8-боб электрон жадваллар



Download 438,5 Kb.
bet1/16
Sana19.04.2022
Hajmi438,5 Kb.
#562548
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
EXCEL da elektron jadval


8-БОБ
ЭЛЕКТРОН ЖАДВАЛЛАР
Йигитликда йиг илмнинг махзани,
Карилик чоги харж килгил ани.
Алишер Навоий
8.1. MICROSOFT EXCEL ДАСТУРИ хАКИДА
УМУМИЙ МАЪЛУМОТЛАР
Замонавий компьютерларнинг дастурий таъминотининг таркибий кисмига кирувчи MICROSOFT OFFICE пакетидаги асосий воситалардан бири жадвал процессори деб аталувчи EXCEL дастуридир. EXCEL WINDOWS операцион кобиКи бошкарувида электрон жадвалларни тайёрлаш ва уларга ишлов беришга мулжалланган.
Электрон жадваллар асосан иктисодий масалаларни ечишга мулжалланган булса-да, унинг таркибига кирувчи воситалар бошка сохага тегишли масалаларни ечишга хам, масалан, формулалар буйича хисоблаш ишларини олиб бориш, график ва диаграммалар куришга хам катта ёрдам беради. Шунинг учун EXCEL дастурини урганиш мухим ахамият касб этади ва хар бир фойдаланувчидан EXCEL билан ишлай олиш куникмасига эга булиш талаб этилади.
Инсон уз иш фаолияти давомида купинча бирор керакли маълумот олиш учун бир хил, зерикарли, баъзида эса, мураккаб булган ишларини бажаришга мажбур булади. MICROSOFT EXCEL дастури мана шу ишларни осонлаштириш ва кизикарли килиш максадида ишлаб чикилгандир.
MICROSOFT EXCEL электрон жадвали хисоблаш воситаси сифатида каралиб, иктисодий ва молиявий масалаларни ечишда ёрдам берибгина колмай, балки хар кунги харид килинадиган озик-овкатлар, уй-рузКор буюмлари хамда банкдаги хисоб ракамлари хисоб-китобини олиб боришда хам ёрдам берувчи тайёр дастурдир.
ЕXCEL электрон жадвалининг асосий элементлари
MICROSOFT EXCEL даги барча маълумотлар жадвал куринишида намоён булиб, бунда жадвал ячейкаларининг (хоналарининг) маълум кисмига бошланКич ва бирламчи маълумотлар киритилади. Бошка кисмлари эса хар хил арифметик амаллар ва бошланКич маълумотлар устида бажариладиган турли амаллар натижаларидан иборат булган ахборотлардир.
Электрон жадвал ячейкаларига уч хил маълумотларни киритиш мумкин:
— матнли;
— сонли ифодалар;
— формулалар.
Матнли маълумотлар сарлавха, белги, изохларни уз ичига олади.
Сонли ифодалар бевосита жадвал ичига киритиладиган сонлардир.
Формулалар — киритилган сонли кийматлар буйича янги кийматларни хисоблайдиган ифодалардир.
Формулалар хар доим «=» белгисини куйиш билан бошланади. Формула ячейкага киритилгандан кейин шу формула асосида хисобланадиган натижалар яна шу ячейкада хосил булади. Агар шу формулада фойдаланилган сонлардан ёки белгилардан бири узгартирилса, EXCEL автоматик равишда янги маълумотлар буйича хисоб ишларини бажаради ва янги натижалар хосил килиб беради.
EXCELнинг асосий ишлов бериш объекти хужжатлар (документлар) хисобланади. EXCEL хужжатлари (документ­лари) ихтиёрий номланадиган ва XLS кенгайтмасига эга булган файллардир. EXCELда бундай файллар «Ишчи китоб» деб аталади. Уар бир Ишчи китоб ихтиёрий сондаги электрон жадвалларни уз ичига олиши мумкин. Уларнинг хар бири «ишчи варак» деб аталади. Уар бир ишчи варак уз номига эга булади. Ишчи китобни хосил килиш учун MICROSOFT EXCEL дастурини ишга тушириш зарур. Ишчи китобнинг таркиб элементларидан бири ишчи варак, яъни электрон жадвал хисобланади.
Электрон жадвалнинг асосий элементлари эса ячейка ва диапазонлардир.
Ячейка — бу жадвалдаги манзили курсатиладиган хамда бир катор ва бир устун кесишмаси оралиКида жойлашган элементдир. Ячейка кесишмаларида хосил булган устун ва катор номи билан ифодаланадиган манзили билан аникланади. Масалан, А — устун, 4 — катор кесишмасида жойлашган ячейка — А4 деб ном олади. Ячейкага сонли кийматлар, матнли ахборотлар ва формулаларни жойлаштириш мумкин.
Бир неча ячейкалардан ташкил топган гурух диапазон деб аталади. Диапазон манзилини курсатиш учун уни ташкил этган ячейкаларнинг чап юкори ва унг куйи ячейкалар манзиллари олиниб, улар икки нукта билан ажратилиб ёзилади. Масалан: А1:А4
Ишчи жадвалларни куриб чикишда ёки ячейкаларни бичимлашда иш олиб бораётган диапазоннинг манзилини билиш шарт эмас, лекин формулалар билан ишлаётганда бу нарса жуда мухимдир.

Download 438,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish