4 б о б. Автоматлаштирилган ахборот



Download 1,04 Mb.
bet30/30
Sana18.04.2022
Hajmi1,04 Mb.
#560495
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   30
Тайёрлаш боскичи
Ушбу боскичда компьютерда укитиш тизимининг матни, унда кулланиладиган расм, жадвал ва анимациялар танлаб олинади. Амалиёт шуни курсатмокдаки, бундай тизимларни яратишда матнни олдин чоп этилган дарслик ёки укув кулланмаларига асосланиб танлаш керак экан, чунки бунда имло хатолар йук, матннинг мазмуни хам анча юкори савияда булади.
Компьютерда укитиш тизимининг матнини шакллантиришда куйидаги боскичларга риоя килиш максадга мувофикдир:
• максадни аникдаш ва матнлар манбаларини танлаб олиш;
матнининг таркибини аникдаш;
• дастлабки манбаларни компьютерда укитиш тизимининг мундарижасидан келиб чикиб таркиблаштириш;
• таркибий тахрир килиб чикиш;
• назорат;
• матнни экспертиза килиш.
Асосий боснии
Компьютерда укитиш тизимини яратишнинг асосий боскичида тез-тез ишлатиладиган анимация элементлари, овоз кабилар ишлаб чикилади. Буни куйидагилар билан изохлаш мумкин. Биринчидан, матннинг ёнида бирор бир иллюстрациянинг булиши уни кабул килиш даражасини юксалтиради. Иккинчидан, иллюстрация килинаёттан расм анимация ёки видеофрагментта нисбатан куп хотирани эгалламайди.
Мультимедиа мухитида укитиш тизимларини яратишда анимациялардан фойдаланиш катта урин тутади. Анимациядан укув материалининг мазмунищи тулик етказиш ва айрим объектларни ички холатларини курсатиб беришда самарали фойдаланиш мумкин. Анимацияларни ишлаб чикишда компьютер графикаси воситаларидан кенг фойдаланилиб, унда икки (2D) ва уч улчамли (3D) фазода объектлар такдим этилади.
Укув жараёнида компьютерда укитиш тизимларидан фойдаланишда видео элементлари хам кенг кулланилади, чунки видео оркали дунёнинг мавжуд объектларини тулик акс эттириш мумкиндир. Бундан ташкари амалиётда курсларига овоз ва мусикавий элементлар хам киритилмокда. Бу хам материалларини ўкувчининг хотирасида узок муддатда сакданиб колишида катта урин тутади.
Ахборот-коммуникациялар технологияларининг таълим сохасида кенг куламда кўлланилиши, авваламбор таълим тизими сифати, илмий-техникавий ахборотларнинг тезкор олиниши, замонавий педагогик технологияларнинг жорой килиниши ва масофавий укитиш тизимини шакллантиришни таъминлаб беради (1.16- жадвал). Узбекистон Республикасида дастурий махсулотлар бозорини шакллантириш борасида бир котор амалий ишлар олиб борилмокда. Тошкент давлат иктисодиёт университета «Информатика, менежмент ва иктисодий таълим педагогикаси» факультета кошидаги «Еш тадкикотчи олимлар маркази» да «Иктисодий информатика» фанидан академик С.С.Гуломовнинг умумий тахрири остида электрон дарслик яратилди. Ушбу дарсликнинг бош менюси 1.28-расмда келтирилган.

Электрон дарслик йуналтирувчи (навигацион) тизим билан таъминланди. Ушбу тизим фойдаланувчиларга электрон дарсликнинг исталган бетига тўгридан- тўгри утишини таъминлайди, бунда бутон матнни бошданойок куздан кечиришнинг хожати йук. Хар бир мавзудан кейин тест саволлари берилган ва фойдаланувчи уз билим даражасини ушбу тестлар оркали текширса булади. Мультимедиа воситалари оркали фойдаланувчилар билан интерактив алокд урнатилиши мумкин. Электрон дарслик хар хил дастурлаш тиллари оркали тузилади, лекин хозирча дастурлашнинг маълум бир стандарти мавжуд эмас. Хар бир электрон дарслик узига хос булади. Ушбу дарсликнинг хам бир неча кулайликлари мавжуд, жумладан:

• урганилиши керак булган материалларни талаба ларга кулай куринишда такдим этиш;
• электрон дарсликнинг талаба билан интерактив усулда мулокотда була олиши;
• талабаларнинг укув материалларини мустакил равишда урганиши ва олган билимларини тест синовлари асосида синаб куриш имконияти (1.29-расм).
Ушбу электрон дарсликда навигация тизимидан ташкдри транслитерация (бошка тилга кириш) тизими хам ишлаб чикилган. Транслитерация — кирилл алифбосидан лотин ёзувига утишини таъминлайди. Хар бир бетда транслитерация тутмачаси мавжуд. Шу тугмачани босгандан кейинги бетдаги мати лотин ёзувига автоматик равишда угирилади. Ушбу дарслик яратилган тизим асосида бошка мавзудаги электрон дарсликларни яратиш мумкин, чунки ушбу тизим жуда хам кенг камровли, универсал хисобланади.
Электрон дарсликни яратишда келажакда айрим муаммоларни ечиш лозимлиги аён булди. Шулардан асосийси, бу — узбек кирилл алифбосидаги «к», «F», «у», «х» харфларини тўгридан-тyrри матнга киритишдир. Бундан ташкари, техникамиз хозирчалик мавжуд булмагани сабаб «тирик видео» элементларини электрон дарсликка кирита олмадик. Тажрибамиз шуни курсатмокдаки, электрон дарсликни олден бирор бир нашриётда чоп этилган дарслик асосида яратиш лозим, чунки, фойдаланилаётган материалларни тахрир килиш талаб этилмайди ва улардан сканер оркали фойдаланиш мумкин булади. Шунинг учун хам, ушбу электрон дарсликни яратишда «Иктисодий информатика» (Узбекистон» нашриёти, 1999) ва «Ахборот тизимлари ва технологиялари» («Шарк» нашриёти, 2000) дарсликларидан кенг фойдаланилди.

Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish