Qidiruv: тушунчасини

Иктисодий ресурслар ва уларнинг харакати. Таянч ибораларИктисодий ресурслар ва уларнинг харакати. Таянч иборалар
Mrp тушунчасини киритамиз. У кўшимча бирилик ресурс кўлланилишидан олинадиган кўшимча даромад хисобланади ва куйидаги формула оркали аникланади: mrp = mp*MR. Бунда мр ишлаб чикариш фактори чекланган махсулоти
188,21 Kb. 13
o'qib
• \"Дидактика\" тушунчасини таърифлаб беринг• "Дидактика" тушунчасини таърифлаб беринг
D ning ped da taʼlim nazariyasini bayon etuvchi alohida qism ekanligini taʼkidlagan. Shundan keyin D. ga taʼlim nazariyasi haqidagi fan sifatida qarash keng yoyildi. 19-asrning oxiri va 20-asrning boshlarida D
39,5 Kb. 1
o'qib
“дин” тушунчаси ва унга берилган таърифлар“дин” тушунчаси ва унга берилган таърифлар
«йўл», «мазҳаб», «маросим», «услуб», «тарз» каби маъноларни билдирган. Иброний тилида истифода қилинадиган «dath» сўзи «дин» тушунчасини ифодалаш учун умумий термин бўлиб, «ҳукм», «амр» ва «қонун» маъноларини англатган
1,08 Mb. 11
o'qib
Гимнастика тарихи. Гимнастиканинг пайдо бўлиш тарихиГимнастика тарихи. Гимнастиканинг пайдо бўлиш тарихи
Aммо юнонлар жисмоний тарбия тушунчасини шакллантирганлар. Баъзи гимнастика элементлари ва мажмуалари бизнинг давримиздан анча олдин пайдо бўлган. Масалан, Хитой доимо мувозанат
8,97 Kb. 1
o'qib
Маълумк и, ани= интеграл тушунчаси киритилганда, интеграллаш кесмасиМаълумк и, ани= интеграл тушунчаси киритилганда, интеграллаш кесмаси
«одатдагидек» ани= интеграл тушунчасини киритиб былмайди. Шу маънода =аралганда бу холдаги интеграл «одатдагидек былмаган» яъни хосмас интеграл деб юритилади
105,81 Kb. 1
o'qib
Куринишда булиб, г = о текисликда турри чизи ни аницлайди, де­мак, бу холда s сирт билан п текислик турри чизиц буйича кеси- шадиКуринишда булиб, г = о текисликда турри чизи ни аницлайди, де­мак, бу холда s сирт билан п текислик турри чизиц буйича кеси- шади
I бобда сирт тенгламаси тушунчасини берганимизда сфера таъри- фини бериб, унинг уйидаги каноник тенгламасини декарт реперида келтириб чицарган эдик
157,98 Kb. 7
o'qib
2-мавзу: янгиликлар киритиш мазмуни ва йўналишлар2-мавзу: янгиликлар киритиш мазмуни ва йўналишлар
«Педагогик тизим» ва «Педагогик тизимда янгиликлар киритиш» тушунчасини аниқлаб олайлик. Педагогик жараѐн биламизки, педагогик тизим асосида йўлга қўйилади
64,87 Kb. 4
o'qib
Мавзу интеллект тушунчасининг мазмуни ва моҳияти. Режа интеллект тушунчасининг мазмуни ва моҳиятиМавзу интеллект тушунчасининг мазмуни ва моҳияти. Режа интеллект тушунчасининг мазмуни ва моҳияти
«. интеллект» тушунчасини муваффақиятли ўрганиш учун талабалар қуйидаги фанларни билишлари керак: “Информатика”, “Эҳтимоллар назарияси”, “Ахборот технологиялари ва тизимлари”, “Иқтисодий-математик усуллар ва моделлари”
17,97 Kb. 3
o'qib
Режа: Асосий тушунчалар ва граф турлари Графларни ифодалаш усуллари Графларни кўрувдан ўтказишРежа: Асосий тушунчалар ва граф турлари Графларни ифодалаш усуллари Графларни кўрувдан ўтказиш
«Граф» тушунчасини 1-марта 1936 йил венгрия математиги Денни Кёниг киритган. Лекин графлар назарияси бўйича 1-иш Леонард Эйлерга тегишли бўлган ва у 1736 йилда бажарилган эди тугундан бошқа биронта тугунга мурожаат мавжуд
283,25 Kb. 3
o'qib
1. материя (лот materia — модда) — борлиқнинг моддий шаклини ифодаловчи умумий тушунча. Оламда «умуман одам»1. материя (лот materia — модда) — борлиқнинг моддий шаклини ифодаловчи умумий тушунча. Оламда «умуман одам»
«умуман Материя» ҳам бўлмайди, балки Материянинг аник, кўринишлари учрайди. Шу тарзда фикр юритган файласуфлар барча моддий объектларга хос хусусиятларни умумлаштириб ифодалаш учун Материя тушунчасини қўллашган
34,23 Kb. 6
o'qib
Режа Сунъий интеллект тушунчасининг мазмуни ва моҳияти Сунъий интеллектнинг ривожланишининг тарихи Интеллектуал ахборот тизимларининг тарихиРежа Сунъий интеллект тушунчасининг мазмуни ва моҳияти Сунъий интеллектнинг ривожланишининг тарихи Интеллектуал ахборот тизимларининг тарихи
«Сунъий интеллект» тушунчасини муваффақиятли ўрганиш учун талабалар қуйидаги фанларни билишлари керак: “Информатика”, “Эҳтимоллар назарияси”, “Ахборот технологиялари ва тизимлари”, “Иқтисодий-математик усуллар ва моделлари”
17,68 Kb. 3
o'qib
Мехнат фаолиятини ташкил этишнинг мохияти ва асослари Мехнатни ташкил этиш ва унинг фаолиятидаги урниМехнат фаолиятини ташкил этишнинг мохияти ва асослари Мехнатни ташкил этиш ва унинг фаолиятидаги урни
«Мехнат фаолияти» тушунчасини бундай талкин килиш илмий-техникавий, ишлаб чикариш, иктисодий ва ижтимоий вазифаларни хал килишга хар тамонлама, фаол ёндашиш (аънанавий амалиётга нисбатан), ундан янада кенгрок фойдаланиш имконини беради
126 Kb. 7
o'qib
Тэгидан ташқари бу бўлимнинг қолган барча тэглари экранда акс эттирилмайди. Одатда тэги дарҳол тэгидан кейин келади тэги сарлавҳанинг тэгидир, ва ҳужжатга ном бериш учун ҳизмат килади. Ҳужжат номи ваТэгидан ташқари бу бўлимнинг қолган барча тэглари экранда акс эттирилмайди. Одатда тэги дарҳол тэгидан кейин келади тэги сарлавҳанинг тэгидир, ва ҳужжатга ном бериш учун ҳизмат килади. Ҳужжат номи ва
Web-технологияни (Интернет-технология) ўрганишни Web-дизайннинг қуйидаги учта тушунчасини ўрганишдан бошлаймиз: Web-саҳифа, Web-сайт ва Web-сервер
Сценарий 0,69 Mb. 8
o'qib
Мавзу: Ўқув ва тарбия жараёнида педогогик махорат. Мавзу: Ўқув ва тарбия жараёнида педогогик махоратМавзу: Ўқув ва тарбия жараёнида педогогик махорат. Мавзу: Ўқув ва тарбия жараёнида педогогик махорат
«Педагогик маҳорат» тушунчасини энциклопедик луғатдан қарайдиган бўлсак, бу –таълим ва тарбия жараёнини доимо ривожлантириб юксак даражага олиб чиқиш санъати бўлиб, бу ҳар бир педагог учун хос, қачонки у болаларни ва ишини севса
101,78 Kb. 1
o'qib

1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish