№1–маъруза


“октава” деб аталади. А гар



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/101
Sana05.04.2022
Hajmi1,57 Mb.
#529254
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   101
Bog'liq
hayot faoliyati xavfsizligi

октава
деб аталади. А
гар:
ф

/ ф
1
=
2
3
=1,26 бўлса полоса эни октава 
полосаларнинг 1/3га тенг бўлади. 
Частоталарнинг эшитиладиган диапазони 8 та октава полосаларга 
бўлинган, улардан октава полосаларини тавсифловчилари ҳар бир полоса 
чегаравий частотасининг ўрта геометрик қийматига тенг (1-жадвал). 
 
Октава поласаларининг чегаравий частотасининг ўрта 
 геометрик қийматига 
1-жадвал 
Октава поласалар- 
нинг ўрта геомет-
рик частоталари, Гц 
63 
125 
250 
500 
1000 
2000 
4000 
8000 
Чегаравий
частоталари, Гц 
45 
90 
180 
355 
700 
1400 
2800 
5600 
90 
180 
355 
700 
1400 
2800 
5600 11200 
Спектрнинг тавсифига кўра шовқинлар 
кенг полосали
(узлуксиз 
спектр, эни бир октавадан катта) 
ва тонал
(спектрида эшитиладиган дискрет 
тонлар бор) га бўлинади. 



Шовқинлар, вақт бўйича таъсирига қараб ўзгармас ва ўзгарувчан 
турларга бўлинади.
Биринчисининг товуш даражаси 8 соатлик иш куни 
давомида кўпи билан 5 дБ А га, иккинчисида 5 дБ А дан ортиқ ўзгаради. 
Ўзгарувчанлари, ўз навбатида узлукли (вақт бўйича тебраниб туради) ва 
импульсли бўлади. 
Одам шовқинни субъектив қабул қилиши, товушнинг юқорида баѐн 
этилган тавсифларидан анча фарқ қилади, чунки эшитиш аъзоларимиз турли 
частотали товушларни турлича қабул қилади.
Одам кичик частотали товушларни, ўша жадалликдаги, лекин катта 
частотали товушларга қараганда анча паст товуш каби қабул қилади. 
Шунинг учун товушнинг баландлигини субъектив қабул қилинишини 
баҳолаш учун “баландлик даражаси” деган тушунча киритилган; у шартли 
“нол остонаси”дан бошлаб ҳисобланади. 
Баландлик даражасининг бирлиги- “фон”, частотаси 1000 Гц бўлган 
эталон товушнинг жадаллик даражалари фарқи (1Б) га мос келади. 
Шундай қилиб 1000 Гц частотада баландлик даражалари (фонлар билан 
ўлчанган) билан мос тушади. 
Ўзгармас шовқинлар бўйича меъѐрлаш чегаравий спектр бўйича 
амалга оширилади. Ўрта геометрик частотали (63,125,500,1000,2000,4000 
,8000 Гц) 8 та октава полосалари частоталаридаги товуш босимларининг 
меъѐрий даражалари жамланмаси чегаравий спектр дейилади. 
Тахминий ҳисоблар учун иш жойидаги ўзгармас (доимий) шовқиннинг 
тавсифи сифатида дБ А билан ўлчанган товуш даражасини олиш мумкин
ГОСТ бунга рухсат беради, шовқин ўлчагичнинг “А” шкаласи бўйича 
ўлчанади ва қуйидаги формула ѐрдамида ҳисобланади: 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   101




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish