А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев


а  — бикр пойдеворники, б  — эластик



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

а бикр пойдеворники, б  — эластик
пойлеворники


т
1
н
!
о)
Щ,
2.9- раем. Блок-ёстинларнинг асосий типлари:
а , б  — леитасимон пойдеворлар учун , в, г — устунсимон пойдеворлар учун
%
Блок-ёстщлар, одатда туташ килиб тай- 
ёрланади. Шуни ^ам ^исобга олиш керакки,
2 . 9 - раем, 
а
да курсатилган блоклар бетон- 
нинг узидан арматурасиз ясалган, колганлари 
эса т е м и р б е т о н блоклардир (‘
2
.
1 0
- раем).
Пойдеворларни ^исоблаш приициплари. 
Пойдеворларга тушадиган нагрузкалар СНиП 
буйича нормаланган. Бу ^ужжатга кура асо­
сий, кушимча ва махсус нагрузкалар кузда 
тугилади. Пойдеворларни дисоблашда наг­
рузкалар тарзида фацат ташки (актив) ларги- 
на эмае, балки заминнинг реактив каршилиги 
(грунтнинг „рад этиши“) ^ам ^исобга олина- 
ди. Пойдеворга узатиладиган актив нагрузка­
лар куйидаги туртта ^исобий схеманинг бири- 
га келтирилиши мумкин: а) марказий вертикал 
нагрузка 
№,
б) марказий вертикал нагрузка 
N
билан момент /И; в) марказий вертикал 
нагрузка уУ билан горизонтал нагрузка 
Н\
г) 
марказий вертикал нагрузка 
N
момент 
М
х;амда горизонтал наг­
рузка 
Н
( 2. 11-раем). Пойдеворлар нагрузкаларнинг ^исобий схе- 
масига кура куйидаги шартларга асосланиб дисобланади:
а) бино ёки иншоотнинг чукиши (шу жумладан, айрим кисм- 
ларининг чукишлари уртаеидаги фарк) норматив цийматлардан 
ортик булмаслиги керак, бунинг учун пойдеворлар замин грун- 
тининг деформациясига биноан ^исобланади;
б) замин грунтларидаги кучланиш асос грунтининг хисобий 
босимидан ортик булмаслиги керак, шунга асосланиб пойдевор 
таги майдонкнинг улчамлари аникланади;
в) пойдевор материалидаги кучланишлар унинг шикастлани-

2.10- раем. Подвал- 
лариинг 
деворла- 
рига мулжалланган 
пойдеворбоп девор 
блоки


2 . 1 1 - раем. Пойдеворга таъсир этадигаи нагрузкаларнинг 
лисобий схемалари
шига сабаб булмаслиги, бунинг учун пойдевор материалини мус- 
тадкамликка ^исоблаш керак;
г) 
горизонтал кучлар билан моментлар таъсири остида пой­
девор уз х;олатининг туррунлигини йукотиши (горизонтал кучлар 
таъсир эгадиган йуналиш буйлаб силжиши ёки моментлар таъ­
сир этадиган йуналишда кулаб кегиши), мумкин; бундай ^одиса 
руй бермаслиги учун баъзан сирпаниш ва агдарилишга карши 
тургунликка дисобланади.
Пойдеворнинг жойланиш чукурлиги замин грунтининг тури, 
сизот сувларининг паст-баландлиги, грунтнинг музлаш чукурли- 
ги ва бошка бир канча омилларга боглик- Маълум лолларда 
(грунт музлаганла букиш юз беришига караб) пойдевор музлаш- 
н-инг дисобий чукурлигидан пастдан бошлаб ёткизилиши керак. 
Хусусан, гил, цумок тупрок, кумлоц тупрокларда, бу грунтлар 
окувчан пластик консистенцияда булганлиги учун, шунингдек, 
агар сизот сувлари пойдевор ёткизилаётган жойга ва музлаш- 
нинг дисобий чукурлигига нисбатан 
2
м дан якин булса, майда 
ва чангсимон кумлар, цумлок тупрок, кумок тупрок ва ^ар кан- 
дай консистенциядагн гилга пойдевор шу тарзда ёткизилади.
Музлашнинг з^исобий чукурлиги 
Н
ни топиш учун музлаш- 
га тегишли норматив чукурлик 
Н "
бинонинг иссиклик режими 
коэффициенти 
m t
га купайтирилади:
Н
=
m t
- Я 11. 
(2.15)
Иссиклик режими коэффициентлари 
m t
нинг кийматлари СНиП
II — 15 — 74 да келтирилган. Музлаш норматив чукурлигининг 
Кийматлари айни райондаги очик (корсиз) юзаларда грунтнинг 
Ха'кикий музлашини куп йиллар кузатишлар натижаларига асо- 
сан кабул килинади.
Купинча, пойдеворнинг минимзл ёткизилиш чукурлиги (муз­
лаш шароитларига караб) нисбатан унча калин булмаган катлам- 
ли буш грунтларга тугри келади. Бундай лолларда тежамкорлик 
нуктаи назаридан пойдеворни чукуррок бирмунча муста^кам 
чикадиган килиб жойлаштириш максадга мувофик булади. 
1
Иун- 
дай килинганда пойдеворнинг таг кисми кичикрок ва материал 
умуман кам сарф булади.



Пойдевор улчамлари белгилангандаи кейин
1
грунтга тушади­
ган ^ацикий босим аникланади.

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish