a) S
> 1
д ) 5<о
телнинг айлантирувчн моментига нисбатан) айланиб колади»
Бундай золда асинхрон машина двигаталь режимидан гене
ратор режимига утиб,
бирламчи
двигателнинг механик энер
гиясини электр энергияга
айлантиради
(9.36-раем,
б).
Асинхрон машина генератор режимида айланувчан магнит
майдонини хосил килиш учун электр тармогидан зарурий р е
актив энергияни олади, лекин тармокка,
бирламчи двигателни
механик энергиясинннг узгариши натижасида, олинган актив
энергияни истеъмолчига беради. Шунга эътибор бериш к ерак -
ки, асинхрон генераторлар факат синхрон генераторлар билан
биргаликдагина
и ш л а ш и
мумкин,
бунда синхрон генераторлар
реактив энергия
м а н б а и
вазифасини утайди.
Асинхрон генератор алохида з ам ишлаши мумкин. Лекин
бу ><;олда генерагорни магнитлашга зарурий реактив кувватни
олиш учун, унга параллел цилиб уланган конденсаторлар ба-
тареясидан фойдаланилади.
Асинхрон генераторларнинг синхрон генераторларга Кара
ганда айрим камчиликлари бор: тармокдан куп рок реактив
к ув в а т олиши; алохида шароитда у з- у зи д ан
уйгониши учун
м а х су с конденсаторлар батареяси булишини талаб этиши. Шу
нинг учу н уларнинг кулланиши чеклангандир.
9.13. АСИНХРОН Д В И Г А Т Е Л Н ИН Г АЙЛАНИШ ТЕЗЛИГИНИ
РОСТЛАШ ВА АЙЛАНИШ ЙУНАЛИШИНИ УЗГАРТИРИШ
( Р Е В Е Р С Л А Ш )
»
60/,
Асинхрон двигателнинг аиланишлар
тезлиги я 2 =
( i —
S)
булгани учун унинг тезлигини статор токининг частота-
227.
www.ziyouz.com kutubxonasi
си Д,
ж у ф г кутблар сони
р
ёки сирпаниш
S
ни узгартириш
билан ростлаш м у м к и н .
Статор токининг частотасини у з г а РтиРиш билан тезликни
ростлаш статор айланувчи магнит майдонининг айланиш т е з
лигини у зг ар ти ришга асосланган. Бу у с у л д ви га те ль т е з л и г и
ни бир текис ва кенг доирада ростлаш имконини беради, ам-
м о , б у н д а ма х су с частота узгартиргич булиши керак. Н а т и ж а
д а бундай курилма м ур ак ка бл аша ди ва
двигателнинг фойдали
иш коэффициентини камайтиради. Амалда бундай усул электр
тармогига уланган бир нечта асинхрон двигателларнинг тез-
ликларини ростлашда кулланилади
Частота узгартиргичлар-
дан энг истикболлиси тиристорли частота узгартиргичдир. Бу
у с у л билан айланишлар сони катта булган асинхрон д в и г а
телларнинг тезлиги боищарилади.
Статор чулгамининг ж уфт к утб лар токини узгартириш би
лан двигателнинг
тезлигини ростлаш усули, асосан, киска т у
таштирилган роторли д ви гате лл ар да кулланилади. Бунга сабаб
шуки, киска туташтирилган роторда к утблар сони доимо с т а
тор чулгамининг кутблар сонига тенг булади. Шу сабабли,
двигателнинг айланишлар тезлигини узгартириш
учун
ст а то р
нинг чулгамлари сонини узгартириб улашнинг узи ега рлид ир.
Фа за роторли д в и г а т е л л а р д а эса сгатор чулгамининг уланиш
тартибини
узгартириб ул а шд а н ташкари, ротор чулгамини хам
тегишли узгартириш зару р бул ад и. Статор чулгамининг ж уф т
Кутблар сонини узгартириш билан статор айланувчи
м агнит
майдонининг тезлиги узгаради. Д е м а к ,
роторнинг айланишлар
тезлигини уз гартиришга эришилади. Двигателнинг айланишлар
тезлигини бундай у с у л д а бошкаришда унинг статорига к у т б
лар сони турлича булган бир нечта чулгам ёки к утблар сони
узгартирилиши мумкин булган м ах сус
к у ш и м ч а
чулгам урна-
тилади.
9.37- раемда хар бир фазаси иккита галтакдан иборат б у л
ган статор чулгамининг уланиш схемасини к е т м а - к е т ул ашд ан
1 9. 37 -раем,
а)
параллел у ла ш г а у тк аз иб ( 9 . 3 7 - раем,
б),
ж у ф т
Do'stlaringiz bilan baham: