8. 150-500 КВ ТАРҚАТИШ ҚУРИЛМАЛАРДА ФЕРРОРЕзОНАНСНИ АНИҚЛАШ ВА БОСТИРИШ УЧУН ҚУРИЛМАНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИНИ ВА ПАРАМЕТРЛАРИНИ ТАНЛАШ БЎЙИЧА КЎРСАТМАЛАР
8.1. Феррорезонанснинг вужудга келиши, одатда, кучланиш трансформаторининг иккиламчи чулғамлари фазавий кучланишларида учинчи гармоник такил этувчиларнинг таркибига кўра қайд қилиниши керак.
8.2. Қурилманинг ферроресонансни қайд қилувчи элементининг ишлаш сеткаси очиқ учбурчакда уланган кучланиш трансформаторининг қўшимча - иккиламчи чулғамида ўлчанадиган мувозанатлаш кучланишининг энг юқори қийматидан (К=2 коэффициенти) ростланиши ва фаза қийматига қайта ҳисобланиши керак. Асосли ҳолларда мувозанатсиз кучланишни ўлчаш ўрнига коэффициентнинг бошқа қийматларидан фойдаланишга ва қурилма фильтрининг чиқишидаги кучланишни ўлчашга рухсат этилади.
8.3. Феррорезонансни қайд қилувчи элементнинг фильтр киришининг кучланиши (сеткаси) номинал фазанинг 0,15 ва 0,05 дан кам бўлмаслиги керак.
8.4. "Юлдуз" уланган кучланиш трансформатор чулғами учун ферроресонанcни аниқлаш ва бостириш учун автоматик ўчиргичнинг ишлаш ўрнатмаси қурилмани улаши учун ток бўйича иссиқлик ажралиши учун 480-500 А оралиғида бўлиши керак (кесилган-офф ўчирилган). Ўрнатма юклама резистори қаршилигининг аниқ қийматига қараб ўзгартириш мумкин.
8.5. Кучланишли трансформаторнинг иккиламчи чулғамига ферроресонансни аниқлаш ва сўндириш учун иккинчи қурилманинг резисторларини улаш учун кечиктириш вақтининг (кечиктириш) қиймати 5 с бўлиши керак.
8.6. Кучланиш трансформаторига ферроресонансни аниқлаш ва сўндириш учун қурилма билан уланган юклама резисторларининг қаршилик қийматлари 5-иловага мувофиқ, одатда, 150-500 кВ кучланишли трансформаторлар учун бир хил қабул қилиниши керак.
9. ФЕРРОРЕСОНАНС ҲОЛАТИДА 150-330 КВ ТАРҚАТИШ ҚУРИЛМАЛАРИНИНГ АПВ ШИНАЛАРИ ТЎҒРИ ИШЛАШИНИ ТАЪМИНЛАШ БЎЙИЧА КЎРСАТМАЛАР
9.1. Кучланиш ортиши 1,3 номиналдан ошмайди ва ферроресонанс бостириш қурилмаси ўрнатилган эмас, ва заҳира чора-тадбирлар амалга оширилиши лозим бўлган жойда ферроресонанс содир бўлса, АПВ шина тарқатиш қурилмалари тўғри ишлашини таъминлаш учун, қуйидагилар амалга оширилиши лозим:
9.1.1. АПВ шиналарининг таъсири (синаш кучланиши) танланган уланиш шиналарда ишчи кучланиши бўлмаса ҳам, ферроресонанс оқибатида кучланиш бўлса ҳам узилиши керак.
9.1.2. Шина тизими кучланишини синовдан ўтказишдан ташқари шина ҳимоя ҳаракатидан кейин АПВ дан шина тизимига уланишларни ўтиш феррорезонанс оқибатида кучланиш мавжуд бўлганда блокланиши (тақиқланиши) керак
9.1.3.Феррорезонанс пайдо бўлган ва феррорезонансни аниқлаш ва бостириш қурилмаси бўлмаган АПВ шина тарқатиш қурилмаларидаги кучланиш (шиналар) мавжудлигини назорат қилиш релеси ўрнатмалари илгари қабул қилинганига нисбатан оширилиши керак.
1-илова
КУЧЛАНИШ ТРАНСФОРМАТОРИ ВА КУЧЛАНИШНИНГ ГАРМОНИК ТАШКИЛ ЭТУВЧИЛАРИ УЛУШИ БИЛАН ФЕРРОРЕЗОНАНСДА КУЧЛАНИШНИНГ КЎПАЙИШИНИ ҲИСОБЛАШ ДАСТУРИ
Дастурга мурожаат: чақирувчи CALL FERRES (UN,CB,CS,G, бу ерда UN чизиқли номинал кучланиш, кв; CB - конденсаторларнинг натижавий қийматлари йиғиндиси, ҳаво ўчиргичлари ору контаклари штативлари, ПФ; CS -электр ускуналарининг сиғимлари йиғиндиси, шиналар ва ОРУ шиналари ерга нисбатан, ПФ, G- фазавий кучланишнинг ўзгариш коеффициенти.
Ҳеч қандай стандарт дастур ости дастур йўқ. Ҳисоблаш вақти (ЕС 1022) ешиттириш билан - 6 мин.
Натижалар жадвалда кўрсатилган
Давр рақами
|
Кучланишнинг ўзгаришлари кўпайтмаси (дан )
|
Гармоник ташкил этувчиларларнинг номинал фаза кучланишининг %
|
|
|
1-й
|
3-й
|
5-й
|
1
|
0,77
|
67,11
|
2,71
|
1,24
|
2
|
0,86
|
48,01
|
15,99
|
7,2
|
3
|
2,45
|
191,03
|
44,61
|
7,33
|
4
|
2,76
|
200,11
|
65,39
|
26,68
|
5
|
2,07
|
121,39
|
15,13
|
19,63
|
6
|
2,02
|
147,04
|
12,07
|
11,86
|
7
|
2,20
|
199,87
|
16,67
|
28,38
|
8
|
1,66
|
132,05
|
34,66
|
16,38
|
9
|
1,91
|
179,60
|
33,49
|
2,79
|
10
|
1,87
|
189,79
|
20,98
|
14,61
|
11
|
1,37
|
139,99
|
47,97
|
19,16
|
12
|
1,78
|
185,11
|
32,60
|
7,08
|
13
|
1,65
|
174,88
|
38,60
|
2,18
|
14
|
1,54
|
155,24
|
46,45
|
14,20
|
15
|
1,68
|
182,35
|
32,71
|
4,99
|
16
|
1,59
|
164,78
|
45,19
|
9,98
|
17
|
1,59
|
167,47
|
43,44
|
7,87
|
18
|
1,61
|
177,24
|
37,46
|
0,69
|
19
|
1,45
|
163,32
|
46,13
|
11,12
|
20
|
1,58
|
172,63
|
41,21
|
4,62
|
Эслатма. Клапан тутгичлар тарқатиш қурилмалари шиналарига ўрнатилади ва кучланиш трансформаторга тўртта ВВБ-220 ўчиргичларининг сиғимли бўлувчилари орқали қўлланилади.
|
Тест материаллари: UN=220,CB=2·10-9, CS=2·10-9 , G=1,1.б
Масалан, кучланиш трансформаторига параллел равишда ОПН ўрнатишда феррорезонансдаги кучланишнинг ортиши ва гармоник ташкил этувчиларнинг улушини кўпайтиришни ҳисоблаш дастури.
ДАСТУР
/*
* To change this license header, choose License Headers in Project Properties.
* To change this template file, choose Tools | Templates
* and open the template in the editor.
*/
package elektroferromagnit;
/**
*
* @author Tovboyev //
*/
import java.awt.*;
import java.awt.event.*;
import static java.lang.Math.cos;
import static java.lang.Math.pow;
import javax.swing.*;
public class Elektroferromagnit extends JFrame {
private JPanel jp;
private Timer timer;
public Elektroferromagnit() {
initComponents();
this.setDefaultCloseOperation(JFrame.EXIT_ON_CLOSE);
this.pack();
this.setLocationByPlatform(true);
timer.start();
}
public void initComponents() {
ActionListener al = new ActionListener() {
public void actionPerformed(ActionEvent evt) {
jp.paint();
}
};
timer = new Timer(10, al);
jp = new JPanel() {
int x;
int y;
int xspeed = 1;
int yspeed = 1;
Dimension preferredSize = new Dimension(800, 600);
@Override
public Dimension getPreferredSize() {
return preferredSize;
}
@Override
public void paintComponent(Graphics g) {
super.paintComponent(g);
this.move();
Graphics2D g2 = (Graphics2D) g;
g2.setRenderingHint(
RenderingHints.KEY_ANTIALIASING,
RenderingHints.VALUE_ANTIALIAS_ON);
g.fillOval(x, y, 5, 5);
}
void move() {
x = x + xspeed;
if (x < 0) {
x = 0;
xspeed = -xspeed;
}
//(double k0, double w0, double pi, double i, double angle, double m)
Analise a = new Analise(EXTRACT_VALUES(0,1,2,3));
a.setX(x);
y = a.getF();
}
};
jp.setBackground(Color.LIGHT_GRAY);
this.add(jp);
}
public static void main(String args[]) {
EventQueue.invokeLater(new Runnable() {
public void run() {
new Elektroferromagnit().setVisible(true);
}
});
}
private static class Analise {
SAVE_ON_MEMORY([4]);
private int x;
private int f;
private double k0;
private double w0;
private double pi;
private double i;
private double angle;
private double m;
public Analise() {
}
public Analise(double k0, double w0, double pi, double i, double angle, double m) {
this.k0 = k0;
this.w0 = w0;
this.pi = pi;
this.i = i;
this.angle = angle;
this.m = m;
}
public double calculateS0() {
return 4 * pow(getK0(), 2) * pow(getX(), 2) * getW0() / pow(getPi(), 2) * calculateI();
}
public double calculateI() {
double sum = 0;
for (int i = 0; i < 1000; i++) {
setAngle(getW0() * getX());
setW0(getW0()*i);
sum += ((1 - cos(getAngle())) * (1 - cos(m * getAngle()))) / 2 * pow(getAngle(), 2);
}
return sum;
}
public int getF() {
f = (int) (calculateI() * calculateS0() / getAngle());
return f;
}
public void setX(int x) {
this.x = x;
}
public void setF(int f) {
this.f = f;
}
public void setK0(double k0) {
this.k0 = k0;
}
public void setW0(double w0) {
this.w0 = w0;
}
public void setPi(double pi) {
this.pi = pi;
}
public void setI(double i) {
this.i = i;
}
public void setAngle(double angle) {
this.angle = angle;
}
public void setM(double m) {
this.m = m;
}
public int getX() {
return x;
}
public double getK0() {
return k0;
}
public double getW0() {
return w0;
}
public double getPi() {
return pi;
}
public double getI() {
return i;
}
public double getAngle() {
return angle;
}
public double getM() {
return m;
}
}
}
Do'stlaringiz bilan baham: |