| Жамоатчилик фикрини бошқариш «жамоатчилик» тушунчасини эл, халқ, кўпчилик мазмунида тушуниш, «фикр» тушунчасини эса ёндошув, нуқтаи назар маъносида англаш имконини беради 136,2 Kb. 6 | o'qib |
| Ёндашув режа: Компетенсияларнинг мазмун моҳияти Cомпетенcе” сўзи “ то cомпете” сўзидан келиб чиққан бўлиб, “мусобақалашмоқ”, “рақобатлашмоқ”, “беллашмоқ” деган маънони билдиради. Сўзма-сўз таржима қилинса “мусобақалашишга лаёқатлилик” маъносида келади 338,41 Kb. 4 | o'qib |
| 12- mavzu. Shaxsiy xissiy va irodaviy soxasi «Умумий психология» дарслигида ҳиссиёт одамда, тирик мавжудотлар миясида, яъни шахсларнинг эҳтиёжларини қондирувчи ва унга монелик қилувчи объектларга нисбатан унинг муносабатларини акс эттириш маъносида қўлланилади 76,05 Kb. 15 | o'qib |
| 1-боб. ИҚтисодиёт назарияси фанининг предмети ва ўрганиш усуллари «иқтисод» тежамкорлик маъносида тушунилган, чунки ислом динига оид адабиётларда тежамкорликка алоҳида эътибор берилган. Лекин, ҳозирги даврда иқтисодиёт тушунчаси фақат уй 0,79 Mb. 4 | o'qib |
| 1-боб. ИҚтисодиёт назарияси фанининг предмети ва ўрганиш усуллари «иқтисод» тежамкорлик маъносида тушунилган, чунки ислом динига оид адабиётларда тежамкорликка алоҳида эътибор берилган. Лекин, ҳозирги даврда иқтисодиёт тушунчаси фақат уй 0,72 Mb. 12 | o'qib |
| 1-мавзу. Таълимдаги компетенсияга асосланган ёндашув режа: Компетенсияларнинг мазмун моҳияти Cомпетенcе” сўзи “ то cомпете” сўзидан келиб чиққан бўлиб, “мусобақалашмоқ”, “рақобатлашмоқ”, “беллашмоқ” деган маънони билдиради. Сўзма-сўз таржима қилинса “мусобақалашишга лаёқатлилик” маъносида келади 372,13 Kb. 3 | o'qib |
| Эркин иктисодий худудларнинг мохияти, ташкил килинишининг сабаблари ва асосий куринишлари «ташкарида» эканлиги маъносида «махсус» худудлар хисобланади. Шунинг учун хам бу худудларни «махсус иктисодий худудлар» дейиш тугрирок булади 79,5 Kb. 2 | o'qib |
| Мустақил иш Топширди: 18-19 тл гуруҳ талабаси «Ходим» ибораси ўзбек тилининг изоҳли луғатида «бирор идора ёки муассасада ишловчи киши, хизматчи» маъносида талқин этилади. Масалан, савдо ходими, халқ маорифи ходими, медецина ходими, илмий ходим ва ҳк 35,34 Kb. 5 | o'qib |
| Меҳнат жамоаларини режалаштириш ва бошқариш «Ходим» ибораси ўзбек тилининг изоҳли луғатида «бирор идора ёки муассасада ишловчи киши, хизматчи» маъносида талқин этилади. Масалан, савдо ходими, халқ маорифи ходими, медецина ходими, илмий ходим ва ҳк 36,66 Kb. 3 | o'qib |
| O'zbekiston respublikasi oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi toshkent davlat iqtisodiyot universiteti «тадбиркор», «тадбиркорлик» тушунчалари қандай мазмунга эга ва нимани англатади? Бу тушунчаларни ҳозирги маъносида биринчи бўлиб ХVII аср охири ва ХVIII аср бошларида инглиз иқтисодчиси Ричард Кантилон қўллаган эди 0,53 Mb. 13 | o'qib |
| Мантиқ илмининг предмети, асосий қонунлари. Тушунча тафаккур шакли сифатида. Режа «фикрлаш мантиғи», «тафаккур мантиғи» ); учинчидан, тафаккур тўғрисидаги фан маъносида («Мантиқ фани»). Биз «мантиқ» деганда, унинг сўнгги кўрсатилган маъносини назарда тутамиз. Мантиқ тафаккур тўғрисидаги фан бўлиб ҳисобланади 35,85 Kb. 8 | o'qib |
| Мухаммад ал-Хоразмий номидаги Тошкент ахборот технологиялари университетининг 3001-18/1 ки (Ат-Сервис) гурух талабаси Сарыбаев Байрам Узақбаевичнинг Ракамли Қурилмаларни лойихалашга кириш фанидан мустақил иши Cp / M, ms-dos, Unix фойдаланувчи билан матнли дисплейда диалог ўтказди. Бу сўзнинг тўлиқ маъносида диалог еди, унинг давомида одам ва компютер ўз навбатида хабар алмашишди. Бундай тизимлар одатда адабиётда буйруқ сатрининг операцион тизимлари 361,57 Kb. 1 | o'qib |
| "Суюрғол" атамасини таҳлил қилганимизда, XVI xvii аср манбаларида у "иқтоъ" атамаси билан бир қаторда "инъом" маъносида тушунилган. Аммо ҳар икки атаманинг ("иқтоъ", "суюрғол") моҳияти ҳамма вақт ҳам бир хил бўлмаган Xvi XVII асрларда “иқтоъ” ва “танхо” атамалари синоним сифатида ишлатилиб, муваққат шартли иъном маъносини билдирган 25,28 Kb. 1 | o'qib |