4-мавзу. Мантиқ



Download 220,2 Kb.
Pdf ko'rish
bet17/20
Sana14.05.2023
Hajmi220,2 Kb.
#938523
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20
Bog'liq
4-мавзу. Мантиқ

4.
 
Исбот ва раддия, уларнинг асосий қоидалари.
Мантиқ илмида исботлаш ва далиллаш тушунчалари ўзаро фарқланади. Далиллаш деб, бирор 
фикр, мулоҳазани ёки мулоҳазалар тизимини воқеликка бевосита мурожаат қилиш йўли билан 
(кузатиш, тажриба-эксперимент ва ҳоказо асосида) ёки чинлиги аввалдан тасдиқланган бошқа 
мулоҳазалар ёрдамида асослаб беришга айтилади.
Далиллашнинг хусусий кўриниши мантиқий исботлашдир. 
Мантиқий исботлаш
деб, бирор 
фикр, мулоҳазанинг чинлигини, чинлиги аввалдан тасдиқланган бошқа мулоҳазалар орқали 
асослашга айтилади. Исботлашдан мақсад-бирор фикрнинг чинлигини аниқлаш бўлса, 
далиллашдан мақсад ҳам фикрнинг чинлигини аниқлаш, унинг аҳамиятини ва муайян фаолият 
учун қўллаш мумкинлигини асослашдир. Исботлаш жараёнида қўлланиладиган чин мулоҳазалар 
(асослар) берилган фикрнинг чинлигини тасдиқлаш учун хизмат қилса, далиллаш, бундан 
ташқари, далилланаётган фикрнинг бошқа шу каби фикрлардан афзалроқ эканлигини асослаш 
учун ҳам хизмат қилади.
Фикрнинг чинлигини тасдиқлаш учун уни ҳодисанинг (фактнинг) ўзи билан солиштириш 
мумкин. Лекин кўп ҳолларда билиш жараёнида натижаларининг чинлиги уларни илгари вужудга 


келган билимлар билан боғлаш орқали аниқланади. Буни амалга оширишнинг мантиқий усули 
исботлашдир. 
Исботлаш бир ҳукмнинг чинлигини у билан боғланган бошқа чин ҳукмлар ёрдамида 
асослашдан иборат бўлган мантиқий амалдир.
Исботлаш таркиби уч элементдан ташкил топади: 
тезис
, (исботланиши шарт бўлган хукм), 
аргументлар
(исботлаш жараёнида келтирилган асослар), 
демонстрация
(исботлаш усули). 
Исботлашнинг икки тури мавжуд: бевосита исботлаш, бавосита исботлаш. Бевосита 
исботлашда тезиснинг чинлиги тўғридан-тўғри аргументлар билан асосланади, унда тезисга зид 
бўлган ҳукмлардан фойдаланилмайди.
 Раддия
-исботни бузишга қаратилган мантиқий амалдир. Бирорта фикрнинг чинлигини рад 
этиш унга зид бўлган фикрнинг хатолигини кўрсатишдан иборат бўлганлиги учун, раддияни 
исботлашнинг хусусий кўриниши, деб ҳисоблаш мумкин. Раддия ҳам исботлаш каби тезис (рад 
қилиниши лозим бўлган ҳукм), аргументлар (тезисни рад қилувчи ҳукмлар) ва демонстрациядан 
(рад этиш усули) дан ташкил топган бўлади. Раддия уч хил усул билан амалга оширилади: 
1)
тезисни рад этиш; 
2)
аргументларни рад этиш; 
3)
демонстрацияни рад этиш. 

Download 220,2 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish