28-мавзу. Водород атомининг квант назарияси. Атом ва молекулаларнинг квант механикаси элементлари. Режа


§ 6. Шрёдингер тенгламаси ва квантлаш



Download 0,95 Mb.
bet9/14
Sana04.04.2022
Hajmi0,95 Mb.
#528743
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
28.Атом. Квант механикаси 040422110638

§ 6. Шрёдингер тенгламаси ва квантлаш.
Квант механикасида микрозарраларнинг ҳолати тўлқин функцияси билан аниқланади. Тўлқин функцияси  ҳарфи билан белгиланади ва «пси функция» деб ўқилади.
Квант механикасида микрозаррачанинг у, ёки, бу ҳолатини эҳтимоллиги аниқланади. Шунинг учун, боғлиқ бўлган бундай математик ифода (x,y,z,t) тушунилиши керакки, унинг ёрдамида микрозарраларнинг фазодаги тақсимотини характерлаш мумкин бўлсин.
У ҳолда, тўлқин функциясининг кўриниши шундай бўлиши лозимки, унинг модулининг квадрати ||2 микрозаррани фазонинг бирлик ҳажмида қайд қилиш эҳтимоллигига тенг бўлсин.
Демак, фазонинг бирор нуқтаси атрофидаги dv ҳажмда микрозаррани қайд қилиш эҳтимоллиги ||2dv га тенг.
Худди шунингдек, микрозаррани фазони бирор жойида қайд қилиш-муқаррар воқеа бўлганлиги учун унинг эҳтимоллиги бирга тенг,
яъни
||2∙dv=1 бўлади.
Бу ифода тўлқин функцияларни нормалаш шарти дейилади.
 - функцияси 1926 йилда Шредингер томонидан таклиф этилган ва унинг номи билан аталган қуйидаги тенгламани ечиш йўли билан топилади:
(4)
Бу ерда т – микрозарра, u – микрозарранинг потенциал энергияси,
h – Планк доимийси, - мавҳум бирлик.
Шредингер тенгламаси, худди Ньютон тенгламаси (F=ma) каби илгари маълум бўлган муносабатлардан фойдаланиб чиқарилмайди. У асосий фараз сифатида қабул қилинади. Лекин бу тенгламани микродунё объектларига қўллаш туфайли вужудга келган хулосалар тажриба натижалари билан жуда мос келади. Буни эса, тенгламанинг исботи деб қабул қилиш мумкин.


§ 7. Атомнинг магнит хусусиятлари. Атомнинг орбитал ва спин магнит моменти. Ядронинг магнит моменти. Паули принципи.
Атом ядро ва электрондан ташкил топган. Шунинг учун, атомни магнетизми қуйидагилар билан шартлашилган:

Классик назарияга биноан, электроннинг орбитал магнит моменти ядро атрофидаги берк контур бўйича электронни ҳаракати билан шартлашилган.

Ядронинг магнит майдони, электронларнинг магнит майдонидан анча кичик бўлганлиги учун, кўп масалаларни кўраётганимизда уни ҳисобга олмаса ҳам бўлади. Электронни атомдаги ҳаракатини, маълум бир v тезлик билан ядро атрофидаги текис ҳаракати сифатида кўрамиз. Буни айланма токка таққослаш мумкин ва унга бу ҳолатда ишлатиладиган характеристикаларни қўллаш мумкин.



Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish