Qidiruv: маъносида

Жамоатчилик фикрини бошқаришЖамоатчилик фикрини бошқариш
«жамоатчилик» тушунчасини эл, халқ, кўпчилик мазмунида тушуниш, «фикр» тушунчасини эса ёндошув, нуқтаи назар маъносида англаш имконини беради
136,2 Kb. 6
o'qib
Ёндашув режа: Компетенсияларнинг мазмун моҳиятиЁндашув режа: Компетенсияларнинг мазмун моҳияти
Cомпетенcе” сўзи “ то cомпете” сўзидан келиб чиққан бўлиб, “мусобақалашмоқ”, “рақобатлашмоқ”, “беллашмоқ” деган маънони билдиради. Сўзма-сўз таржима қилинса “мусобақалашишга лаёқатлилик” маъносида келади
338,41 Kb. 4
o'qib
12- mavzu. Shaxsiy xissiy va irodaviy soxasi12- mavzu. Shaxsiy xissiy va irodaviy soxasi
«Умумий психология» дарслигида ҳиссиёт одамда, тирик мавжудотлар миясида, яъни шахсларнинг эҳтиёжларини қондирувчи ва унга монелик қилувчи объектларга нисбатан унинг муносабатларини акс эттириш маъносида қўлланилади
76,05 Kb. 15
o'qib
1-боб. ИҚтисодиёт назарияси фанининг предмети ва ўрганиш усуллари1-боб. ИҚтисодиёт назарияси фанининг предмети ва ўрганиш усуллари
«иқтисод» тежамкорлик маъносида тушунилган, чунки ислом динига оид адабиётларда тежамкорликка алоҳида эътибор берилган. Лекин, ҳозирги даврда иқтисодиёт тушунчаси фақат уй
0,79 Mb. 4
o'qib
1-боб. ИҚтисодиёт назарияси фанининг предмети ва ўрганиш усуллари1-боб. ИҚтисодиёт назарияси фанининг предмети ва ўрганиш усуллари
«иқтисод» тежамкорлик маъносида тушунилган, чунки ислом динига оид адабиётларда тежамкорликка алоҳида эътибор берилган. Лекин, ҳозирги даврда иқтисодиёт тушунчаси фақат уй
0,72 Mb. 12
o'qib
1-мавзу. Таълимдаги компетенсияга асосланган ёндашув режа: Компетенсияларнинг мазмун моҳияти1-мавзу. Таълимдаги компетенсияга асосланган ёндашув режа: Компетенсияларнинг мазмун моҳияти
Cомпетенcе” сўзи “ то cомпете” сўзидан келиб чиққан бўлиб, “мусобақалашмоқ”, “рақобатлашмоқ”, “беллашмоқ” деган маънони билдиради. Сўзма-сўз таржима қилинса “мусобақалашишга лаёқатлилик” маъносида келади
372,13 Kb. 3
o'qib
Эркин иктисодий худудларнинг мохияти, ташкил килинишининг сабаблари ва асосий куринишлариЭркин иктисодий худудларнинг мохияти, ташкил килинишининг сабаблари ва асосий куринишлари
«ташкарида» эканлиги маъносида «махсус» худудлар хисобланади. Шунинг учун хам бу худудларни «махсус иктисодий худудлар» дейиш тугрирок булади
79,5 Kb. 2
o'qib
Мустақил иш Топширди: 18-19 тл гуруҳ талабасиМустақил иш Топширди: 18-19 тл гуруҳ талабаси
«Ходим» ибораси ўзбек тилининг изоҳли луғатида «бирор идора ёки муассасада ишловчи киши, хизматчи» маъносида талқин этилади. Масалан, савдо ходими, халқ маорифи ходими, медецина ходими, илмий ходим ва ҳк
35,34 Kb. 5
o'qib
Меҳнат жамоаларини режалаштириш ва бошқаришМеҳнат жамоаларини режалаштириш ва бошқариш
«Ходим» ибораси ўзбек тилининг изоҳли луғатида «бирор идора ёки муассасада ишловчи киши, хизматчи» маъносида талқин этилади. Масалан, савдо ходими, халқ маорифи ходими, медецина ходими, илмий ходим ва ҳк
36,66 Kb. 3
o'qib
O\O'zbekiston respublikasi oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi toshkent davlat iqtisodiyot universiteti
«тадбиркор», «тадбиркорлик» тушунчалари қандай мазмунга эга ва нимани англатади? Бу тушунчаларни ҳозирги маъносида биринчи бўлиб ХVII аср охири ва ХVIII аср бошларида инглиз иқтисодчиси Ричард Кантилон қўллаган эди
0,53 Mb. 13
o'qib
Мантиқ илмининг предмети, асосий қонунлари. Тушунча тафаккур шакли сифатида. РежаМантиқ илмининг предмети, асосий қонунлари. Тушунча тафаккур шакли сифатида. Режа
«фикрлаш мантиғи», «тафаккур мантиғи» ); учинчидан, тафаккур тўғрисидаги фан маъносида («Мантиқ фани»). Биз «мантиқ» деганда, унинг сўнгги кўрсатилган маъносини назарда тутамиз. Мантиқ тафаккур тўғрисидаги фан бўлиб ҳисобланади
35,85 Kb. 8
o'qib
Мухаммад ал-Хоразмий номидаги Тошкент ахборот технологиялари университетининг 3001-18/1 ки (Ат-Сервис) гурух талабаси Сарыбаев Байрам Узақбаевичнинг Ракамли Қурилмаларни лойихалашга кириш фанидан мустақил ишиМухаммад ал-Хоразмий номидаги Тошкент ахборот технологиялари университетининг 3001-18/1 ки (Ат-Сервис) гурух талабаси Сарыбаев Байрам Узақбаевичнинг Ракамли Қурилмаларни лойихалашга кириш фанидан мустақил иши
Cp / M, ms-dos, Unix фойдаланувчи билан матнли дисплейда диалог ўтказди. Бу сўзнинг тўлиқ маъносида диалог еди, унинг давомида одам ва компютер ўз навбатида хабар алмашишди. Бундай тизимлар одатда адабиётда буйруқ сатрининг операцион тизимлари
361,57 Kb. 1
o'qib
\"Суюрғол\" атамасини таҳлил қилганимизда, XVI xvii аср манбаларида у \"иқтоъ\" атамаси билан бир қаторда \"инъом\" маъносида тушунилган. Аммо ҳар икки атаманинг (\"иқтоъ\", \"суюрғол\") моҳияти ҳамма вақт ҳам бир хил бўлмаган"Суюрғол" атамасини таҳлил қилганимизда, XVI xvii аср манбаларида у "иқтоъ" атамаси билан бир қаторда "инъом" маъносида тушунилган. Аммо ҳар икки атаманинг ("иқтоъ", "суюрғол") моҳияти ҳамма вақт ҳам бир хил бўлмаган
Xvi XVII асрларда “иқтоъ” ва “танхо” атамалари синоним сифатида ишлатилиб, муваққат шартли иъном маъносини билдирган
25,28 Kb. 1
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish