Qidiruv: географик

Кем был Авиценна ? а) географом; б) художником; в) лекарем. 13
- Тестовые вопросы по русскому языку за I четверть в 4 классе. I
-боб. географик ахборот тизимларини т
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта ма
География
- Презентация на тему: «Азия. Республика Сингапур»
i бап. тарийхый географияның ўазыйпалары ҳәм бөлимлери. оның пән сыпатында қәлиплесиўи ҳәм раўажланыўы
- Тарийхый география
Физико – географические условия территории
- Всякое инженерное сооружение должно быть возведено наиболее просто и с наименьшими затратами рабочей силы, материалов и времени
Географический подход
- Основное цели и задачи курса «религиоведение». Предмет религиоведения
Эвкалипт (Eucalyptus) туркуми биологияси, экологияси, географик  таркалиши ва дориворлик хусусияти 2
- Олий ва урта махсус таълим вазирлиги
Географиядан ўтказиладиган ўқув саёҳатлари тузилиши ва уларни ташкил қилиш
- География фани бўйича саёҳатлар ташкил қилиш
Раздел 1. Географическая классификация
- План Введение Раздел Географическая классификация Раздел Антропологическая классификация, расы и расовые теории Раздел Этнолингвистическая классификация Раздел Хозяйственно-культурная классификация Выводы
Ташқи савдо айланмасининг товар ва географик таркибини
- Microsoft Word KichikBiznes doc
Табиий шароит ва табиий ресурсларга иқтисодий географик баҳо бериш шкаласи
- Ўзбекистон иқтисодий ва ижтимоий географияси курсининг предмети ва вазифалари
Создал первый географический атлас
- Ломоносов михаил васильевич ученый, русский поэт, мыслитель и просветитель
ОТМ талабалари учун «Табиятшунослик ва география ўқитиш махсус методикаси» фанидан сессия оралиғи назорат иши топшириқлари
- Кундузги таълим шаклида таълим олувчи талабалар бажарадиган оралиқ назорат ишларидан фарқланади
   География дарсларида буюк аждодларимиз ҳамда  замонавий ўзбек географик мактаб намаѐндалари  илмий меросидан фойдаланиш  2
- 2 Ўзбекистон республикаси
Т. В. Власова материклар табиий географиясиТ. В. Власова материклар табиий географияси
«Табиати шаклланишининг тарихи» бўлими киритилган, табиий-географик районлаштириш масаласига кўпроқ аҳамият берилган
6,85 Mb. 61
o'qib
1 мавзу. Кириш. Тупроқшуносликда географик ахборот тизимлари ва асослари1 мавзу. Кириш. Тупроқшуносликда географик ахборот тизимлари ва асослари
Bu gat tarkibida ma’lumotlarning formati xususiy tavsifga EGA bo‘lib, bu holat ushbu kompaniya tomonidan qarab chiqilayotgan
0,59 Mb. 3
o'qib
Чўлларнинг географик ўрни ва чўлнинг шаклланишига сабаб бўлувчи омиллар ҳақида нималарни биласиз? «Чўл, чўл зонаси, чўл ҳудуди»Чўлларнинг географик ўрни ва чўлнинг шаклланишига сабаб бўлувчи омиллар ҳақида нималарни биласиз? «Чўл, чўл зонаси, чўл ҳудуди»
53,5 Kb. 4
o'qib
Географик ахборот тизимларининг функцияларини ўрганиш MapInfo дастурида ишни бошлаш диалогиГеографик ахборот тизимларининг функцияларини ўрганиш MapInfo дастурида ишни бошлаш диалоги
Vector Product Format (vpf) Coverage, например, poarea. Aft, poline. Lft, popoint. Pft
2,85 Mb. 1
o'qib
Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта маЎзбекистон республикаси олий ва ўрта ма
«География ва гидрометеорология» йўналишлари бўйича таълим олаѐтган талабаларга мўлжалланган бўлиб, унда Географик ахборот тизимларида манбаларни тўплаш, маълумотлар базасини ҳосил қилиш
9,21 Mb. 56
o'qib
Географик қобиқда табиат комплексларининг экватордан қутблар томон қонуний алмашинишиГеографик қобиқда табиат комплексларининг экватордан қутблар томон қонуний алмашиниши
Ii-i асрларда (мил ав. 135-51 й) иқлими, ўсимлиги, гидрографияси ва аҳолининг хўжалик фаолиятига қараб бир қанча зоналарни ажратади
71,5 Kb. 1
o'qib
1-мавзу. Шаҳарлар географияси фанининг объекти, предмети ва вазифалари. Шаҳарларни географик ўрганиш1-мавзу. Шаҳарлар географияси фанининг объекти, предмети ва вазифалари. Шаҳарларни географик ўрганиш
Tashtayeva S. Shaharlar geografiyasi fanidan amaliy masho`ulotlarni tashkil etish bo`yicha uslubiy qo`llanma. Т., O`zMU, 2016
162,17 Kb. 5
o'qib
Гиснинг асосий тушунчалари билан танишишГиснинг асосий тушунчалари билан танишиш
Alber R. Гис бу географик маълумотларини сақлаш, уларга ишлов бериш ва натижаларни тасвирлай оладиган аппарат-дастурли восита ва инсон фаолиятидан иборат бўлган мажмуадир
1,05 Mb. 29
o'qib
Осиёнинг табиий географик ўлкалариОсиёнинг табиий географик ўлкалари
Markaziy Osiyo bilan bo`lgan chegaradagi tog`lar-Sichuan Alpi, Sinlin va Katta Xingangacha boradi. Yog`in sochinning mavsumiy tafovuti ham musson sirkulyatsiyasiga bog`liq
78,5 Kb. 4
o'qib
Чўл минтақасининг экологик-географик тавсифиЧўл минтақасининг экологик-географик тавсифи
O’rta Osiyo hududida Qoraqum. Qizilqum, Muyunqum, Ustyurt, Betpakdala, Orol oldi cho’llari, Qarshi dashti, Mirzacho’l va boshqa cho’llar uchraydi
1,12 Mb. 3
o'qib
Конспект Харита географиянинг «иккинчи тили» Географик тадқиқотлар харита билан бошланади ва харита билан якунланади Н. Н. Баранский БиринчиКонспект Харита географиянинг «иккинчи тили» Географик тадқиқотлар харита билан бошланади ва харита билан якунланади Н. Н. Баранский Биринчи
Конспект 139,26 Kb. 4
o'qib
Конспект Харита географиянинг «иккинчи тили» Географик тадқиқотлар харита билан бошланади ва харита билан якунланади Н. Н. БаранскийКонспект Харита географиянинг «иккинчи тили» Географик тадқиқотлар харита билан бошланади ва харита билан якунланади Н. Н. Баранский
Конспект 291 Kb. 7
o'qib
Антрактида режа: Географик ўрни ва тадқиқ қилиниш тарихи Геологик тузилиши ва фойдали қазилмалариАнтрактида режа: Географик ўрни ва тадқиқ қилиниш тарихи Геологик тузилиши ва фойдали қазилмалари
Xix асрда харитага туширилган. Антарктидада 1898 — 1900 йилларда норвег тадқиқотчиси К. Борхгревинк биринчи марта (Виктория Ерида) қишлаган
1,33 Mb. 8
o'qib
2-Маъруза: Геоахборот тизимларнинг Геодезик асослари (2 соат)2-Маъруза: Геоахборот тизимларнинг Геодезик асослари (2 соат)
Alber R. нинг таърифига кўра гис бу географик маълумотларини сақлаш, уларга ишлов бериш ва натижаларни тасвирлай оладиган аппарат-дастурли восита ва инсон фаолиятидан иборат бўлган мажмуадир
95,94 Kb. 3
o'qib
2. 1-§. Тошкент вилоятининг географик жойлашиши рельефи, табиий иқлими ва тупроқ хусусиятларининг тавсифи2. 1-§. Тошкент вилоятининг географик жойлашиши рельефи, табиий иқлими ва тупроқ хусусиятларининг тавсифи
«Саксонота» давлат ўрмон ишлаб чиқариш корхонасида ҳамда «Дархан» тажриба хўжалиги илмий тадқиқот ва ўқув тажриба станциясида олиб борилди
126,4 Kb. 9
o'qib

1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish