| 4-мавзу: Абсолют қаттиқ жисмнинг айланма ҳаракат динамикаси Ii қонунига ўхшайди. Бу формулада куч ўрнида куч моменти, масса ўрнида инерция моменти, тезланиш ўрнида бурчак тезланиш қатнашади. Умуман илгариланма ҳаракат билан айланма ҳаракат ўртасида ўхшаш боғланишлар бор 260,53 Kb. 4 | o'qib |
| Ньютоннинг иккинчи конуни Жисм массаси (m) ва шу куч таъсирида жисм олган тезланиш (а) орасидаги богланишни акс эттиради 16,18 Kb. 1 | o'qib |
| Нуқтанинг айлана бўйлаб ҳаракати. Эгри чизиқли ҳаракатда тезлик ва тезланиш. Нормал ва тангенциал тезланишлар R и қутб координаталаридан фойдаланиш қулайдир. Бу ерда r —радиус — қутбдан моддий нуқтагача бўлган масофадир, — қутб бурчаги 252,24 Kb. 1 | o'qib |
| Айланма харакат кинематикаси. Бурчак тезлик ва бурчак тезланиш. Чизикли тезлик билан бурчак тезлик орасидаги богланиш. Р е ж а S=R, =R, a=R, an=2R нуктанинг айлана буйлаб текис харакати( =const) бурчак тезлик ва бурилиш бурчаги 0 +t ва 47,48 Kb. 1 | o'qib |
| §. Кинематика Асосий формулалар S нинг t вақтга боғлиқлиги тенглама орқали берилган, бунда А=4 м, В=2 м/с ва С=0,5 м/ тезлик нинг ва тезланиш а нинг вақтга боғлиқлиги, ҳаракат бошланишидан сек ўтгандан кейин жисмнинг босиб ўтган йўли, тезлиги ва тезланиши топилсин 119,18 Kb. 3 | o'qib |
| Механизмлар динамикасининг асосий масалалари Gi. Инерция кучлари. Машина звеноларининг огирлик марказлари эгри чизикли ёки нотеккис харакат килганида инерция кучлари хосил булади. Ри –инерция кучлари тезланиш векторини йуналишига тескари йуналган булади 92,31 Kb. 3 | o'qib |
| Механизмлар динамик модели режа Gi. Инерция кучлари. Машина звеноларининг огирлик марказлари эгри чизикли ёки нотеккис харакат килганида инерция кучлари хосил булади. Ри –инерция кучлари тезланиш векторини йуналишига тескари йуналган булади 71,34 Kb. 3 | o'qib |
| Ноинерциал санок системаларида жисмнинг харакати. Ноинерциал санок системалари Илгариланма харакатланаётган ноинерциал санок Oz билан устма – уст тушган шардан бошкалари ташки томонга огади. Бу холда хам шарларга бошка жисмлар таъсир этмаяпти. Лекин шарлар тезланиш олади. Шунинг учун айланувчи санок системасини хам ноинерциал санок системаси деб хисобланади 55,5 Kb. 1 | o'qib |