17 мавзу Қўшимча маърузалар (мустақил тайёрланишда ёрдам учун)


Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари



Download 10,07 Mb.
bet16/73
Sana11.04.2022
Hajmi10,07 Mb.
#543193
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   73
Bog'liq
Sabzavot ekinlari Kasaliklari va davolash chora tadbirlari to‘g‘risida (2)

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • САБЗИНИНГ
  • ҲЎЛ БАКТЕРИОЗ ЧИРИШИ

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • САБЗИНИНГ ҲЎЛ БАКТЕРИОЗ ЧИРИШИ
  • Касалликни Erwinia sp. ва E. carotovora бактериялари қўзғатади. Сабзидан ташқари пиёз ва бошқа ўсимликлар ҳам зарарланади. Касаллик далада ўсимликларнинг сўлишига сабабчи бўлади, илдизмеваларнинг тепаси ёки пастки қисми чирийди, улар юмшоқ, ҳўл, шилимшиқсимон бўлиб қолади, қўланса ҳид чиқаради.
  • Омборхоналарда физиологик кучсиз сабзи кучлироқ зарарланади, одатда бу бактериялар замбуруғлар зарарлаган илдизмеваларни иккиламчи зарарлайди ва сабзи чиришини тугаллайди. Бактериялар зарарланган ўсимлик қолдиқлари, уруғ ва илдизмеваларда сақланади.

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • САБЗИНИНГ ҲЎЛ БАКТЕРИОЗ ЧИРИШИ
  • Кураш чоралари. Алмашлаб экиш, ўсимлик қолдиқларини шудгорда кўмиб ташлаш, экишдан олдин уруғликка иссиқ (52-53оС) сув билан 15 мин давомида ишлов бериш, қуритиш ва самарали уруғ дориси билан дорилаш, ўсув даврида бактерицидлик хусусияти бўлган препарат пуркаш, фомозга қарши тавсия қилинган чора-тадбирларни қўллаш лозим.
  • Бу бактериоз дунёнинг барча мамлакатларида тарқалган, Ўзбекистонда омборхоналарда карам, пиёз ва саримсоқда кўп учрайди, аммо сабзида учраши хабар қилинмаган.

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • САБЗИДА
  • АСТРАНИНГ САРИҚ
  • КАСАЛЛИГИ

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • САБЗИДА АСТРАНИНГ САРИҚ КАСАЛЛИГИ
  • Касалликни микоплазма (Aster yellows) қўзғатади. Зарарланган барглар кичраяди, сарғаяди, сўнгра қизғиш тус олади. Касалликнинг характерли белгилари – ўсимлик тепасида барглар кўп ва қалин ривожланиб, “розетка” ҳосил қилиши ва илдизмевалар устида кўп ипсимон иккиламчи томирлар пайдо бўлишидир (20 расм).
  • Микоплазма сабзи, помидор, пиёз, манзарали ўсимликлар ва кўп йиллик бегона ўтларда ҳамда саратон ичида сақланади. Сабзига микоплазма саратонлар орқали ўтади.
  • Сариқ билан курашда помидор ва картошканинг вирус касалликларига қарши тавсия қилиган чора-тадбирларни қўллаш лозим. Ўзбекистонда сабзида сариқ касаллиги қайд этилмаган, аммо учраши эҳтимол қилинади.

Download 10,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish