2-оралиқ назорат Ўзбекистонда узлуксиз таълим тизими (тартибли кетма-кетликдаги) турларини айтинг?


Педагогиканинг ривожланиш қайси даврдан бошланади?



Download 25,44 Kb.
bet5/11
Sana23.02.2022
Hajmi25,44 Kb.
#119208
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Ravshanov Javohir Turk nems

9.Педагогиканинг ривожланиш қайси даврдан бошланади?
1.Мустақиллик давридан. 2.Социализм ва капитализм даврларида бошланган. 3.Феодализим давридан. 4.Ибтидоий даврдан

Изох: Aслини айтганда, таълим-тарбия кишилик жамияти пайдо бўлганидан буён мавжуддир. Ибтидоий жамоа даврида таълим-тарбияга куйидагилар кирган. Яшаш учун зарур бўлган махсулотларни қўлга киритиш жараёнида ёш авлодга тўпланган кўникма ва малакалар бериб борилган: ўғил болалар жуда эрта эркаклар билан хар хил овларга боришар эди, қизлар озиқ-овқат тайёрлашга, идиш-товоқ, коплар тайёрлашга ёрдам берар эдилар. Тарбия бевосита мехнат билан боғлиқ холда бериб борилган.




10.Дидактиканинг ривожланишига катта хисса қўшган олимлар
1.Форобий, Ибн Сино, Абу Райхон Беруний.
2.Я.А.Коменский, И.Г. Песталоцци, А. Дистервег
3.Ж.Ж.Руссо, К.Д.Ушинский А.С.Макаренко
4.Амир Темур, Улуғбек, Бобур

Изох: Яқин ва Ўрта Шарқда Хоразмий, Киндий, Форобий, Беруний, Ибн Сино, Умар Хайём каби мутафаккирлар илмий дидактикага асос солган бўлсалар, Ян Амос Коменский, швейцариялик педагог И.Г. Песталоцци, немис педагоги А. Дистервеглар Европада дидактиканинг ривожланишига катта хисса қўшдилар. Дидактика тушунчасини Ян Амос Коменский (1592-1670) хам «Хаммага хамма нарсани ўқитишнинг универсал санъати ифодаланган буюк дидактика» номли асарида ўз фикр-мулохазаларини ифодалаган. У дидактика фақат ўқитиш санъатидагина эмас, балки тарбиялаш санъатидан хам иборатлигини қайд қилган. Ва тарбия хар томонлама ахлоқийлик йўналишидаги феъл-атворни шакллантиришининг зарур шарти эканини хам ўқтирган.


Унинг бу борадаги фикр-мулохазалари 1657 йилда нашр этилган «Хаммага хамма нарсани ўқитишнинг унверсал санъати ифодаланган буюк дидактика» номли асарида баён қилинган.
Дидактикани юқоридагича тушуниш XIX аср бошигача, яъни таниқли немис педагоги ва файласуфи Иоган Генрих Гербарт (1776—1841) дидактиканинг асосий назариясини ишлаб чиққунича давом этган. Бинобарин у дидактикани педагогикага бўйсунадиган тарбияловчи таълимнинг яхлит ва зиддиятсиз назарияси сифатида талқин қилади.

Download 25,44 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish