| Иктисодий ресурслар ва уларнинг харакати. Таянч иборалар Mrp тушунчасини киритамиз. У кўшимча бирилик ресурс кўлланилишидан олинадиган кўшимча даромад хисобланади ва куйидаги формула оркали аникланади: mrp = mp*MR. Бунда мр ишлаб чикариш фактори чекланган махсулоти 188,21 Kb. 13 | o'qib |
| • "Дидактика" тушунчасини таърифлаб беринг D ning ped da taʼlim nazariyasini bayon etuvchi alohida qism ekanligini taʼkidlagan. Shundan keyin D. ga taʼlim nazariyasi haqidagi fan sifatida qarash keng yoyildi. 19-asrning oxiri va 20-asrning boshlarida D 39,5 Kb. 1 | o'qib |
| “дин” тушунчаси ва унга берилган таърифлар «йўл», «мазҳаб», «маросим», «услуб», «тарз» каби маъноларни билдирган. Иброний тилида истифода қилинадиган «dath» сўзи «дин» тушунчасини ифодалаш учун умумий термин бўлиб, «ҳукм», «амр» ва «қонун» маъноларини англатган 1,08 Mb. 11 | o'qib |
| Гимнастика тарихи. Гимнастиканинг пайдо бўлиш тарихи Aммо юнонлар жисмоний тарбия тушунчасини шакллантирганлар. Баъзи гимнастика элементлари ва мажмуалари бизнинг давримиздан анча олдин пайдо бўлган. Масалан, Хитой доимо мувозанат 8,97 Kb. 1 | o'qib |
| Маълумк и, ани= интеграл тушунчаси киритилганда, интеграллаш кесмаси «одатдагидек» ани= интеграл тушунчасини киритиб былмайди. Шу маънода =аралганда бу холдаги интеграл «одатдагидек былмаган» яъни хосмас интеграл деб юритилади 105,81 Kb. 1 | o'qib |
| Куринишда булиб, г = о текисликда турри чизи ни аницлайди, демак, бу холда s сирт билан п текислик турри чизиц буйича кеси- шади I бобда сирт тенгламаси тушунчасини берганимизда сфера таъри- фини бериб, унинг уйидаги каноник тенгламасини декарт реперида келтириб чицарган эдик 157,98 Kb. 7 | o'qib |
| 2-мавзу: янгиликлар киритиш мазмуни ва йўналишлар «Педагогик тизим» ва «Педагогик тизимда янгиликлар киритиш» тушунчасини аниқлаб олайлик. Педагогик жараѐн биламизки, педагогик тизим асосида йўлга қўйилади 64,87 Kb. 4 | o'qib |
| Мавзу интеллект тушунчасининг мазмуни ва моҳияти. Режа интеллект тушунчасининг мазмуни ва моҳияти «. интеллект» тушунчасини муваффақиятли ўрганиш учун талабалар қуйидаги фанларни билишлари керак: “Информатика”, “Эҳтимоллар назарияси”, “Ахборот технологиялари ва тизимлари”, “Иқтисодий-математик усуллар ва моделлари” 17,97 Kb. 3 | o'qib |
| Режа: Асосий тушунчалар ва граф турлари Графларни ифодалаш усуллари Графларни кўрувдан ўтказиш «Граф» тушунчасини 1-марта 1936 йил венгрия математиги Денни Кёниг киритган. Лекин графлар назарияси бўйича 1-иш Леонард Эйлерга тегишли бўлган ва у 1736 йилда бажарилган эди тугундан бошқа биронта тугунга мурожаат мавжуд 283,25 Kb. 3 | o'qib |
| 1. материя (лот materia — модда) — борлиқнинг моддий шаклини ифодаловчи умумий тушунча. Оламда «умуман одам» «умуман Материя» ҳам бўлмайди, балки Материянинг аник, кўринишлари учрайди. Шу тарзда фикр юритган файласуфлар барча моддий объектларга хос хусусиятларни умумлаштириб ифодалаш учун Материя тушунчасини қўллашган 34,23 Kb. 6 | o'qib |
| Режа Сунъий интеллект тушунчасининг мазмуни ва моҳияти Сунъий интеллектнинг ривожланишининг тарихи Интеллектуал ахборот тизимларининг тарихи «Сунъий интеллект» тушунчасини муваффақиятли ўрганиш учун талабалар қуйидаги фанларни билишлари керак: “Информатика”, “Эҳтимоллар назарияси”, “Ахборот технологиялари ва тизимлари”, “Иқтисодий-математик усуллар ва моделлари” 17,68 Kb. 3 | o'qib |
| Мехнат фаолиятини ташкил этишнинг мохияти ва асослари Мехнатни ташкил этиш ва унинг фаолиятидаги урни «Мехнат фаолияти» тушунчасини бундай талкин килиш илмий-техникавий, ишлаб чикариш, иктисодий ва ижтимоий вазифаларни хал килишга хар тамонлама, фаол ёндашиш (аънанавий амалиётга нисбатан), ундан янада кенгрок фойдаланиш имконини беради 126 Kb. 7 | o'qib |
| Тэгидан ташқари бу бўлимнинг қолган барча тэглари экранда акс эттирилмайди. Одатда тэги дарҳол тэгидан кейин келади тэги сарлавҳанинг тэгидир, ва ҳужжатга ном бериш учун ҳизмат килади. Ҳужжат номи ва Web-технологияни (Интернет-технология) ўрганишни Web-дизайннинг қуйидаги учта тушунчасини ўрганишдан бошлаймиз: Web-саҳифа, Web-сайт ва Web-сервер Сценарий 0,69 Mb. 8 | o'qib |
| Мавзу: Ўқув ва тарбия жараёнида педогогик махорат. Мавзу: Ўқув ва тарбия жараёнида педогогик махорат «Педагогик маҳорат» тушунчасини энциклопедик луғатдан қарайдиган бўлсак, бу –таълим ва тарбия жараёнини доимо ривожлантириб юксак даражага олиб чиқиш санъати бўлиб, бу ҳар бир педагог учун хос, қачонки у болаларни ва ишини севса 101,78 Kb. 1 | o'qib |