17 мавзу Қўшимча маърузалар (мустақил тайёрланишда ёрдам учун)


Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари



Download 10,07 Mb.
bet57/73
Sana11.04.2022
Hajmi10,07 Mb.
#543193
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   73
Bog'liq
Sabzavot ekinlari Kasaliklari va davolash chora tadbirlari to‘g‘risida (2)

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • ЛАВЛАГИНИНГ БЎРТМА (БЎҚОҚ) КАСАЛЛИГИ
  • Бактерия илдизмевага механик жароҳатлар орқали киради. Илдизмева устида ҳар хил катталикдаги, баъзан ўзидан ҳам катта бўлган шиш ва ғуддалар ўсиб чиқади (38 расм). Уларнинг ичида бўшлиқ (кавак) лар бўлмайди. Ғуддалар илдиз билан ингичка бўйинча орқали боғланган бўлиб, уларни осон синдириб, узиб олиш мумкин. Бўртмаларнинг усти силлиқ ёки ғадир-будур, сўгаллар билан қопланган, пўк, ичи оқ рангли тўқимадан иборат; ичида каваклар ва бактериялар йўқ. Бўртмалар бактерия лавлаги меваси ҳужайраларини қичитиши ва улар тез-тез бўлиниши (гиперплазия) таъсирида ривожланади. Вегетация даврида бўртмалар чиримайди, аммо омборхоналарда сақлаш пайтида лавлаги осон чириб кетади.

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • 38 расм. Лавлагининг бўртма (бўқоқ) касаллигининг белгилари (қўзғатувчи Agrobacterium tumefaciens).

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • ЛАВЛАГИНИНГ
  • СИЛ КАСАЛЛИГИ

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • ЛАВЛАГИНИНГ СИЛ КАСАЛЛИГИ
  • Касалликни Xanthomonas сampestris pv. beticola бактерияси қўзғатади.
  • Касаллик ташқи кўринишидан бўқоққа ўхшайди ва у кўп мамлакатларда, жумладан Ўзбекистонда ҳам қайд этилган, далада кам учрайди. Хўраки ҳамда қанд лавлаги зарарланади.
  • Мевалар устида бўртмалар ўсиб чиқади, аммо Agrobacterium tumefaciens қўзғатадиган бўқоқ шишларидан фарқли ўлароқ, уларнинг остки қисми кенг, усти кучли ғадир-будур, ранги анча тўқроқ ва ичи бактериялар билан тўла.

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • ЛАВЛАГИНИНГ СИЛ КАСАЛЛИГИ
  • Касаллик далада вегетация даврининг охирларида пайдо бўлади. Бўртмалар кесилса, ичида баъзи тўқималар юмшаб, чўзилувчан шилимшиқ ҳосил қилгани кўринади; сўнгра бу тўқималар қўнғир тус олиб, чирийди, каваклар ҳосил бўлади. Иккиламчи микроорганизмлар чиришни кучайтиради.
  • Сил билан зарарланган илдизмевалар омборхонада тез чириб кетади.
  • Бўртмалар баъзан уруғлик экинларнинг поясида ҳам пайдо бўлади, поялар ўсишдан орқада қолиб, бужмаяди.
  • Бактериялар лавлаги тўқималарига тупроқ ҳашаротлари пайдо қилган яралар орқали киради.

Download 10,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish