А д а б и й портрет абдуғафур расулов озод шарафиддинов


Берунин ҳам бу принципга асосан иш тутга-



Download 3,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/131
Sana25.02.2022
Hajmi3,59 Mb.
#290180
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   131
Bog'liq
Abdug'afur Rasulov. Ozod Sharafiddinov (1980)

Берунин ҳам бу принципга асосан иш тутга- 
нини кўрсатувчи ҳикоятла!р талайгина. Абдул- 
ла Қаҳҳор ҳам кўпроқ амалиётда кўрганла- 
рини, билганларини ёзувчи санъаткор. Унинг 
энг яхши асарлари ҳаётий ҳодисаларни чуқур 
хис қилиш орқали ёзилган. Аксинча, «Олтин 
Юлдуз» қиссаси, «Қўшчинор чироқлари»нинг 
баъзи қисмлари қалбда из қолдирмаган таас- 
суротлар асосида ёзилгани учун ҳам танқидга 
сабаб бўлди. Озод Шарафиддинов асарларида 
фикрни қиёсан далиллаш усули кенг қўллани- 
лади. Абдулла Қаҳҳор услубидаги чуқур ҳис 
қилинган, яхши 
билинган 
воқеаларни 
акс 
эттириш принципи бошқа 
санъаткорларда 
ўзгача акс этишини кўрсатиши мумкин эди. 
Масалан, тарихий темада асар ёзувчилар 
асосан ўзлари кўрмаган, аммо чуқур ҳис этган 
воқеаиарни акс эттирадилар. Демак, ёзувчи 
ўзи шоҳиди бўлмаган воқеаларни ҳам берилиб, 
калбдан чиқариб ёзиши мумкин экан. Абдулла 
Қаҳҳор услуби ўзгача бўлган. Мана, дейлик, 
Ойбек Покистон ҳақида кўп ёзди. Аммо 
А. Қаҳҳор Ҳиндистон сафари ҳақида битта 
мақола ёзди. Ҳар икки ёзувчи ҳам ҳақ: ўз 
услубига содиқ қолган.
Озод Шарафиддинов А. Қаҳхор яратган, 
бир-бирига ўхшамайдиган адабий образлар 
ҳақида кенг фикр юритади. А. Қаҳҳор изчил 
реалист эди. Холислик унинг асосий принципи 
бўлиб келди. О . Шарафиддинов 
холислик 
талабини бузган ёзувчига А. П . Чехов йўлла- 
гаи мактубни келтиради. «Бемор», «Анор», 
«Даҳшат» ҳикояларида шундай ҳолатлар бор- 
ки, уларни ҳис-туйғуларга берилмай, қаҳра- 
монга дардкаш бўлмасдан тасвирлаш амрима*
107
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 3,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish