17 мавзу Қўшимча маърузалар (мустақил тайёрланишда ёрдам учун)


Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари



Download 10,07 Mb.
bet30/73
Sana11.04.2022
Hajmi10,07 Mb.
#543193
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   73
Bog'liq
Sabzavot ekinlari Kasaliklari va davolash chora tadbirlari to‘g‘risida (2)

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • КАРАМ ТОМИРЛАРИ БАКТЕРИОЗИ
  • Бактерия уруғ, ўсимлик қолдиқлари ва тупроқда, омборхоналарда зарарланган уруғлик карам бошларида сақланади; вегетация даврида суғориш суви, шира, шилимшиқ қурт ва нематодалар билан тарқалади; карам пашшаси зарарлаган карам бошларида бактериоз ривожланиши кучаяди. Касаллик Ўзбекистонда ҳам тарқалган.
  • Кураш чоралари бошқа сабзавот экинларининг бактериозларига қарши қўлланиладиганлари билан бир хил. Шахсий томорқага экиш учун уруғликни эзилган саримсоқ билан (100 г уруққа 25 г саримсоқ) банкада силкитиш ва кейин қуритиш орқали зарарсизлантириш мумкин.

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • КАРАМНИНГ
  • УН-ШУДРИНГ
  • ВА
  • ЗАНГ
  • КАСАЛЛИКЛАРИ

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • КАРАМНИНГ УН-ШУДРИНГ
  • ВА ЗАНГ КАСАЛЛИКЛАРИ
  • Бу касалликларни, тегишли равишда, Erysiphe cichoracearum f. brassicae аскомицет ва Puccinia isiaciae базидиомицет замбуруғлари қўзғатади. Улар Ўзбекистонда ҳам қайд этилган; занг касаллиги шу пайтгача карамда фақат Европада қайд этилганини ҳисобга олган ҳолда, Ўзбекистонда топилгани қайтадан исботланиши зарур. Бу касалликлар бизнинг мамлакатимиз шароитида экинга сезиларли зарар етказиши ҳақида хабарлар мавжуд эмас.
  • Қўзғатувчиларнинг белгилари. Erysiphe cichoracearum замбуруғининг белгилари “Картошка касалликлари” маърузасида келтирилган.
  • Puccinia isiaciae. Карамни патогеннинг эциобосқичи зарарлайди. Спермогонийлар думалоқ шаклли, рангсиз, сўнгра сарғаювчи, диаметри 200 мкм. Эцияларнинг кўпчилиги баргнинг остки томонида, ҳамда барг бандлари, поя ва меваларда, сарғиш доғлар устида жойлашган, гуруҳ-гуруҳ бўлиб, бирикиб кетган. Эциоспоралар кўп бўлганида оқ тусли, думалоқ ёки бироз узунчоқ шаклли, усти майда сўгалчалар билан қопланган, ўлчами 15-22х15-20 мкм. Замбуруғ эциобосқичида, карамдан ташқари лавлаги, исмалоқ, туруп, редиска ва бодрингни ҳам зарарлайди, деб ҳисоблашади. Урединио- ва телиобосқичлари қамишда ривожланади.

Download 10,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish