А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


 8-§. Ишкорлаш натижасида ^осил булган



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

2 8-§. Ишкорлаш натижасида ^осил булган
чикиндилардан молибденни ажратиб олиш
Ю корида курсатилган технологиядан маълумки, куй­
дириш жараёни ва концентратнинг таркибига караб ок- 
сидлашдан сунгги иш корлаш натижасида ажратиб о л и н ­
ган чикиндилар таркибида 5% дан 25% гача молибден були­
ши курсатилган эди. Бу чикинди таркибида м олибден 
темир, кальций молибдатлари, молибден 
(II) 
оксиди ва 
оксидланмай колган молибденитлардан \ам д а кисман сув 
билан ювилмайдиган М о
0 4
иони темир гидроксиди ю за- 
сига ютилган хрлда булади. Чикинди таркибида тем ир о к ­
сиди ва гидрооксиди, кремнезём, айрим лолларда вольф ­
рам (1—5% атрофида) ш еелит ёки вольфрамит минерал и 
\олида булади.
Бундай ч икинди таркибидаги м олибденни аж ратиб 
олиш учун куйидаги усуллардан фойдаланилади:
1. Содали куйдириш;
2. Сода эритмаси билан автоклавда иш корлаш ;
3. Кислоталар билан парчалаш.
Содали куйдириш
Бунда кул \олидаги молибден чикиндиси сода билан 
аралаштирилиб хамирсимон масса \оси л килинади. У учок- 
да 700—750°С да 
6—8
соат киздирилади. Куйидаги реакция 
боради.
С а М о 0
4
+ N a
2
C 0
3
—» N a
2
M o 0
4
+ C a C 0

2 F eM o0
4
+ 2 N a
2
C 0
3
+ Н j 0
2
-> 2N a
2
M o 0
4
+ Fe
2
0
3
+ 2 C 0

M o 0
2
+ N a
2
C 0
3
+ 1 / 2 0
2
-> N a
2
M o 0
4
+ C 0

2M oS
2
+ 6 N a
2
C 0
3
+ 9 0 2 -> 2 N a
2
M o 0
4
+ 4 N a
2
S 0
4
+ 6 C 0
2


24- раем.
Ч и к и н д и л а р д а н м о л и б д ен о л и ш т е х н о л о г и к сх ем аси .
Бу олинган куйинди сув билан ишкррланади. Сунг эрит­
мадаги ч^кма — темир молибдати натрий молибдат эрит- 
масидан ажратиб олинади. Чукмага туш ган темир м олиб­
дат амм иак билан парчаланади ва \о с и л булган молибдат 
аммоний булимга к,айтарилади.
Эритмадаги темир молибдат тем ир хлорид ёрдамида pH 
= 3,4 — 5 да чукмага туш ирилади. Х осил булган чукмада 
Fe
2
0
3
ва М о 0
3
булиб, у Fe
2
( M o 0
4)3
тарки би га тугри кел- 
майди.


Эритма ф ильтр-прессда фильтрланади. Кек (колдик 
чукма) аммиакли сув билан иш кррланади, яъни
Fe
2
(M o 0
4)3

6
N H 4OH —> 3(N H
4)2
М о 0
4
+ 2Fe(O H
)3
\осил булади.
Бу ж араённинг технологик схемаси 24-расмда курса­
тилган:
Чикиндилар таркибидаги молибденни ажратиб олиш 
умумий микдори 93—94 % ни таш кил килади. Таш ландик 
чикиндиларда 1 — 1,5 % молибден булади.
Сода эритмаси билан автоклавда ишкорлаш
Агар ч икинди таркибида м олибден С а М о 0
4
ва мо- 
либдатлар хдлида булиб, унда М о 0
2
ва M oS
2
микдори 
жуда кам булса, сода эритм аси билан автоклавда и ш ­
корлаш усулини куллаш мумкин. Уни автоклавда 180— 
200°С да ва 12—15 атм босимда олиб борилади.
Кислоталар билан парчалаш
Бу жараён схема (25-расм) буйича амалга оширилади. 
Чикиндилар таркибида вольфрам 3—5 % дан куп булса, 
уларни кислоталар билан парчалаш яхши натижа беради. 
Бу усулда чикиндиларни кайта ишлашда 30 % ли НС1 ара- 
лаштирилиб, жараён киздириш билан олиб борилади. Бунда 
чикинди таркибидаги \ам м а турдаги молибден бирикм а- 
лари хлорид кислотасида яхши эрийдиган молибден ки с­
лотаси \о л и д а эритмага утади. Худди шундай эриъмага те­
мир, мис, кальций ва бошка аралашмалар \ам эриб утади. 
Чикинди таркибидаги шеелит ва вольфрамит \олидаги 
вольфрам кисман эрийди. Кислотада эримай (парчалан- 
май) колган вольфрам, S i0 2, М о 0
2
ва MoS
2
чукмада колади. 
Нордон аралаш ма (бутана)ни аммиакли сув билан pH = 
2,5—3 гача нейтралланса темир молибдати молибден ки с­
лотаси билан аралашган \олда полимолибдатлар билан бир­
га чукмага тушади. Эритмада эса кальций, кисман темир, 
мис ва бош ка аралаш малар колади.
Чукма фильтрлангандан сунг, у 580—600° С да М о 0
2
ва 
MoS
2
билан бирга оксидланади. Хосил булган куй и иди ам­
миакли сув билан ишкорланади. Бундай усулда чикиндилар 
таркибидаги молибден 80—85 % микдорда ажратиб олинади.


Концентрат
I
N H /)H
Куритиш ва куйдириш
т
Чикиндилар
30%НС1
Аммоний молибдат
X
эритмаси
Парчалаш
NH,OH
Нейтраллаш
х
Ювиш ва фильтрлаш
и
Куйдириш
Аммиакли сув
L
Чикинди
Ювилган сувлар
X
канализацияга
Ишкорлаш
г ~
Фильтрлаш

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish