А. Бурханов, К. Рахматов



Download 4,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/239
Sana23.06.2022
Hajmi4,95 Mb.
#696682
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   239
Bog'liq
Минтақавий иқтисодиёт ўқув қўлланма

Илмий-техник тараққиёт 
омилининг таъсири бир қатор тармоқларни 
ҳудудий ташкил этишда аниқ намоён бўлади. Масалан, машинасозлик
электротехника ва кимё саноат тармоқларига тегишли кўпгина корхоналар 
юксак даражада илмий техника қудратига эга бўлган шаҳарларда 
жойлаштирилади. 
Юқорида кўрилган омилларнинг аҳамияти катта. Аммо уларнинг 
барчаси пировард натижада 
экологик омил 
билан «ҳисоблашишлари» керак. 
Ҳозирги кунда айрим саноат корхоналарининг ишлаши шу нуқтаи назардан 
тўхтатилганлиги бежиз эмас. Экологик жиҳатдан кимё, ёғоч-целлюлоза, 
гўшт, консерва, чарм заводлари, иссиқлик электростанциялари аҳоли 
жойлашган марказлардан узоқроқда бўлгани яхши. Бу омил билан ҳозирги 
кунда ҳисоблашмасдан иложи йўқ. 
Бозор иқтисодиёти омилини 
ишлаб чиқариш тармоқларининг ҳудудий 
ташкил этишга нисбатан таҳлил этар эканмиз, унда бу борада анъанавий 
фикр юритиш тарзимиз тамомила ўзгариб кетади. Чунки бу шароитда нимага 
ихтисослашувни ва қаерда жойлаштиришни пировард натижада бозор, 
рақобат, талаб ва таклиф белгилайди, давлат эса регионал (ҳудудий) ва солиқ 
сиёсати орқали бу жараённи бошқариб ёки тартибга солиб туради.
Бозор иқтисодиётининг ўзи эса ишлаб чиқаришни жойлаштиришда ҳал 
қилувчи омилдир. Сабаби-бозорталаб соҳаларгина ривожланади; бозори 
чаққон маҳсулотларни ишлаб чиқарган тадбиркорлар енгади. 


71
Бозор (талаб ва таклиф), эркин рақобат, у ёки бу маҳсулот ишлаб 
чиқарадиган маконни, бозор муҳитини белгилайди. Шу боис, талабнинг 
нафақат микдор жиҳатдан ўсиб боришини, балки унинг хусусийлашувини, 
сифатини эътиборга олиш, ихчам, харакатчан, бошқариши осон бўлган кичик 
ва ўрта корхоналарни жойлаштириш ўтиш даври учун айниқса хосдир. Бу 
даврда вақт ва макондан унумли фойдаланиш ўта зарур. 
Ҳозирги вақтда қулай инвестиция маконини яратиш ҳам катта мазмун 
касб этади. Инфраструктура ва бошқа шароитларнинг мавжудлиги, ҳуқуқий 
ва ташкилий масалаларнинг ҳал этилганлиги, кафолатланганлиги хорижий 
сармоядорларнинг кириб келишига қулайлик яратади. Кўпинча инвесторлар 
ҳуқуқий жиҳатдан кафолатланган, ижтимоий-сиёсий бақарорлик, арзон ишчи 
кучи бўлган ҳудудларни қидирадилар. Қурилган қўшма корхоналар эса 
минтақа ва миллий иқтисодиётни ривожлантиришга унинг тармоқлар ва 
ҳудудий таркибига сезиларли ўзгаришлар киритади. 

Download 4,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish