А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев


Якка устунц озщ л ар ни нг нагрузка кутаришини ании^лаш



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

Якка устунц озщ л ар ни нг нагрузка кутаришини ании^лаш.
Бундай устункозикнинг нагрузка кутара олишлиги заминнинг 
хоссалнрига, шуиингдек, 
уларга 
ишлатиладиган материалнинг 
муста^камлигига боглик. Шунинг учун нагрузка кутара олиши 
икки кайта, устункозик материалининг муста^камлиги билан, за- 
мин грунтининг нагрузка кутара олишига дисобланиши керак 
булади. Якка устункозикнинг 
^исобий 
нагрузка кутара олишлиги 
юкорида курсатилган икки микдордан кам олинади. Бу устунко- 
зикнипг материал буйича нагрузка кутара олиши бйринчи группа 
чегара ^олатларга кура ^исоблаш йули билан аникланади.Унинг 
грунт буйича нагрузка кутара олиши грунтнинг механик хосса- 
ларига на уни тайёрлаш ёки чуктириш методига боглик булади.
Уступкозикли пойдеворларни лойи^алаш ва тайёрлашда якка 
устункозикнинг нагрузка кутара олишини аниклашнинг уч мето- 
дидан (¡юйдаланилади: а) СНиП П —■
Б, 5 — 67 даги жадваллар 
ва формулалардан фойдаланиб; б) устункозикни синаш у ч у»
кошикда олинган натижалардан фойдаланишга асосланган дина­
мик метод билан; в) синов статик нагрузкалари методи билан,.
за


■бу метод статик нагрузкалар куйиб олинган маълумотлардан 
■фойдаланишга асосланган.
Устункозик-оойкалар тиралиб турган грунтдаги, амалда си- 
Килмайдиган катлам цалинлиги етарли булган ^олда, бундай ус- 
тункозиклардан иборат пойдеворлар учун нагрузка кутара олиш- 
лик ало^ида устункозикларнинг нагрузка кутара олувчанликлари 
йигиндисига тенг. Агар катлам 
унча калин булмаса, бун­
дай пойдевор уз остидаги тушалиб турган кучсиз грунтни босиб 
ч^киш содир булиши мумкин. Шу сабабдан устункозик учи ос­
тидаги хийла чу кур турган грунтнинг босимини текшириш учун 
грунтни разведка килиш чукурлиги етарли булиши керак.
Осма устункозиклардан иборат пойдеворларнинг нагрузка ку­
тара олиши алох;ида осма устункозикларнинг нагрузка кутара 
олувчанликлари йигиндисига нисбатан камаяди. Бунаай х о mea 
руй бериши т у п л а м э ф ф е к т дейилади ва у осма устунко­
зиклардан иборат пойдеворнинг узига хос хусусиятига боглик. 
Хусусан, устункозиклари етарлича зич жойлашадиган пойдевор- 
ларни лойидалашда бу эффектни х;исобга оладиган кушимча 
соблаш ишларини бажариш керак булади.
Устунцозицли пойдеворларни ^исоблаш ^ а^ ид а тушунча. 
Бу типдаги пойдеворларнинг нагрузка кутара олиши устугщозик- 
стойка учун хамма вакт, планда ^ар кандай масофада жойлаш- 
тирилган булса хам, алодида устункозиклар нагрузка кутара 
олувчанликларининг йигиндисига тенг булади. Бундай пойдевор­
ларнинг нагрузка кутара олиши осма устункозикли пойдеворлар- 
никидан шу билан фаркланади. Шу билан бирга, осма устунко­
зиклардан иборат пойдеворнинг нагрузка кутара олиши устунко- 
знклар сони, уларнинг пландаги жойлашуви, кундаланг кесими- 
нинг шакли, улчамлари ^амда узунлигига боглик булади. Ди- 
соблашни соддалаштирищ, ujy билан бирга, тугри натижалар 
олиш учун бу хил пойдевор иккинчи группа чегара >;олат- 
лар буйича ^исобланади. Дисоблаш учун устункози^ли пойде­
вор, одатда, шартли равишда туташ пойдеворга алмашгири- 
лад и. Гу таш пойдеворнинг чегараси, осткиси — устункозик ёки 
унинг кобигинииг пастки учи оркали утадиган текислик, ён то- 
монлардан—чекка каторлардаги устункозикларнинг сиртци ёкла- 
ридан 
а — I
■ tg (<р"/4) масофада турган текисликлар, юкоридан 
та
текисланган грунт юзаси билан белгиланади.
К о н т р о л с а в о л л а р
1. Грунтнинг нагрузка гаъсирида деформацияланишининг уч боскичи ни- 
мадан иборат?
2. Грунтнинг кандай деформацияси умумий деформация модули цисобига 
киради?
,3. Табиий, зичловчи ва туда босим эпюрасининг характера кандай?
4 Чукишнинг чегара мивдорини дисоблашнинг кандай икки методи бор? 
»
5. Замин грунтига тушадиган х;исобий босим кандай аникланади?
6. Хисобий шартли босим нима?
7. Пойдеворга таъсир этадиган нагрузкалар кандай х,исобланади?
8. Пойдеворни ёткизиш чукурлиги кандай аникланади?
34


1), Уетункозикли пойдеворлар кандай сох;аларда ишлатилади?
10. У стуи козщ ларнин г кандай хиллариии биласиз?
11. Якка устункозикнинг нагрузка кутара олиши кандай аникланади?

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish