Апельсин
нинг серсув, хушбўй, қимматбаҳо мевалари
бутун дунёга машҳур. Шунинг учун у бошқа цитрус мевалар
орасида ҳақли равишда биринчи ўринни эгаллайди. Апель-
син меваси турли катталикда бўлиб, айрим навларида унинг
диаметри 8 сантиметрга етади, вазни 200-250 г дан ортиқ
келади. Апельсин мевасининг таркибида 6-10% қанд, 1,0-1,4%
турли кислоталар, 1% гача пектин моддалари, 60-100 мг%
С витамини, маълум миқдорда А, В
1
, В
2
, РР витаминлар бўла-
ди. Пўсти қалин ва шарбати кислотали бўлганлигидан тар-
кибидаги витаминлар яхши сақланади.
Одатда апельсин янгилигида истеъмол қилинади ёки
ундан табиий ичимлик (шарбат) таёрланади. Меваларидан
пектин моддалар, эфир мойлари олинади, мураббо пиши-
рилади, мармелад ва концентратлар тайёрланади.
Мандарин
цитрус мевалари ўсимликлари орасида кўп
тарқалган. Мевалари дисерт сифатида жуда машҳур бў-
либ, асосан янгилигида истеъмол қилинади. Уларнинг йи-
рик-майдалиги, шакли, рангги ва таъми ҳар хил бўлади.
Мандарин мевасининг таркибида 7-9% қанд сақлайдиган
ва кислотаси кам, 0,8-1,0% турли кислоталар, 0,6-0,8% гача
пектин моддалари, 30-60 мг% С витамини, маълум миқдорда
А, В
1
, В2, РР витаминлар бўлади.
Апельсин ва мандарин мевалари таркибида лимонни-
кига қараганда витаминлар ва лимон кислоталар миқдо-
23
Цитрус мевали ўсимликлар етиштириш
67–
китоб
ри камроқ, қанд анча кўп, кислоталиги паст бўлади; мазаси
жуда ширин ва хушбўй бўлганлиги учун апельсин ва манда-
рин жуда севиб истеъмол қилинади. Умуман эса мандарин
таъм сифатларига кўра апельсиндан кейин туради.
Грейпфрут
эти аччиқ-чучуклиги ва тахирроқлиги билан
бошқа цитрус мевалардан фарқ қилади. Меваси таркибида
5-10% қанд, 1,0-2,5% органик кислоталар, 35-50 мг% С вита-
мини, маълум миқдорда А ва Е витаминлар бўлади.
Грейпфрут мевалари янгилигида ва шарбат (сок) ҳоли-
да истеъмол қилинади. Организмни мустаҳкамловчи шифо-
бахш дори сифатида ишлатилади, ҳазм қилиш органлари
ишига ёрдам беради, қон босимини пасайтиради, ортиқча
семириб кетишга йўл қўймайди. Доим яшил цитрус ўсимлик-
лари иссиқсевар, совуққа чидамсиз, меваларининг етилиши
учун жуда кўп фойдали ҳарорат йиғиндисини талаб қилади,
ўсиш даври анча узоқ. Шунинг учун республикамизда цитрус
ўсимликлари қишки совуқдан ҳимоя қилинган жойларда –
хандақларда ва иссиқхоналарда экиб ўстириш мумкин; ёзда
бу иншоотларнинг усти очиб ташланади.
24
100 китоб тўплами
Do'stlaringiz bilan baham: |