Qidiruv: хонликлари

Хонликлар даврида таълим – тарбия
- Ўрта асрларда мактаб ва университетларнинг пайдо бўлиши ва ривожланиши
Ўзбекистон ҳудудларининг хонликларга бўлиниб кетиши
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги давлат солиқ ҚЎмитаси
Ўрта Осиё хонликларининг чор Россияси томонидан босиб олиниши ва
- Урганч 2020-йил 5А120302 тарих (ЙЎналишлар ва мамлакатлар бўйича)
Россияга учта хонликларни енгишга қайси омиллар қўл келган? Ichki nizo
- Tarix” arabcha so`z bo`lib, “o`tmish”, “o`tgan voqealar haqida hikoya” degan ma`noni anglatadi. Shuningdek, yunon tilida “tadqiqot”, “voqealar bayoni” ma`nolarini bildiradi
Ўзбекистон ҳудудларининг хонликларга бўлиниб кетиши, унинг
- Ўзбекистон тарихи
-мавзу: Ўзбек хонликларининг Россия империяси томонидан босиб олиниши. Мустамлакачилик зулмига қарши миллий
- Озодлик ҳаракати. Жадидчилик
Ўрта Осиё ҳудудларининг хонликларга бўлиниб кетиши, унинг сабаблари ва оқибатлари
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги фарғона политехника институти
-мавзу: хонликлар, россия истилоси ва мустабид шўро
- Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги
-§. Тарбияланувчиларнинг компьютер саводхонликларини
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қарши давлат университети
-мавзу. Бухоро, Қўқон ва Хива хонликлари давлатчилиги тарихи
- Боҳодир эшов ўзбекистон давлатчилиги ва бошқаруви тарихи
Ўрта Осиё хонликларида давлат хазинасининг асосий манбаи
- Тарих йўналиши
9-маъруза. Даштиқипчоқ ўзбекларининг Мовароуннаҳрга кириб келиши ва ўзбек хонликлари даврида этномаданий жараёнлар9-маъруза. Даштиқипчоқ ўзбекларининг Мовароуннаҳрга кириб келиши ва ўзбек хонликлари даврида этномаданий жараёнлар
Xvi аср бошларида Шайбонийхон бошчилигида Мовароуннаҳрга бостириб келади ва жуда қисқа муддат ичида бу заминда ўз ҳукмронлигини ўрнатдилар
110 Kb. 2
o'qib
Сўнгги ўрта асрларда ўзбек хонликлари: маъмурий тузилиши ва давлат бошқаруви Қўқон хонлиги РежаСўнгги ўрта асрларда ўзбек хонликлари: маъмурий тузилиши ва давлат бошқаруви Қўқон хонлиги Режа
Xviii аср бошларида аштархонийларнинг сиёсий ва ижтимоий ҳаётида юз берган тушкунлик, Фарғона водийси иқтисодий мустақиллигининг ўсиши ҳамда 1704 йилда Чодак хўжаларининг исён кўтариб
498,92 Kb. 5
o'qib
Мамлакатимизда ижро этувчи ҳокимият органлари ташкил этилишининг тарихий-ҳуқуқий жиҳатлариМамлакатимизда ижро этувчи ҳокимият органлари ташкил этилишининг тарихий-ҳуқуқий жиҳатлари
Vi-xix асрнинг охиригача мамлакатимиз ҳудудида тарқоқ бошқарувга эга бўлган Бухоро хонлиги, амирлиги ҳамда Қўқон ва Хоразм хонликлари вужудга келди. Бу давлатларнинг бошқарув тизими бир-бирига яқин бўлиб
20,28 Kb. 8
o'qib
1-мавзу: XVI-ХIX асрларда Ўзбек хонликлари даври маданият ва санъати 3-машғулот1-мавзу: XVI-ХIX асрларда Ўзбек хонликлари даври маданият ва санъати 3-машғулот
«Ансоб ас-салотин ва таворихи ал-ҳавоқип» номли асарда «ёзилишича, «Мусулмонқул мингбошининг буйруғи билан ёш Худоёрхон ва қипчоқлар болаларини ўқитиш учун ўрдада мактаб курилиб, унга мактабдор этиб Мулло Содиқ тайнланган»
49,32 Kb. 2
o'qib
Давлатчилик тарихи. Маъруза матни 3-курс 1-Мавзу. Сўнги ўрта асрларда Ўзбек хонликлариДавлатчилик тарихи. Маъруза матни 3-курс 1-Мавзу. Сўнги ўрта асрларда Ўзбек хонликлари
Xvi аср 40-йилларидан сўнг риоя этилмай қўйилган. Кўчкинчихондан сўнг ўғли Абу Саид (1530-1533) тахтга ўтирди. Ундан кейин Шайбонийхоннинг укаси Маҳмуд Султоннинг ўғли Убайдуллахон (1533-1540) ҳукмронлик қилди
1,19 Mb. 143
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish