2-боб. ТЎпламлар ва муносабатлар



Download 0,75 Mb.
bet21/29
Sana14.06.2022
Hajmi0,75 Mb.
#668012
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   29
Масалан:
жадвал, А={ a, b, c } тўпламни В={ 1, 7, 8, 9, 2 } тўпламга қандай аксланганлигини ифодалаган бўлиб, бунда f(a)=1, f(b)=7, f(c)=8, Dom f ={ a, b, c }, Im f= { 1, 7, 8 }.


МИСОЛЛАР:
1. А тўплам аудиториядаги студентлар тўплами, В тўплам эса шу аудиториядаги столлар тўплами бўлсин ва ҳар бир студент албатта битта стол олдида ўтирсин. Агар бунда «х студент, у стол олдида ўтирибди» мослигини қарасак уни акслантиришни таърифини қаноатлантиришини кўрамиз.Бу акслантиришда, аудиториядаги столлар барчаси олдида студентлар ўтирган бўлса, у ҳолда В тўпламнинг ҳар бир элементини прообрази фақат битта, агар бирорта стол олдида студент ўтирмаган бўлмаса, В тўпламнинг бу элементини прообрази мавжуд бўлмайди.
2. А ва В тўпламлар натурал сонлар N тўпламидан иборат бўлсин.
« х соннинг ўнли ёзуви у та рақамдан иборат» мослиги N тўпламни N тўпламга f акслантиришни ифодалайди. Бунда 1 сонини прообразлари 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 сонлардан иборат бўлади.Бошқача қилиб айтганда
f-1(1)={1,2,3,4,5,6,7,8,9},(Мустақил 2 сонини прообразларини аниқланг).
3. А тўплам квадратлар, В эса айланалар тўплами бўлсин. Ҳар бир А тўпламдаги квадратга, шу квадратга ички чизилган айланана мос қўяйлик. Равшанки бу мослик акслантиришни аниқлайди. Бу акслантиришдаги ҳар бир В тўпламдаги айланага чексиз кўп квадрат мос келади.
4. у=2х2+1 тенглик барча ҳақиқий сонлар R тўпламини яна ҳақиқий сонлар R тўпламига акслантиради.
Юқорида келтирилган мисолларнинг биринчисида f қоида « ҳар бир студентга, ўша студент олдида ўтирган столни», иккинчисида «ҳар бир сонга, шу сонни ташкил этган рақамлар сони», учинчи мисолда « ҳар бир квадратга ички чизилган айланани», тўртинчи мисолда « ҳар бир х сонига 2х2+1 сонини» мос қўйилишини англатади.
Икки f ва  функциялар тўплам маъносида ўзаро тенг бўлсалар, уларни ўзаро тенг функциялар дейилади. Бошқача қилиб айтганда, f : АВ ва  : СD акслантиришлар учун, А=С, B=D аниқланган ва х А, f(x)=(x) ўринли бўлсалар, уларни ўзаро тенг акслантиришлар дейилади.
Акслантиришлар жараёнида образларни ва прообразларни у ёки бу хоссаларига қараб, акслантиришлар асосан ичига, устига(суръектив), инъектив (ичиги ўзаро бир қийматли) ва биъектив (устига ўзаро бирқийматли акслантириш )акслантиришларга бўлинади.

Download 0,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish