8-боб электрон жадваллар



Download 438,5 Kb.
bet6/16
Sana19.04.2022
Hajmi438,5 Kb.
#562548
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
EXCEL da elektron jadval

«Формат Ячейки» (Ячейка бичими) буйрукларини танлаш ва байрокча (флажок) белгисини «переносить по словам» деган ибора устига жойлаштириш керак. Ячейкада янги сатрни бошлаш учун Alt + Enter тугмаларини босиш керак.
Устун кенглигини узгартириш.
Бир ёки бир нечта устун кенглигини узгартириш усулларини караб чикамиз. Бунинг учун узгартириш керак булган устунларни белгилаб олиш керак. Улар бир хил узунликдаги ячейкалар булиши лозим.
· Сичконча курсаткичини устуннинг унг чегара чизиКига олиб келиб, устун кенглигини кераклича узайтириш.
Бу иш сичконча тугмаси босилган холатда амалга оширилади.
· «Формат»—«Столбец» (Устун) — «Ширина» (Кенглик) буйрукларини кетма-кет тартиб билан танлаб, «Ширина столб­цов» (Устун кенглиги) мулокот ойнасида параметрга керакли киймат берилади ва ОК тугмаси босилади(8.7-расм).


· «Формат»—«Столбец»(Устун) —«Автоподбор ширины» (Кенгликни автоматик танлаш) буйруКини бажариш.
Бунда ажратиб курсатилган устун кенглиги шундай танланадики, унга энг узун маълумотлар каторини киритиш мумкин булади.
Устуннинг унг чегарасига сичконча курсаткичини олиб келиб, сичкончанинг чап тугмаси икки марта тез-тез босилса, киритилаётган каторнинг энг узун маълумоти сиКадиган устун кенглиги автоматик равишда танланади.
Каторлар баландлигини узгартириш
Каторларга маълумотларни киритиш унинг шрифтига, яъни киритилаётган белгиларнинг улчамига боКлик булиб, купинча NORMAL бичим (стиль) ишлатилади. MICROSOFT EXCEL дастурида каторларнинг баландлиги киритилаётган маълумотларнинг кандай улчамдаги шрифтда ёзилганига караб автоматик равишда узгариб боради. Бундан ташкари каторлар баландлигини юкоридаги устунлар кенглигини узгартириш буйруклари оркали хам узгартириш мумкин. Бунинг учун буйруклардаги «Столбец» (Устун) буйруКи урнига «Строка» (Сатр) буйруКи олинади.
Сонларни киритиш
Уар бир ячейкага киритилаётган сонлар узгармаслар (константалар) сифатида кабул килинади. MICROSOFT EXCEL дастурида сонлар куйидаги 1,2,3,...9,0,+,—,(),/, $,%,E,e белгилари оркали киритилади. Тугмаларнинг бошка барча комбинациялари оркали киритилаётган маълумотлар ракамли ва ракамсиз белгилардан иборат булиб, матн сифатида каралади. Манфий сонлар киритилаётганда сон олдига «—» ишораси куйилади ёки сон кавс ичига олиниб ёзилади. Масалан, -5 ёки (5). Киритилаётган сонлар хамма вакт ячейканинг унг чегарасидан бошлаб ёзилади.
Киритилаётган сонли кийматлар бичимланмаган холатда булади, бошкача айтганда, улар оддий ракамлар кетма- кетлигидан иборат булади. Шунинг учун сонларни бичимлаш зарур. Сонларни бундай бичимлашдан максад — ячейкадаги маълумотларни, яъни сонларни осон укиш имконини беришдир.
MICROSOFT EXCEL дастурида сонли кийматлар 12 хил бичимланади (8.8-расм).
1. Умумий.
2. Сонли.
3. Пул билан боглик.

4. Молиявий.


5. Кун,ой (сана).
6. Вакт.
7. Фоиз билан боКлик.
8. Касрли.
9. Экспоненциал.
10. Матнли.
11. Кушимча (барча бичимлар).
Агар ячейкадаги белгилар урнида «решетка» (#####) пайдо булса, танланган бичимдаги сонлар устун кенглигига сиКмаган хисобланади. Бундай холларда устун кенглигини узгартириш ёки бошка сонли бичимлашга утиш керак булади.
Агар сонли кийматлар бичимлангандан кейин ячейкадаги жадвал курсорини сонли кийматлари билан бошкасига утказилса, формулалар каторида сонли кийматларнинг бичимланмаган куриниши хосил булади, чунки бичимлаш сонли кийматнинг ячейкадаги куринишигагина таъсир этади.
Сонларни бичимлаш. Бичимлашдан олдин керакли ячейкаларни ажратиб олиш зарур.
Ускуналар панели ёрдамида бичимлаш. Ускуналар панелида бир канча бичимлаш тугмалари жойлашган булиб, улар керакли бичимлаш турини тез танлаб олиш ва фойдаланиш имконини беради.
Ячейкалар ажратилгандан кейин танланган тугмаларга сичконча курсаткичини олиб бориб, тугмасини босиш керак. Шундан сунг ячейкада танланган бичим асосида иш олиб борилади.
Бош меню ёрдамида бичимлаш. Бош менюда бичимлаш буйруКи куйидаги тартибда амалга оширилади.

Download 438,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish