка, бирламчи двигателни 
механик энергиясинннг узгариши натижасида, олинган актив 
энергияни истеъмолчига беради. Шунга эътибор бериш к ерак - 
ки, асинхрон генераторлар факат синхрон генераторлар билан 
биргаликдагина 
и ш л а ш и
мумкин, бунда синхрон генераторлар 
реактив энергия 
м а н б а и
вазифасини утайди.
Асинхрон генератор алохида з ам ишлаши мумкин. Лекин 
бу ><;олда генерагорни магнитлашга зарурий реактив кувватни 
олиш учун, унга параллел цилиб уланган конденсаторлар ба- 
тареясидан фойдаланилади.
Асинхрон генераторларнинг синхрон генераторларга Кара­
ганда айрим камчиликлари бор: тармокдан куп рок реактив 
к ув в а т олиши; алохида шароитда у з- у зи д ан уйгониши учун 
м а х су с конденсаторлар батареяси булишини талаб этиши. Шу­
нинг учу н уларнинг кулланиши чеклангандир.
9.13. АСИНХРОН Д В И Г А Т Е Л Н ИН Г АЙЛАНИШ ТЕЗЛИГИНИ 
РОСТЛАШ ВА АЙЛАНИШ ЙУНАЛИШИНИ УЗГАРТИРИШ 
( Р Е В Е Р С Л А Ш )
» 
60/,
Асинхрон двигателнинг аиланишлар 
тезлиги я 2 =
( i —
S)
булгани учун унинг тезлигини статор токининг частота-
227.
www.ziyouz.com kutubxonasi


си Д, ж у ф г кутблар сони 
р
ёки сирпаниш 
S
ни узгартириш 
билан ростлаш м у м к и н .
Статор токининг частотасини у з г а РтиРиш билан тезликни 
ростлаш статор айланувчи магнит майдонининг айланиш т е з ­
лигини у зг ар ти ришга асосланган. Бу у с у л д ви га те ль т е з л и г и ­
ни бир текис ва кенг доирада ростлаш имконини беради, ам- 
м о , б у н д а ма х су с частота узгартиргич булиши керак. Н а т и ж а ­
д а бундай курилма м ур ак ка бл аша ди ва двигателнинг фойдали 
иш коэффициентини камайтиради. Амалда бундай усул электр 
тармогига уланган бир нечта асинхрон двигателларнинг тез- 
ликларини ростлашда кулланилади 
Частота узгартиргичлар- 
дан энг истикболлиси тиристорли частота узгартиргичдир. Бу 
у с у л билан айланишлар сони катта булган асинхрон д в и г а ­
телларнинг тезлиги боищарилади.
Статор чулгамининг ж уфт к утб лар токини узгартириш би­
лан двигателнинг тезлигини ростлаш усули, асосан, киска т у ­
таштирилган роторли д ви гате лл ар да кулланилади. Бунга сабаб 
шуки, киска туташтирилган роторда к утблар сони доимо с т а ­
тор чулгамининг кутблар сонига тенг булади. Шу сабабли, 
двигателнинг айланишлар тезлигини узгартириш 
учун
ст а то р­
нинг чулгамлари сонини узгартириб улашнинг узи ега рлид ир.
Фа за роторли д в и г а т е л л а р д а эса сгатор чулгамининг уланиш 
тартибини узгартириб ул а шд а н ташкари, ротор чулгамини хам 
тегишли узгартириш зару р бул ад и. Статор чулгамининг ж уф т 
Кутблар сонини узгартириш билан статор айланувчи 
м агнит 
майдонининг тезлиги узгаради. Д е м а к , роторнинг айланишлар 
тезлигини уз гартиришга эришилади. Двигателнинг айланишлар 
тезлигини бундай у с у л д а бошкаришда унинг статорига к у т б ­
лар сони турлича булган бир нечта чулгам ёки к утблар сони 
узгартирилиши мумкин булган м ах сус 
к у ш и м ч а
чулгам урна- 
тилади.
9.37- раемда хар бир фазаси иккита галтакдан иборат б у л ­
ган статор чулгамининг уланиш схемасини к е т м а - к е т ул ашд ан
1 9. 37 -раем, 
а)
параллел у ла ш г а у тк аз иб ( 9 . 3 7 - раем, 
б),
ж у ф т

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish