1.Ўзбекистон тарихи фанининг предмети, назарий – методологик асослари, манбалари ва аҳамияти



Download 1,79 Mb.
bet41/124
Sana29.04.2022
Hajmi1,79 Mb.
#593426
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   124
Bog'liq
тарих янги

61.Хива хонлигининг ташкил топиши.
1505 йилда Шайбонийхон кушинлари Хоразмни босиб олди. Хокимият узбек сулоласининг шайбонийларга кушган шахобчаси келид. Шу вактдан бошлаб, мустакил Хива хонлиги ташкил топди. Хива хонлиги тарихига Хоразмдан ташкари Мангишлок, Хоразм, Балконтоги, Дехистон, Узбой ва Шимолий Хуросон ерлари хам кирар эди. Бу ерларда асосан туркманлар яшар эдилар. XVII асрнинг 2-чи ярмида Хива хонлари Бухоро хонлигига карши, бир неча марта юриш харбий юришлар килди. Шу билан бир вактда улар Хива хонларидан хукмронлиги кутилишга харакат килаётган туркманларга ва Хуросонга карши хам уриш харакатларини олиб борди. Хива хонлигининг ахолиси узбеклардан ташкил топган булиб, улар дехкончилик ва хунармандчилик билан шугулланар эди. Кабила бошликлари суюргон бериши натижасида ахолидан асосий кисми уларга норози эди. Улар жамоат бинолари курилишини текинга ишлаб беришга мажбур эдилар. Хонликда ахолининг яна 1 гурухини чорвачилик ва кисман дехкончилик билан машхул булган туркманлар ташкил килади. Хонлар туркманларни шавкатсиз эзар эдилар. Ахолининг учинчиси 1 гурухи кучманчи узбеклар булиб, улар асосан чорвачилик билан шугулланади. Дехкончиликда асосан бугдой ва арпа экилади. Богдорчилик, пиллачилик хам ривожланган эди. XVI асрда Амударё ирмоги дарёликнинг суви куриб колди. Урганч Вазир шахарларида сув етишмай колди. Натижада пойтахт Хива шахарга кучирилди. Мехнаткашлар оммасининг кучи билан Пук, Янгиарик, Тошлиёрмиш каби каналлар казилди. Хонликдаги ерлар бир неча хил булган. Хонга карашли мулк ерлар, вакф ерлар давлат ерлари дехконларнинг агар шароитида ижорага бериш дехконлар ва бу ерлардан фойдаланганлар учун солик тулаганлар. Бундан ташкари, закот хам олинган. Катта ер эгаларнинг ерларини уларга карашли буладиган дехконлар, шунингдек куллар ишлаб борпарди. Бойлар истаган пайтда дехконни сув ва ердан махкум кила оларди. У хирожнинг микдорини ихтиёрий 10 дан 2 улушича куйиб ташлайверадилар. Хирождан ташкари яна бир мустах кушимча соликлар жорий этилган эди.
62. Хива хонлиги(XVI-XVIII аср ўрталари).
1505 йилда Шайбонийхон кушинлари Хоразмни босиб олди. Хокимият узбек сулоласининг шайбонийларга кушган шахобчаси келид. Шу вактдан бошлаб, мустакил Хива хонлиги ташкил топди. Хива хонлиги тарихига Хоразмдан ташкари Мангишлок, Хоразм, Балконтоги, Дехистон, Узбой ва Шимолий Хуросон ерлари хам кирар эди. Бу ерларда асосан туркманлар яшар эдилар. XVII асрнинг 2-чи ярмида Хива хонлари Бухоро хонлигига карши, бир неча марта юриш харбий юришлар килди. Шу билан бир вактда улар Хива хонларидан хукмронлиги кутилишга харакат килаётган туркманларга ва Хуросонга карши хам уриш харакатларини олиб борди. Хива хонлигининг ахолиси узбеклардан ташкил топган булиб, улар дехкончилик ва хунармандчилик билан шугулланар эди. Кабила бошликлари суюргон бериши натижасида ахолидан асосий кисми уларга норози эди. Улар жамоат бинолари курилишини текинга ишлаб беришга мажбур эдилар. Хонликда ахолининг яна 1 гурухини чорвачилик ва кисман дехкончилик билан машхул булган туркманлар ташкил килади. Хонлар туркманларни шавкатсиз эзар эдилар. Ахолининг учинчиси 1 гурухи кучманчи узбеклар булиб, улар асосан чорвачилик билан шугулланади. Дехкончиликда асосан бугдой ва арпа экилади. Богдорчилик, пиллачилик хам ривожланган эди. XVI асрда Амударё ирмоги дарёликнинг суви куриб колди. Урганч Вазир шахарларида сув етишмай колди. Натижада пойтахт Хива шахарга кучирилди. Мехнаткашлар оммасининг кучи билан Пук, Янгиарик, Тошлиёрмиш каби каналлар казилди. Хонликдаги ерлар бир неча хил булган. Хонга карашли мулк ерлар, вакф ерлар давлат ерлари дехконларнинг агар шароитида ижорага бериш дехконлар ва бу ерлардан фойдаланганлар учун солик тулаганлар. Бундан ташкари, закот хам олинган. Катта ер эгаларнинг ерларини уларга карашли буладиган дехконлар, шунингдек куллар ишлаб борпарди. Бойлар истаган пайтда дехконни сув ва ердан махкум кила оларди. У хирожнинг микдорини ихтиёрий 10 дан 2 улушича куйиб ташлайверадилар. Хирождан ташкари яна бир мустах кушимча соликлар жорий этилган эди.
Xorazm hududida 1512 yilda mustaqil Xiva xonligi vujudga keldi. Unga Shayboniy urug'idan bo'lgan Zlbarsxon (1512-1525 yillar) asos soldi. Zlbarsxon vafotidan keyin Xiva xonlari tez-tez almashinib turdi. O'zaro urushlar va hukmdorlarning tez-tez almashinib turishi natijasida bu davrda Xorazm hali markazlashgan davlat darajasiga etmagan edi. Viloyat hokimlari o'zlarini mustaqil hisoblashar edilar va dashti qipchoq sultonlariga bo'ysunishdan bosh tortardilar.
Zlbarsning beshinchi vorisi bo'lmish Avaneshxon (1537) hukmronligi davrida Xorazm xonligini Shayboniy Ubaydullaxon bosib oldi. Biroq 1538 yili Xorazm Avaneshxon tarafdorlari tomonidan ozod qilindi.
Najim Sulton (1558-1602) davrida Xorazmni tobe qilishga urinish 1575 yilda yana takrorlandi. Nihoyat 1593 yilda Abdullaxon Xorazmni egalladi. Lekin 1598 yili Abdullaxonning vafoti natijasida Xorazm o'z mustaqilligiga o’zil-kesil erishdi.
Ammo shu davrlarda Xorazm chuqur inqiroz davrini o'z boshidan kechirdi. Savdo-sotiqning arzimas darajada ekanligi shahar hayotini sustrivojlantirdi. Bu jarayon XVII-XVIII asr boshlarida ham davom etdi. Xorazmning siyosiy va iqtisodiy tanazzuli haqidagi ma'lumotlar - Shajarai turk", "Shajarai-tarokima" tarixiy asarlari va Ivan Fedotov ma'lumotlarida qayd etilgan. Boshqaruvda vazir, qushbegi bilan birgalikda xon maslahatchilari inoqlarning borligi ma'muriy to’zumning juda murakkabligidan darak beradi. Xo'jalik inqirozi va feodal urushlar Xorazm vohasi madaniyatiga ham putur etkaedi.

Download 1,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish