Qidiruv: АСРДАН

xvii асрдан – 1870 йилларигача англия
- Tasdiqlayman” Tarix fakulteti dekani V. Ishquvatov
Лондонда Вестминстер ибодатхонаси бир неча асрдан
- 1. калифорния университетида таклиф қилинган тест
XIX аср охиридаги ва ХХ асрдаги Ғарб фалсафаси
- I маъруза машғулотлари
“ххi асрда илм-фан тараққиётининг ривожланиш истиқболлари ва уларда инновацияларнинг
- Ххi асрда илм-фан тарақҚиётининг ривожланиш истиқболлари ва уларда инновацияларнинг тутган ўрни
Мегар мактаби-Суқротнинг шогирди Евклид томонидан милоддан аввалги IV асрда асос солинган. Намоёндалари-Евбулид. Диодор Крон
- Фалсафий тафаккур эволюцияси. Қадимги давр, ўрта асрлар, уйғониш даври фалсафаси
С: Ўзбекистоннинг кураш бўйича XX асрдаги энг буек спортчилари
- Harakatli о‘yinlar utkazishda raxbarlik kilish kanday utadi?
Ўрта асрлар - V асрдан XV асргача бўлган давр.  2. Лотин тили – фақат ёзув тили ( “ўлик” тил).  Адабиётлар
- Ўзбекистон республикаси олий
Бизнесмен (тадбиркорлик) сўзи биринчи маротаба Англия иқтисодиётида XVIII асрда пайдо бўлиб, у “мулк эгаси”
- Бизнес ҳуқуқи тушунчаси ва манбалари. Бизнес ҳуқуқий муносабатлари. Бизнес ҳуқуқи субъектлари. Бизнес субъектлар фаолиятини қайта ташкил этиш ва тугатиш
Буддизм эрамизнинг I асрида Хитойга, IV асрида Кореяга, VI асрда
- Мавзу. Жаҳон динлари: буддизм ва христианлик Режа
XI—XII асрда минора қурилиши ҳам кенг одат тусига кира бошлади. Бухородаги Калон мачити минораси (баландлиги 50 м, Урта Осиёдаги энг баланд минора), Жарқўрғон
- Абдуллаев Н. У. Тасвирий санъат тарихи
XX асрда дунё харитасидан ғойиб бўлган 9 мамлакат
- Иккинчи жаҳон уруши ва америка хавотирларининг манбаи бош саҳифа нуқтаи назар
Маҳмудхўжа Беҳбудий (1875–1919)Маҳмудхўжа Беҳбудий (1875–1919)
Xvi асрдан бошланган инқироз ва турғунлик, ўзаро жанжал, маҳаллий уруғчилик низолари миллатни ҳолдан тойдирган, имкондан фойдаланиб ўлкани забт этган Русия зўр бериб, уни турғун ва
56,64 Kb. 1
o'qib
ХалкларинингХалкларининг
Xviii асрдан бошлаб туркий халклар, аникрога Туркия мусикаси гаьсирнда ривожланди, XX аернинг биринчи ярмидан Магриб мусика ижодибтида Европа маданиятининг таъсири анъапавий ансамбль ижрочилигида скрипка, виолончель, альт, кларнет
1,75 Mb. 59
o'qib
1. Шовинизм мафкураси қачон ва қаерда дастлаб пайдо бўлган? A. XVII асрдан бошлаб Европада тарқалган1. Шовинизм мафкураси қачон ва қаерда дастлаб пайдо бўлган? A. XVII асрдан бошлаб Европада тарқалган
B. Ҳар бир халқнинг ўзига хос фалсафий мероси, қарашлари, ғоялари уларнинг мақсадларида ўз ифодасини топиши мафкуранинг қайси
19,27 Kb. 1
o'qib
Антик даври маданияти ва санъати. РежаАнтик даври маданияти ва санъати. Режа
Iv асрдан бошлаб Ўрта Осиёнинг асосий деҳқончилик воҳалари ижтимоий-иқтисодий ривожланишнинг батамом янги, фаол йўлига ўтдики, бу ривожланиш милодий III-IV асрларда инқирозга учрай бошлайди
0,54 Mb. 4
o'qib
Xiv асрдан ва XX асрнинг 90-йилларигача бўлган даврда тарбия, мактаб ва педагогик фикрларXiv асрдан ва XX асрнинг 90-йилларигача бўлган даврда тарбия, мактаб ва педагогик фикрлар
O’rtа Osiyo, yaqin vа O’rtа shаrq mаmlаkаtlаri bo’ylаb joylаshgаn 683 geogrаfik punktlаrning Sаmаrqаnd kengligigа nisbаtаn koordinаtаlаri belgilаb chiqildi
6,07 Mb. 1
o'qib
Кириш 1-БобКириш 1-Боб
«хон», Россияда «гостиний двор», «корчма», Франция ва Испанияда «таверна», инглизларда «инна», японларда «рёкан» каби. Хвиии асрдан бошлаб Францияда «отель» номи билан юритила бошлади. Кейинчалик бу ном бошқа мамлакатларга ҳам тарқалди
1,13 Mb. 7
o'qib
Мавзу: Давлат ва жамият қурилиши тизимини такомиллаштиришМавзу: Давлат ва жамият қурилиши тизимини такомиллаштириш
Viii асрдан бошлаб ҳокимиятни қонуний йўл билан учга бўлиш асносида зулм ва зўравонлик асосида давлат бошқарувига йўлқўймаслик соҳасида дастлабки замонавий-назарий қарашлар пайдо бўлди
48,98 Kb. 3
o'qib
Тикувчилик тарихиТикувчилик тарихи
Xii асрга, Россия шаҳарларида эса xiy асрга тўғри келади. Қадимги Россияда кийимни «портише», кийим тикадиган усталарни «портной» деб аташган xiy асрдан «платье» сўзи ишлата бошланган
106 Kb. 4
o'qib
Инсон капиталига инвестицияларИнсон капиталига инвестициялар
Iх асрдан бошлаб ўрганила бошланган. Ўша пайтда бу йўналиш иқтисод фанининг истиқболли жабҳаларидан бирига айланди. ХХ асрнинг иккинчи ярмига келиб, у аввало иқтисод таълими ва меҳнатнинг асосий ютуғига айланди
1,25 Mb. 6
o'qib
Ўрта осиё мутафаккирларининг инсон ва жамиятЎрта осиё мутафаккирларининг инсон ва жамият
Ix асрдан IV асрга қадар тузилган. Авесто зардуштийлик ҳукмронлик қилган турли мамлакатларда яратилган. Дастлабки қарашда Авесто гўё соф диний китобдек туюлади. Аммо бундай эмас, унда икки жиҳатни
138,5 Kb. 8
o'qib
Молиявий тахлилнинг мазмуни предмети ва вазифалариМолиявий тахлилнинг мазмуни предмети ва вазифалари
«Аудит» фанининг шаклланганлигига 2 асрдан ошган бир пайтда, «Иқтисодий тахлил”ни фан сифатида шаклланганлигига эндигина бир аср булд Лекин шунга карамай у узининг бой тарихига эга
93,5 Kb. 3
o'qib
1-мавзу: “Цивилизация” тушунчаси дастлабки цивилизацияларнинг шаклланиши Режа1-мавзу: “Цивилизация” тушунчаси дастлабки цивилизацияларнинг шаклланиши Режа
Xviii асрдан “цивилизация” тушунчаси тарихчилар томонидан ишлатилиб, уни турли хил назариялари ҳам ишлаб чиқилади. Улар орасидан 2 та асосий йўналишни ажратиб олиш лозим
0,81 Mb. 44
o'qib
Zаrgаrlik sаnоаtini rivоjlаntirishning аsоsiy istiqbоllаri режа: Заргарлик санъати тарихиZаrgаrlik sаnоаtini rivоjlаntirishning аsоsiy istiqbоllаri режа: Заргарлик санъати тарихи
I асрдан бошлаб эрамизнинг VIII асригача Айритом, Афросиёб, Далварзинтепа, Холгаён, Болаликтепада чиройлик хайкаллар, девор безаклари орқали заргарлик санъати ривожланганлигини кўриш мумкин
265,5 Kb. 5
o'qib
Молиявий таҳлил ва уни ташкил этиш режаМолиявий таҳлил ва уни ташкил этиш режа
«Аудит» фанининг шаклланганлигига 2 асрдан ошган бир пайтда, «Иқтисодий тахлил”ни фан сифатида шаклланганлигига эндигина бир аср булд Лекин шунга карамай у узининг бой тарихига эга
66,22 Kb. 9
o'qib
Zаrgаrlik sаnоаtini rivоjlаntirishning аsоsiy istiqbоllаri режа: Заргарлик санъати тарихиZаrgаrlik sаnоаtini rivоjlаntirishning аsоsiy istiqbоllаri режа: Заргарлик санъати тарихи
I асрдан бошлаб эрамизнинг VIII асригача Айритом, Афросиёб, Далварзинтепа, Холгаён, Болаликтепада чиройлик хайкаллар, девор безаклари орқали заргарлик санъати ривожланганлигини кўриш мумкин
265,5 Kb. 5
o'qib

1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish