23 Маъруза Айирмали схемаларнинг тургунлик назарияси


). Бошлангич берилганларга нисбатан тургунлик теоремалари



Download 0,52 Mb.
bet4/5
Sana18.04.2022
Hajmi0,52 Mb.
#562016
1   2   3   4   5
Bog'liq
маъруза23 Айирмали схемаларнинг тур²унлик назарияси

3). Бошлангич берилганларга нисбатан тургунлик теоремалари.
Фараз киламиз Hh да (y, )h скаляр купайтма ва норма киритилган булсин. Соддалик учун скаляр купайтма ва норма белгиларидаги h белгисини тушириб колдирамиз.
Hh фазода ишловчи D-оператор мусбат аникланган деб айтилади, агар барча y Hh учун (Dy,y)>0 булса. Агар D узига кушма ва мусбат аникланган булса, унда нормани киритиш мумкин. Бундай норма, D оператори хосил килган энергетик норма деб айтилади. Келгусида ; D-мусбат (D-номанфий, яъни ) эканлигини билдиради. Hh хакикий фазо деб хисоблаймиз.
2-теорема Фараз киламиз (3)- тенгламадаги А оператор узига кушма , мусбат ва n га боглик булмасин.
Агар
(20)
оператор тенгсизлик бажарилса, унда (3)- схема бошлангич берилганларга нисбатан текис тургун булиб, (11)- биржинсли тенглама ечими учун
(21)
бахо уринлидир.
Исбот. каби белгилаб (11) тенгламани yt га скаляр купайтирамиз. Унда

айниятни хосил киламиз. Бу айниятни оддий шакл узгартириш бажариб
(22)
куринишда ёзиш мумкин.

булгани учун (22)ни
(23)
куринишда ёзиш мумкин.
Бундан сунг А операторнинг узига кушмалигидан, n га боглик эмаслигидан ва мусбатлигидан фойдаланиб

Бундан ва (23) – дан

айниятга келамиз.
(20) – шартдан

тенгсизликни хосил киламиз,
Ш
у сабабли (24) га асосан (11) – тенглама ечими учун


тенгсизлик уринли булади. Бу (21) тенгсизлик билан бир хил. (2)- теорема исбот булди.
3-теорема. 2-теоремада А операторга куйилган шартлар билан

тенгсизликдан (11)- тенглама ечими учун (21)- бахо келиб чикади. Теорема худди 2-теорема каби исбот килинади.
Бу ерда биз , яъни (20) шартни хисобга олдик 2 ва 3 теоремалар конкрет икки катламли айирмали схемалар холида тургунликни тадкик этиш учун куйидаги коидага амал килиш лозимлигига имкон беради. Энг аввал (3) схемани каноник куринишга келтириш керак ва А,В операторларни аниклаш лозим. Ундан сунг А оператор хоссаларини аниклаш керак. Агар бу оператор мусбат, узига кушма ва n га боглик булмаса, унда (20) шартнинг бажарилишини текшириш керак. (20) шарт ва h га чеклар куяди. Бу чеклар айирмали схеманинг тур шарти деб айтилади.

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish