15-Мавзу. Этика фанининг предмети ва жамият ҳаётидаги аҳамияти. (2 соат) режа



Download 178 Kb.
bet6/12
Sana21.02.2022
Hajmi178 Kb.
#54243
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
15 falsafa ppt

Ҳаётнинг маъноси муаммовий тушунча бўлиб, унда инсоннинг ўзлигини англаган ҳолда яшаш, умр ўтказишнинг мақсадини танлови ва уни рўйёбга чиқариш йўлидаги фаоллиги ифодаланади. Ҳаётнинг маъноси тушунчасининг мазмунини “Киши нима учун дунёга келади ва нима учун яшайди?-деган азалий фалсафий саволга бериладиган жавоб ташкил этадики, барча даврларда файласуф, мутафаккирлар унга жавоб ахтарганлар.
“Ҳаётнинг маъноси” тушунчаси фалсафий мазмунга эга бўлиб, у қуйидаги икки жиҳатга эга: дунёқараш ва психологик. Унинг дунёқараш жиҳатида шахснинг индивидуаллашган қарашлари, мақсадлари мажмуи орқали намоён бўладиган, унинг дунёга ва ўзининг борлиғига бўлган муносабати ифодаланади.
Психологик жиҳатида эса шахснинг ахлоқий ҳиссиёти билан боғлиқ руҳий-ботиний кўрсатмаси(установка) ифодаланади. Мазкур жиҳат назарий мазмун даражасида шахс дунёқараш жиҳатининг унинг ахлоқий фаолияти мотивига айланишида муҳим омил вазифасини ўтайди.
Ахлоқий тамойил ва ахлоқий муъёр. Ахлоқий тамойиллар ахлоқий онг шакли бўлиб, улар қонун-қоидаларнинг умумлашган, жамият томонидан шахсга қўйиладиган ижтимоий норма, талаблар тарзида намоён бўлиш усулларидир. Шунга кўра ахлоқий тамойиллар ижтимоий, умуминсоний характер-мазмунга эгадирларки, улар ирқи, миллати, мазҳаби турлича бўлган кишилар учун бирдек умумий-талаблар ҳисобланади. Ва мазкур тамойиллар инсоннинг олий қадрият сифатидаги моҳиятини белгилайдиган жиҳатлар тарзида намоён бўлади. Бўлар: инсонпарварлик, жўмардлик, эрксеварлик, ватанпарварлик, тинчликпарварлик.
Инсонпарварлик – ахлоқий тамойиллар тизимидаги марказий қисм бўлиб, унда инсоннинг том маънодаги моҳиятини белгиловчи ахлоқий фазилатидир. Инсоннинг инсонга олий қадрият сифатида муносабатда бўлиши инсонпарварликнинг муҳим белгисидир.
Зардуштийлик таълимотининг муқаддас китоби “Авесто”да инсонга ана шу тарзда муносабатда бўлиш эзгуликнинг ибтидосидир деган ғоя қизил ип бўлиб сингдирилган. Шунингдек 3-4 минг йил аввал Сомир(Шумер) миххатларида ҳам ана шу ғоя қайд этилган.
Шунга кўра айтиш мумкинки, инсонпарварлик(гуманизм)ғояси, кўпгина мавжуд илмий адабиётларда қайд этилганидек, Оврўпадаги Уйғониш даврида эмас, балки Шарқда ахлоқий таълимот сифатида юзага келгандир.

Download 178 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish