А к а д е м и я а. А. О р т и д о в



Download 5,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/38
Sana25.09.2022
Hajmi5,95 Mb.
#850206
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   38
Bog'liq
Хуфёна иқтисодиёт. Ортиқов А

аиикликлар
киритиб олишга 
ундайди. Бу дол жиноий ва жиноий булмаган омиллар- 
ни бадолашга дифференциал ёндошишни такрзо этади.
Утиш даври ва ундан кейинги даврларда ик;тисодий 
жиноятчилик долатига маълум таъсирини утказувчи бо­
зор муносабатлари шаклланишини белгиловчи «асосий 
принциплар юк;орида зикр к,илинганлардан иборат. 
Юкррида тадлил килинган, урганилган принципларни би- 
лиш маъмурий-буйрукбозлик ва бозор ик^исодиётининг 
жиноийлашганлик даражасини бадолашга ёрдам беради.
24


«ХУФЁНА ИКТИСОДИЁТ» ТУШУНЧАСИ,
УНИНГ БЕЛГИЛАРИ ВА КУРИНИШЛАРИ
Хуфёна ик,тисодиёт — нафа^ат ик,тисодий ижтимоий 
тузилмалар, жамиятдаги щ тиеодий муносабатларни уз 
Ичига олувчи мураккаб ижтимоий-икуисодий вок,елик, 
балки, 
аввалр, 
жамият томонидан 
назорат к;илиб 
б^лмайдиган, 
мамлакат ахолисининг бир 
^исмини 
ташкил кдлувчиларнинг шахсий ва гурух,ий ман- 
фаатларини к;ондириш, яъни катта микдорда кушимча 
даромад (фойда) олишни кузлаб давлат органлари 
бошк,аруви ва назоратидан яширган холда, давлат ва 
Нодавлат 
мулкдан 
хамда 
иктисодий 
бойлик, 
Тадбиркорлик 
крбилиятидан 
жиноий 
йул 
билан 
фойдаланишдир. У ошкор расмий ик,тисод билан чам- 
барчас бокпанган булиб, унинг таркибий крсмидир. 
Хуфёна иктисодиёт тадбиркорлари уз фаолиятиларида 
Ик^исодий муносабатлар, хужалик юритиш субъекта 
(^лмасдан, давлатнинг «хизмати»дан, моддий-ашёвий 
омиллари, ишчи кучидан фойдаланадилар.
Хуфёна 
иктисодиётнинг 
умумжах,он 
мик;ёсидаги 
улуши ички ялпи ма^сулотнинг 5—10 фоизи микдорида. 
Африка ва баъзи Жанубий Америка мамлакатларида бу 
К^рсаткич 30 фоизгача х,ам етган. Баъзи экспертларнинг 
бахосига кура, Россияда хуфёна иктисодиёт улуши 40- 
50

ни ташкил кдлади. Тахлиллар шуни курсатадики, 
бу курсаткич хдддан ортик, булиб, хуфёна омилларнинг 
хужалик хаётига бундай таъсири жуда сезиларлидир, 
расмий ва норасмий укладлар уртасидаги зиддиятлар 
цккиламчи даражадан асосий, ижтимоий-иктисодий 
К,ара ма- ка ршшшкка айланиб боради, хуфёна ищ ’исо- » 
диётнинг ундан кейинги кучайиши унга буйсунишга. 
тобе булиб колишга олиб келиши мумкин. Шунинг учун
25


дам хуфёна ик^исодиёт куп мамлакатларда умумдавлат 
микрсидаги муаммо булиб келмокда.
Хуфёна щ тисодиётнинг манбалари криминал дамда 
криминал булмаган муносабатлардан келиб чикдци.

Download 5,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish