2-блок 1-савол: Утиш даври(1991-2000йй.) асосий реалликлари ва Узбекистон миллий давлатчилиги асослари


(Ислохотлар биринчи боскичининг асосий якунлари хакида.)



Download 0,69 Mb.
bet15/27
Sana24.02.2022
Hajmi0,69 Mb.
#212022
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   27
Bog'liq
2-блок

(Ислохотлар биринчи боскичининг асосий якунлари хакида.)

Ислохотлар йулининг изчиллик билан амалга оширилиши иктисодётни кайта куриш, уни эркинлаштириш ва жахонхамжамияти учун очиш сохасида сезиларли натижалар берди. хужалик юритишнинг бозор механизмига утиш учун чинакам шарт-шароит яратилди.


Ислохотлар биринчи боскичининг энг мухитм якунларидан бири: ислохотлар йулидан аник максадни кузлаб ва боскичма-боскич илгарилаб бориш куп укладли иктисодиёт негизларини, бозор инфраструктураси хамда валюта бозорини, шунингдек ижтимоий йуналтирилган бозор иктисодиётини шакллантиришнинг бошка энг мухим жихатларини таркиб топтириш имконини берганлиги булди.
Шунингдек, ислох килишнинг биринчи боскичи максадларини белгилаш чогида иктисодий тангликка бархам бериш, иктисодий ва молиявий баркарорликка эришиш вазифалари устувор йуналишлар жумласига киритилган эди. Бу вазифани бугунги кунда муваффакиятли хал этилди. Иктисодиётдаги кучайиб бораётган пасайишни, етакчи, таркибий жихатдан хал килувчи тармокларда ишлаб чикариш хажмининг камайишини тухтатиб колишга эришилди. Бюджетни ва пул муомаласини баркарорлаштиришга, пулнинг кадрсизланиши даражасини анча кискартириш, ахоли турмуш даражаси кескин пасайишининг олдини олишга муваффак булинди.
Мустакилликнинг дастлабки йилларида биз сиёсий ва давлат етуклиги, уз такдиримизни узимиз мустакил равишда хал килиш кобилиятига эгалигини, уз мустакиллигимизни, уз озодлишимизни химоя кила олиш лаёкатига эгалигимиз буйича имтихон утдик. Биз иктисодий ислохотлар утказиш сохасида уз стратегиямизни ишлаб чикиб, уни амалга оширишга киришар эканмиз дастлабки боскичда хам, Россия, Украина, Белорусга нисбатан нокулай шароитда эканлигини холисона бахолай олдик. Аммо бундай ахвол ислохотларга булган ишончимизни сундира олмади. Аксинча, бутун куч-гайратимизни ва ички резервларимизни сафарбар килишимизни талаб этди, уткир ижтимоий ва иктисодий муоммаларни хал этишнинг энг кулай йулларини излашга мажбур килди.
Бозор йулига утиш сохасидаги уз иктисодий сиёсатининг марказига нархларни ва ташки савдони тезрок эркинлаштириш масалаларини куйдилар. Пулнинг кадрсизланишидан иборат тобора кучайиб бораётган муоммаларни хал килишни эса амалда анчайин каттик кул пул-молия сиёсатини утказиш билан боглик деб билдилар. Ислохотларнинг илк боскичи давомидаги умумиктисодий вазият нархларни эркинлаштиришнинг кучли таъсири остида кечди. 1994 йил охирига келиб эркин бозор нархларига утиш жараёни асосан нихоясига етди. Деярли барча турдаги саноат махсулотларига, озик-овкат ва ноозик-овкат молларига эркин шартнома нархлари белгиланди. 1995 йилда пулнинг пинхоний кадрсизланишига сабаб булиши мумкин булган омилларга бархам берилди.
Нархларнинг эркинлаштирилиши шароитида пулнинг кадрсизланиши даражасининг пасайиши утказилаётган иктисодий сиёсатнинг яккол ва салмокли натижаси дейиш мумкин. пулнинг кадрсизланишига карши кураш бобида кулга киритилган ютукларни мустахкамлаш якин келажакдаги энг мухим вазифалардан биридир.
Муассасалар ва тизимларни кайта тузишнинг асосий ислохотчиси булиш давлатнинг пухта уйлаб амалга ошираётган бошкарувчилик сиёсати Узбекистонда нисбатан иктисодий баркарорликка эришишда хал килувчи ахамиятга эга булди. Шу билан бирга босиб утилган боскичдан баъзи сабоклар хам чикардикки, бозор иктисодиёти сари бундан буён киладиган харакатимизда уларни хисобга олиш зарур. кабул килинаётган карорларнинг натижаларини доимий равишда кузатиб бориш ва иктисодиётни ислох килишнинг асосий йуналишларини амалга ошириш усулларига йул-йулакай тегишли тузатишлар киритиш оркали барча марказий иктисодий идораларнинг ишини бир-бирига мувофиклаштириш зарурлиги англаб етилганлиги 1-нчи боскич берган мухим сабок булди. Иктисодий баркарорликка эришиш билан бирга ахолини ижтимоий химоя килиш тадбирлари курилганлиги республикада баркарор ижтимоий сиёсий вазиятни таъминлаш имконини берди. Ижтимоий куллаб-кувватлаш мамлакатимиз мустакиллигини урнатиш ва мустахкамлаш, миллий узлигини англашни тиклаш, тил ва миллий анъаналарни саклаб колиш хамда ривожлантириш, шу ерда яшаб турган бошка миллатларга мансуб кишиларнинг ижтимоий хукуклари ва кафолатларини таъминлаш, жамият маънавиятини ривожлантиришга йуналтирилган сиёсий тадбирлар мажмуи билан биргаликда амалга оширилди. Мустакил Узбекистоннинг сиёсий хусусияти унинг баркарорлигида, турли сиёсий окимларнинг ижобий тарзда узаро хамжихат булиб харакат килишида, синфий, ижтимоий ва диний белгиларига караб бир-бирига карама-карши турган турли сиёсий гурухларга булинишнинг йуклигида намоён булмокда. Инсон хукукларига тула мувофик келадиган ижтимоий-сиёсий тизим барпо килинмокда. Тоталитар якка партиявийлик тизимидан, ижтимоий сиёсат давлат монополиясидан бутунлай воз кечдик.Сиёсий куп партиявийлик йулидан дастлабки кадамлар куйилди, бу асосий конун Конституцияда мустахкамланган булиб, унинг асосида илк бор олий хокимият ргани - Олий Мажлис сайлов булиб утди. Бизнинг жамиятимиз демократик курилишнинг яна бир мураккаб вазифасини шараф билан уддалади. Хукукий ва фукаролик етуклиги, ижтимоий-сиёсий баркарорликнинг янги, янада юкорирок погонасига кутарилди.
Фукароларнинг махаллий узини-узи бошкарувига конун асосида берилган хукук ва эркинликлардан фойдаланиш баркарорликни мустахкамлашга, давлат ишларини ахолининг эхтиёжлари, кайфиятлари билан мувофик холда олиб боришга самарали таъсир курсатмокда. Ислох килишнинг ижтимоий сиёсий ва иктисодий томонлари узаро боглик булиб, бир бутунни ташкил килиши бизнинг янгиланиш ва тараккиёт йулимизнинг энг мухим ютуги, ишлаб чиккан бозор иктисодиётига утиш моделининг амалда руёбга чикишидир. Бинобарин биз иктисодий, ижтимоий-сиёсий баркарорликни мана шу йулнинг стратегик якуни деб биламиз.


21-савол: Бюджет сиёсати ва унинг ўзига хос хусусиятлари

Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish