А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


-  4-0, 92 ораликда булади. cos  9



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet148/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

4

4-0, 92 ораликда булади. cos 
9
< 0 , 9 булганда реактив к увватни 
компенсациялаш учун махсус компенсациялаш курилмаси — 
стагик конденсатор багареяларидан фойдаланиш м а ксад га м у -
вофикдир. Конденсаторлар двигателларга (уч фазали истеъ­
молчиларга) параллел килиб учбу рчак сх е ма д а уланади ( 9. 39- 
расм). Конденсаторларнинг сигимий реактив к уввати д ви г ат е л­
нинг индуктив кувватини кисман компенсациялайди. Н ат иж а­
д а реактив к ув в а т к ам аяд и, к у в в а т коэффициенти эса ортади:
Р
COS <р == —
— .
yp>+(QL- Q c)
б у ерда 
Qr
— компенсацияловчи курилманинг реактив куввати.
9Л5. АСИНХРОН ДВИГАТЕЛЛАРНИНГ ТУРЛАРИ
Умумий м а ксад ла рд а ишлатйладиган асинхрон двигателлар 
саноатда ягона серияда ишлаб чикарилади. Бинобарин, к у в в а ­
ти ва айланишлар сони (тезлиги) бир хил булган битта серия- 
даги двигателлар каерда ишлаб чикарилишидан катъи назар, 
умумий конструкция ва бир хил улчамла рга эга булади.
Уч фазали асинхрон двигателларни дастлабки ягона серия- 
си булмиш А, АО сериялар 50- йилларда кулланган. Бу се- 
риядаги двигателларнинг куввати 0,6 дан 100 кВт гача, г а б а ­
рит улчамлари етти 
хил булган. Асинхрон двигателларнинг 
биринчи сериясини иккинчи ягона серияга ( А 0 2 , А2) алмаш­
тириш саноатда 1961 — 1965 йилларда узлаштирилди. Иккин­
чи серия двигателларининг к у в в а т диа* азони биринчи серия- 
д а г и д е к булиб, статор узаги ташки диаметрининг улчамлари 
билан фарц киладигаи, т у к к и з 1а габарит улчамгг эга. А 0 2 ча
www.ziyouz.com kutubxonasi


А2 сериядаги учфазали асинхрон д вигателлар А ва АО се рия - 
лардан энергетик ва эксплуатацией курсаткичларининг анча 
юкорилиги билан фарк килади. I — V габаритли д ви г ат е лл а р 
механик димояланган ва ёпик долда совитиладиган ( А 0 2 ) , VI —
XI габаритли двигателлар эса димояланган (А2) ва ёпик долда 
совитиладиг ан( А 0 2 ) двигателлардан таркиб топган.
Куввати 100 кВт гача булган, А2 ва А 0 2 ягона сериядаги 
асинхрон двигателлар куйидагича белгиланади:
А2 — димояланган, умумий кулланадиган, ишга тушириш 
моменти оширилган: АП2, АС2 — сирпаниши оширилган; AJ12 — 
алюминий корпусли; АК2 — фаза роторли;
А 0 2 — ёпик долда совитиладиган, ум ум ий кулланадиган;
А 0 П 2 — ишга тушириш моменти оширилган; АОС2 — сирпа­
ниши оширилган: АОЛ2 — корпуси алюминийдан; АОТ2 — т у-
кимачилик саноати учун.
Асинхрон двигателнинг белгиланишида унинг цайси серия- 
г а тегишлилиги, табарити, статорининг у зу нл ик номери (тар- 
тиб р ак ам и) ва к ут бл ар сони курсатилади. Масалан, А 0 2 - 5 1 - 6
куйидагиларни билдиради: ёпик долда совитиладиган, ягона 
А 0 2 сериядаги уч фазали асинхрон двигатель, габарити V, 
статорининг уз унлик номери биринчи, кутблар сони олтита.
Ма х с у с шароитларда ишлаш учун м ул жа лл анг а н д в и г а ­
телларни белгилашнинг охирига дарф кушилади. Масалан: 
X — химиявий, Т — тропик, В — намга ва с ов ук ка чидамли, 
Ш — кам шовкинли. 
г
Асинхрон д ви г ате лл ар турли хил синхрон тезликлар (3000, 
1500, 1000 ва 750 айл/мин) га д а м д а 127/220, 220/380 ва 
380/ 
660 В номинал кучланишга м у л ж а л л а б ясалади. Агар д в и г а ­
тель 220/380 В к учл ани шг а м ул жал ланг ан булса, тармок к у ч ­
ланиши 380 В бу лг ан да двигателнинг статор чулгамини юл ду з 
с х е м а д а улаш, тармок кучланиши 220 В булганд а эса учб у р-
чак с х е м а д а улаш лозим. Х|ар иккала долда дам фаза к у ч л а ­
ниши 220 В га тенглигича колади.
Хозирги вак тда саноатда 4А (ёпик долда совитиладиган) ва 
4АН (димояланган) сериядаги уч фазали асинхрон д ви г ат е л­
лар ишлаб чикарилмокда. Була р туртинчи серияга мансуб, 
Куввати 0,12 дан 400 к Вт гача булган двигателларни 
уз 
ичи­
га олади. Бу сериядаги двигателлар куйидаги номинал к учла-
нишларга м у л ж а л л а н г а н : 220/380 В — к ув вати 0,37 кВт гача; 
220/380 ва 380/660 В — куввати 0,55 кВт дан 110 кВт гача; 
380,660 В — куввати 132 кВт дан ортик»
Янги турдаги у ш б у двигателлар аввалгиларга нисбатан куйи­
даги афзалликларга эга: огирлиги ( уртача 18% га) камайти- 
рилган, габарит улчамлари кичрайтирилган, айланиш уки паст- 
рок урнатилган, ишга тушириш моменти оширилган, шовкин 
ва тебраниш д ар аж а си пасайтирилган, мвнтаж килиш к ул ай-
лаштирилган, фойдали иш коэффициенти оширилган, кув ват-
лар шкаласи ва улчамлари х алк ар о стандартларга якинлаш- 
тиоилган.
232
www.ziyouz.com kutubxonasi


4А серияда двигатель турининг янгича белгилаш схемаси 
к а бу л килинган: эски сериядагига ухшаш статор узагининг 
шартли диаметрининг улчами урнига валнингайланиш баланд­
лиги (роторнинг айланиш увидан таянч юзасига булган масо- 
фа) киритилган булиб, у 50 мм дан 380 мм гачадир.
Саноатда 4А серияда айланиш укининг баландлиги 50 мм 
дан 350 мм гача булган барча двигателлар, 4АН серияда эса 
айланиш укининг баландлиги 160 мм дан юк;ори булган д ви ­
гателлар ишлаб чикарилади. 
,
4А ягона сериядаги асинхрон двигателларнинг хили ва ул- 
чамларини билдирувчи харфли ва ракамли белгилар куйида-
гиларни англатади: 4 — двигатель сериясининг номери; А — 
двигателнинг хили (асинхрон); Н — двигате ль ташки мух;ит 
таъсиридан химояланган (бу х;арфнинг булмаслиги двигатель 
ёпик холда совитилишини билдиради); А ёки X — двигателнинг 
станина ва калкони кзндай магериалдан ясалганлигини (бирин­
чи х а рФ станина ва калцоннинг алюминийдан ясалганлигини, 
иккинчи харф станинанинг алюминийдан, калконнинг эса чуян* 
дан ясялганлигини, агар харф булмаса станина ва калконнинг 
ч\ ян ёки пулатдан ясалг; нлигини) билдиради; иккита ёки у ч ­
та рацам — д вигатель айланиш укининг баландлиги; 
S, М, L
— 
станинанинг узунлиги буйича улчами (у шбу харфлар иккита 
ё ки учта ракамдан кейин туради); А ёки В — статор узагининг 
узунлиги; 2, 4, 6, 8, 10 ёки 12 — к утблар сони, V — кандай ик- 
лимда ишлатишга мулжалланг ан; 3 — урчатилиш категорияси.
4А сериядаги двигателларнинг хили ва улчамлариии бел- 
гилашнинг 
янги 
системаси 
кабул 
килинган. 
Масалан, 
4АН200М4УЗ куйидагини англатади: уч фазали киска т у т а ш ­
тирилган роторли асинхрон двигатель, химояланган IV серия, 
станина ва калкони чуяндан ясалган, айланиш укининг ба­
ландлиги 200 мм, станина узунлиги буйича урнатилган у л ч а * 
ми 
М,
турт кутбли, ицлим шароитига мослаб ясалган V (м уъ -
тадил ицлим), учинчи категория.
Сирпаниши оширилган двигателларда серия белгисидан ке- 
йин кушимча „С“ белгиси ^уйилади (4АС200 6УЗ). Куп тез- 
ликли двигателларнинг белгиланишида кутблар сони келти­
рилган булади (4А200М12/8/2/6/4УЗ). Фаза роторли д ви гате л­
ларда 4А ёки 4АН, кейин „К“ белгиси куйилади (4АНК280М4УЗ). 
Кам шовкинли двигателнинг белгиланишида кутблар сонидан 
кейин „Н“ белгиси к уйил ад и (4А160М6НУЗ),
1 0 - 6 о б СИНХРОН МАШИНАЛАР

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish