А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев


а — деворостн лентасимон пойдевор; б  — девороети рапдтусиили устунсимон пойдевор; в — якка



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

а — деворостн лентасимон пойдевор; б  — девороети рапдтусиили устунсимон пойдевор; в — якка
турадиган к ол ош » ости тем ир-бетон пойдевор; г — бир меча колонналарости лентасимон т ем и р -б е­
тон пойдевор
28


б) 
эгилувчан пойдеворлар — 
консолли кенгайган пойдеворлар 
(
2
.
8
- раем, 
б
) бундай пойдеворлар 
грунтнинг реактив босимк таъсири- 
да эгилади, бунинг окибатида пой- 
деворда чузувчй ва 
силжитувчи 
кучланишлар пайдо булади.
Пойдеворнинг 
кенгайиш чега- 
расининг циймати унга ишлатил- 
ган материалга боглиц. Бу киймат 
одатда, кенгайиш бур чаги а оркали 
ёки шу бурчакнинг кенгайиш ул- 
чами билан 
пойдевор конструк- 
дияси 
бэландлиги 
нисбатининг 
тангенси 
оркали 
ифодаланади 
(2.10-расмга 
царанг). 
Пойдеворнинг чегара 
кенгайиш б ур-
чаги 
контурни белгилайди ва бу контур чегаралари ичида 
пойдевор бикр туради. 
Бундай 
бурчакни бикрлик бурча™ 
(ачсг) деса булади. Пойдеворларни лойиз^алашда з^исоблашга бир
оз бикрлик запаси киритиш тавсия этилади. Бунинг учун бикр- 
ликнинг чегара бурчаклари ачег урнига норматив чегара бурчак- 
лар олинади. Груцтга гаъсир этадиган з^исобий босим ва бетон- 
нинг маркасига боглиь; долда бикрлик бурчагининг норматив 
циймати а" бетон ва темир-бетон пойдеворлар учуй 26,5° дан 
36,5° гача булади.
Пойдевор ётцизиш учун темир-бетон, бетон, харсангтош-бе- 
тон ва харсангтош ишлатилади. Харсангтош, харсаигтош-бетон 
ва бетон одатда, бикр пойдеворлар конструкциялари учун иш­
латилади. Темир-бетон пойдеворлар фацат конструкцияларда чу- 
зувчи кучланишлар бор булгандагина, яъни эгилувчан пойдевор­
лар куришда ишлатилади. Бундан ташцари, темир-бетондан, одат­
да, йигма пойдеворлар тайёрланади.
Иигма пойдеворлар ё щизиш учун злеменгларнинг иккита 
асосий 
типи 
зарур булади: 
1
) блоклар 
(„блок-ёстиклар“); 
улардан босимни грунгга узатиш учун керакли юза з^осил була­
ди. 
2
) блоклар (деворий блоклар); улардан пойдеворнинг буту и 
конструктив баланд.лиги зосил булади. Колонналар бевосита тая- 
ниб турадигаи пойдевор блоклари бошмоцлар дейилади. Пойде- 
ворбоп блокларнинг конструктив шакллари ва улчамлари низ^оят- 
да хилма-хилдир.
Блоклар тайёрлаш учун материал сифатида бетон ва темир- 
бетон 
ишлатилади. 
Пойдс-ворбоп 
блок-ёстицлар 
тайёрлашга 
кетадиган бетоннинг маркази замин грунтининг сувга туйинган- 
лигига 
караб белгиланади. Блок-ёстиклар 
уч типда булади;
а) ту три туртбурчакли параллелепипедлар тарзида (2 9- раем);
б) бир томони трапециясимон, иккинчи тсмони эса тугри турт- 
бурчак иаклидаги кесимли плиталар тарзида (2.9-раем, 
б, г);
в) икки йуналишда трапециясимон шаклга эга булган плита- 
лар куринишида ( 2. 9- раем, 
в),
27
г^-
А
'
у
<*
К 4
С
1
-
ь
гУ
4
о)
6)
2.8- раем. Пойдев орлар схема- 
си:

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish