23 Маъруза Айирмали схемаларнинг тургунлик назарияси


). Айирмали схемаларнинг тургунлиги



Download 0,52 Mb.
bet3/5
Sana18.04.2022
Hajmi0,52 Mb.
#562016
1   2   3   4   5
Bog'liq
маъруза23 Айирмали схемаларнинг тур²унлик назарияси

2). Айирмали схемаларнинг тургунлиги.
Стационар масалалар холидагидек (3)- айирмали схема коррект деб айтилади, агар yn=yh ,(tn) ечим: а) мавжуд, б) ягона, в) n ва y0 бошлангич берилганларга ва h га нисбатан текис узлуксиз боглик булса.
Келгусида хамма вакт B-1 оператор мавжуд деб хисоблаймиз (агар B=Bh, (tn) булса B-1, ,h, tn ларнинг хар бир мумкин булган кийматларида мавжуд).
Тургунликнинг катъий таърифини берамиз. Hh фазода y(tn) Hh ечимни улчаш учун ||.||1h ва (tn) ни улчаш учун ||.||2h нормалар берилган деб хисоблаймиз.
1-таъриф Агар h, ,n ларга боглик булмаган M1>0 , M2>0 константалар мавжуд булиб, ихтиёрий h , Hh унг томонлар ва ихтиёрий y0 Hh бошлангич берилганлар учун (3)- тенглама ечими учун
(10)
бахолар уринли булса, (3)- айирмали схема тургун деб айтилади. (10)- тенгсизлик оркали ифодаланган тургунлик унг томон ва бошлангич берилганларга нисбатан тургунлик деб айтилади. Худди шундай, унг томонга нисбатан тургунлик ва бошлангич берилганларга нисбатан тургунлик тушунчалари хам ишлатилади.
Бир жинсли
(11)
y0 Hh берилган тенгламани караймиз.
2-таъриф. (3)- айирмали схема бошлангич берилганларга нисбатан тургун деб айтилади, агар n, - ларга боглик булмаган шундай M1 мавжуд булиб хар кандай y0 Hh бошлангич берилганлар учун (11)- тенглама ечими учун
(12)
уринли булса.
Энди бир жинсли булмаган, лекин бошлангич шартлари нолга тенг булган (3)- тенгламани караймиз:
(13)
3-таъриф. (3) - айирмали схема унг томонга нисбатан тургун деб айтилади, агар h, n, ларга боглик булмаган шундай M2>0 доимий сон мавжуд булсаки, хар кандай учун (13) тенглама ечими учун
(14)
бахо уринли булса.
Айирмали схема чизикли булганлиги учун, унг томонга ва бошлангич берилганларга нисбатан бир вактда тургун булишидан унинг 1- таъриф маъносидаги тургунлиги келиб чикади.
4-таъриф. (3) - айирмали схема бошланuгич берилганларга нисбатан текис тургун деб айтилади, агар шундай h, n, ларга боглик булмаган >0 ва M1>0 доимий сонлар мавжуд булиб ихтиёрий n = 0, 1,...,K-1 , K>1, ва барча yn Hh лар учун (11) - биржинсли тенглама ечими yn+1 учун ,
(15)
бахо уринли булса.
Айирмали схемалар назариясида константа сифатида =1, =1+c0 ёки = ec0 , h, , n - га богликмас кийматлардан бири олинади. Масалан, агар, =ec0 булса, унда n=ec0 n =ec0tn ec0T , яъни М=ec0Т T =К
(11) - биржинсли тенгламани
(16)
куринишда ёзамиз.
Бунда
S=E- B-1A, (17)
(3) - схеманинг утиш оператори деб айтилади. y0 Hh ихтиёрий булганлиги учун бошлангич берилганлар буйича (15) тургунлик шарти S оператор нормасининг доимий сон билан чегараланганлигига эквивалентдир:
(18)
S оператор n-га боглик булиши мумкин. Келгусида n-нинг мумкин булган кийматлари деб, шундай n=1,2,...,K-1 сонларга айтамизки K =T булсин. Бунда T>0 берилган сон 0 , K интилади.
1-теорема. Фараз киламиз (3)-схема ||.||1h нормада бошлангич берилганлар буйича текис тургун булсин. Ундан (3)- схема унг томон буйича хам тургун булиб, унинг ечими учун (10) бахо уринлидир. Бунда ва M2=M1T.
Исбот. (3) - тенгламани n=j учун

куринишда ёзиб оламиз ва учбурчак тенгсизлигини куллаймиз:

Бу тенгсизликни бир неча марта куллаб
(19)
тенгсизликни хосил киламиз.
Бошлагич берилганларга нисбатан текис тургунлик шартига кура , барча мумкин булган n учун , хусусий холда этамиз. Шунинг учун (19)- баходан

бахога эга буламиз. Исботни тугал булиши учун,

тенгсизлик уринли эканлигини курамиз. 1 - теоремани инобатга олсак, айирмали схемаларни бошлангич берилганлар буйича тургунлигини тадкик этиш билан чегараланиш кифоядир. Биз (15) - бахо, =1 булган холни караймиз.

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish