11-Мавзу: Қимматли қоғозлар бозори вa биржалар фаолиятинининг ҳуқуқий тартибга солиниши. Режа


Инвестиция ва пай фондлари тўғрисидаги Қонунга кўра инвестиция фонди



Download 169,79 Kb.
bet14/14
Sana25.02.2022
Hajmi169,79 Kb.
#259052
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
11-мавзу маъруза матни

Инвестиция ва пай фондлари тўғрисидаги Қонунга кўра инвестиция фонди:
Инвесторларнинг пул маблағларини жалб этиш ва уларни инвестиция активларига қўйиш мақсадида акциялар чиқаришни амалга оширувчи юридик шахс — акциядорлик жамияти инвестиция фондидир.
Инвестиция фонди ўз фаолиятини қимматли қоғозлар бозорини тартибга солиш бўйича ваколатли давлат органи томонидан бериладиган лицензия асосида амалга оширади.
Инвестиция фонди қуйидаги турда бўлиши мумкин:
ўзи чиқарган акцияларни қайтариб сотиб олиш мажбуриятига эга бўлган инвестиция фонди;
ўзи чиқарган акцияларни қайтариб сотиб олиш мажбуриятига эга бўлмаган инвестиция фонди.
Инвестиция фондининг тури фонднинг таъсис ҳужжатларида кўрсатилади.
Хусусийлаштириш инвестиция фондлари инвестиция фондларининг бир тури ҳисобланади. Улар аҳолининг кенг қатламини хусусийлаштириш жараёнига жалб этиш мақсадида ташкил этилади. ХИФларнинг вазифаси аҳолининг пул маблағларини жамлаб, уларни хусусийлаштирилаётган давлат корхоналарининг акцияларини сотиб олишга йўналтиришдан иборат. Хусусийлаштириш инвестиция фонди ўз акцияларини чиқариш ҳисобига маблағларини жалб этиш, ўз маблағларини ҳамда олинган махсус давлат кредитларини хусусийлаштирилаётган давлат корхоналарининг қимматли қоғозларига инвестиция қилиш, қимматли қоғозлар билан савдо қилиш, акцияларига эга бўлган корхоналарни ривожлантириш ва самарадорлигини оширишда акциядор сифатида иштирок этишдан иборат фаолиятни амалга оширувчи очиқ акциядорлик жамиятидир.
Хусусийлаштириш инвестиция фондлари қуйидаги хусусиятларга эга:
хусусийлаштирилаётган корхоналар томонидан чиқариладиган акциялар умумий сонининг 30 фоизигача харид қилиш имконияти;
ўзининг умумий активларининг 10 фоизидан кўп бўлмаган қисмини бир эмитентнинг қимматли қоғозларига инвестиция қилиш имконияти;
махсус давлат кредитини олиш имконияти;
мабларларни фақат хусусийлаштирилган корхоналарнинг акцияларига ва давлат қимматли қоғозларига инвестиция қилиш ҳуқуқи.
Хусусийлаштириш инвестиция фондлари муассисларининг сони камида икки нафар шахсдан иборат бўлиши керак. Юридик ва жисмоний шахслар, шу жумладан, устав фондида давлатнинг улуши 25 фоиздан кам бўлган корхоналар ХИФнинг муассислари ҳамда акциядорлари бўлиши мумкин. ХИФнинг устав фонди фақат пул маблағларини киритиш ҳисобига шакллантирилиши лозим, бунда муассислар устав фонди қийматининг 100 фоизини давлат руйхатига олинган кундан бошлаб 30 кундан кечиктирилмаган муддатда тўлашга мажбур.
Хусусийлаштириш инвестиция фондлари фаолиятининг муҳим хусусияти шундан иборатки, ҳисоб — китоб рақамлари бўйича банк операциялари бошқарувчи компания томонидан фақат ХИФнинг маблағларидан мақсадли фойдаланганлигини тасдиқловчи Марказий депозитарий вакилининг розилиги билан амалга оширилиши мумкин.
ХИФлар акцияларининг бирламчи жойлаштирилишида улар фонд дўконлар ва бошқа сотув шохобчалари орқали 100 сўм номинал қиймат бўйича сотилади. Бирламчи жойлаштириш чоғида Ўзбекистоннинг ҳар бир фуқароси ХИФлар акцияларини номинал қиймати бўйича харид қилиш ҳутқуқига эга. Амалда тўланган устав сармояси рўйхатга олинганидан кейин унинг акциялари аҳолига жойлаштирилиши якунларига кўра ҳар бир акциядор (муассис) иштирокининг улуши бир ойдан кўп бўлмаган муддатга устав фондининг 5 фоизидан ошмаслиги керак.
ХИФлар қуйидаги ҳуқуқарга эга:
инвестиция муассасаси лицензиясини олгунга қадар акцияларни сотувга таклиф қилиш (муассислар ўртасида тақсимланадиганларидан ташқари);
ўз акцияларини жойлаштириш чоғида мўлжалланган даромадлар миқдорини эълон ва реклама қилиш;
ўз акцияларини юридик шахсларга сотиш (муассислардан ташқари);
ўз акцияларини акциядорлардан сотиб олиш.
ХИФ акцияларининг нашри давлат рўйхатига олинганидан сўнг улар қимматли қоғозларнинг биржа ва биржадан ташқари бозорларида эркин муомалада бўлиши мумкин. ХИФлар акциялари ва ХИФларга тегишли қимматли қоғозлар билан бажариладиган барча операциялар фақат Марказий депозитарийда ҳисобга олиниши керак.





Download 169,79 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish