2 Халқаро илмий-амалий конференция материаллари. Педагогик инновациялар, касб-ҳунар таълими бошқарув ҳамда педагог кадрларни қайта тайёрлаш ва уларни малакасини ошириш институти, 2020 йил, 424 бет



Download 9,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet238/352
Sana20.06.2022
Hajmi9,19 Mb.
#686165
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   352
Bog'liq
Профессионал

Ключевые слова:
профессиональное образование, организационная структура, будущий 
учитель, современный, инновационный, высшее образование, деятельность, направление, 
информатика, творческое, направление, учебно-методическое, организационно-педагогическое, 
система, динамическая система, система частей, модель, образование, технологии, информация, 
связь, систематизация. 
Abstract:
The article deals with the issue of scientific and methodological adaptation of the 
development of an organizational and structural model of training. 
The article can be used by those who deal with the problems of optimizing the training of future 
specialists. 
Keywords: 
vocational education, organizational structure, future teacher, modern, innovative, higher 
education, activity, direction, informatics, creative, direction, educational and methodological, organizational 
and pedagogical, system, dynamic system, system of parts, model, education, technology, information, 
communication, systematization. 
Замонавий олий таълим тизимидаги таълим - тарбия жараёни ҳам бўлажак мутахассисларни 
инновацион касбий фаолиятларини такомиллаш-тиришга ва уларга мос ижодкорлигини 
ривожлантиришга қаратилган бўлади ва булар эса бўлажак мутахассислардан сезиш қобиляти 
шаклланганлигига дидактик асос бўлиб, унга бериладиган кучли эътибор бўлажак мутахас-сиснинг 
инновацион ривожланганлигини таъминлай олади. 
Бу бевосита бўлажак ўқитувчиларни 5330200 - Информатика ва ахборот технологиялари 
йўналиши бўйича тайёрланадиган БКТЎдаги ижодий йўналганлик, янгиликни сезиш қобиляти ва 
кўникмаси ҳамда инновацион ривожланганликларни шаклланганлигини амалга оширишда ниҳоятда 
аҳамиятлидир. Шу сабабли ҳам ҳозирда замонавий БКТЎни тайёрлашнинг ўқув - методик, ташкилий 
педагогик, ахборотли - инстурмен-тал, дастурий - методик, дастурий - ускунавий, ўқув - дастурий 
дидактик таъминотларни тайёрлаш жараёнларини ахборотлаштириш савияси юқорилиги номоён 
бўлмоқда. Бу олий таълим тизимида қаралаётган йўналишдаги бўлажак мутахассисларнинг 
инновацион фаолиятга тайёргарли-гини шакллантириш ва уни такомиллаштиришга асосланган 
тадқиқот ишларини касб таълимидаги ўта долзарб муаммоларидан биридир, деб қайд этишга муҳим 
дидактик асосдир.
Маълумки, мукаммал илмий - методик таъминот ва замонавий техноло-гияларга асосланиб 
танланган инновацион фаолият таълим берувчи амалий фаолияти самарадорлигини, таълим 


298 
олувчиларнинг шахсий ривожланишини ва ўқув юртлари таълим интеллектуал салоҳиятини 
сезиларли даражада оширади.
Демак, БКТЎни тайёрлаш жараёнида қўлланиладиган инновацион фаолият уларни касбий 
фаолиятига тайёрлашни такомиллаштиришга ижобий таъсир қилар экан. Ушбу соҳада олиб борган 
кузатишларимиз 
таҳлиллари 
ва 
изланишларимиз 
натижаларнинг 
кўрсатишича 
бундай 
такомиллаштириш ишларини амалга ошириш йўлларини қуйидаги йўналишларда олиб 
борилганлигига гувоҳ бўлдик: 
- интерфаол методлар ишлаб чиқиш ва улардан кенг фойдаланиш негизида бўлажак 
ўқитувчиларни инновацион фаолиятга тайёрлаш; 
- таълим жараёнинг АТМни ишлаб чиқиш, хусусан таълим жараёнида ахборот-
коммуникацион технологиялардан кенг фойдаланган ҳолда бўлажак ўқитувчиларни касбий 
фаолиятга тайёрлаш; 
- “Мақсадлар иеарархияси” технологияси асосидаги интерфаол техно-логиялардан кенг 
фойдаланишга асосланиб бўлажак ўқитувчиларни тайёр-лашни такомиллаштириш; 
- педагогик квалиметрияга асосланган инновацион технологиялар негизида бўлажак 
мутахассисларни тайёрлашни такомиллаштириш; 
- интеллектуаллаштирилган технологик хариталар ва ўқитиш тизим-лари негизида бўлажак 
ўқитувчиларни инновацион фаолиятга тайёрлаш ва шу кабилар. 
Тизимларни ташкилий - тузилмавий жиҳатдан тадқиқ этиш эса жараён ва ходисалар 
кечишини моделлаш тадқиқот усули ёрдамида хал этилади. Бундай муаммолар таълимда бирор ўқув 
жараёнини ёки мавзуни ўзида акс эттирувчи тизим сифатида ва фаолиятида бўлажак ўқитувчиларни 
касбий фаолиятга тайёрлашларни моделлаш методлари ёрдамида хал этилади ва улар ёрдамида 
қаралаётган жараённи ўзлаштиришнинг дидактик асоси яратилади. Моделлаш методининг яна бир 
аҳамиятли томони шундаки, унинг ёрдамида таълим олувчилар фақатгина янгиликни билибгина 
қолмасдан, балки билимларни ривожлантириш имконига ҳам эга бўлади ва айниқса, билимларни 
ўқитиш ва тарқатишда ҳам ишончли дидактик асосдир. Шу сабабли ҳам динамик тизимлардан 
амалий фаолиятда фойдаланишда уларнинг ташкилий - тузлмавий моделини мукаммал тадқиқ қилиш 
қаралаётган муаммога оид ишончли ва асосли ечимни қўлга киритишга кенг имкониятлар яратади, 
деган фикрга келиш мумкин. Бунга сабаб, ташкилий-тузлмавий модел қаралаётган жараёндаги 
элементлар - кўрсаткичлар ва улар негизида шакллантириладиган қисм тизимлар орасидаги 
боғлиқликлар (қонуниятлар) характерини тўлиқ очиб беришга кенг имкониятлар яратади. Ушбу 
ҳолатда жараёнларни моделлаштиришнинг аниқлиги ва мувофақияти таълим жараёнини ва БКТЎни 
инновацион фаолиятга тайёрлаш жараёнини, уларнинг ўзига хос хусусятларини ҳамда улар орасидаги 
боғланишни тасвирлаш аниқлиги билангина белгиланади. Умуман олганда моделлаш тадқиқот усули 
доимо қаралаётган объектни (муаммонинг қўйилишини) аниқ тарифлашни назарда тутади ва у 
орқали бирор жараён (таълим, бўлажак мутахассисларни касбга тайёрлаш ва шу кабилар) ҳақидаги 
эмпирик ҳамда инттелектуал тасаввурлар аниқ шакллантирилади ҳамда улар асосида қаралаётган 
жараёнларнинг кечишини олдиндан айтиб берилади ҳамда бу билан моделларнинг қўлланилиш 
чегарасини текшириш ва аниқлаш имконияти ҳам яратилади.
Юқорида келтирилган маълумотлар: бўлажак ўқитувчиларни иннова-цион фаолиятга 
тайёрлашнинг долзарблиги ва уларнинг асосий йўналиш-лари, таълим жараёни ва бўлажак 
мутахассисларни динамик тизим сифатида ифодаланишлари, динамик тизимларнинг ташкилий - 
тузилмавий кўриниш-ларининг илмий - методик жиҳатдан асосланишлари ва уларни моделлашти-
ришларнинг имкониятлари (афзалликлари)га асосланиб қайд этиш мумкинки, БКТЎни инновацион 
фаолиятга тайёрлашни ташкилий - тузилмавий модел-лар ёрдамида амалга ошириш мумкин. 
Ушбу соҳада олиб борган изланишларимиз БКТЎни инновацион фаолиятга тайёрлашнинг 
ташкилий - тузилмавий моделини 1 - расмдагидек қилиб ифодалаш имконини берди ва бу модел АТМда 
БКТЎни инновацион фаолиятга тайёрлашдаги таълим мазмунини шакллантиришга ҳамда уларни 
амалиётга жорий этишнинг инновацион методикаси ва технологиясини ишлаб чиқишга кенг имкониятлар 
яратади (ишончли дидактик асос бўлади).


299

– 
ра
см
. А
Т
Мда
Б
К
Т
Ўн
и 
ин
но
ва
ци
он
ф
ао
ли
ятг
а 
та
йё
рл
аш
ни
нг
та
ш
ки
ли
й 

ту
зи
лм
ав
ий
м
оде
ли
.
Кре
ат
ив
ахб
орот
ла
р 
м
уҳит
и 
А
нъа
на
вий
та
ълим 
тиз
ими
И
лм
-фа
н 
ю
ту
қла
ри
А
Т
Мд
а 
Б
К
Т
Ўн
и 
та
йё
рл
аш
ни
нг
и
лм
ий
м
ето
ди
к 
та
ъм
ин
оти
И
лм
ий

ето
ди
к 
та
ъм
ин
отн
и 
та
ко
м
ил
ла
ш
ти
ри
ш
И
лм
ий

ето
ди
к 
та
ъм
и-
но
тн
и 
жо
ри
й 
эти
ш
ни
нг
ди
да
кти
к 
ас
ос
ла
ри
Р
ежа
ла
ш
ти
ри
лг
ан
та
ъл
им
га
о
ид 
А
Т
М
И
нн
ова
ци
он
ғ
оя
ла
р 
м
ар
ка
зи
Б
К
Т
Ўн
и 
ин
но
ва
ци
он
ф
ао
ли
ятг
а 
та
йё
рл
аш
ни
нг
ас
ос
ло
вч
и 
бо
сқ
ич
и
Т
аълим 
сифа
тин
ин
г 
ас
ос
ий
т
аш
ки
л 
эт
ув
чила
ри
И
ннов
аци
он 
фа
олия
тни
нг
ф
унк
ци
она
л 
комп
оне
нт
ла
ри

Download 9,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   352




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish